Pročitajte o blagodatima trešnje, kraljice proleća

Jedna od asocijacija na proleće jeste i trešnja, prvo sveže voće koje obogati ponudu na kruševačkim pijacama i radnjama, ubrano na našem podneblju. Sve više proizvođača iz našeg kraja se odlučuje da gaji ovu voćnu vrstu koja donosi pored dobre zarade i brojne blagodeti, mada postojeći prirodni resursi se još uvek nedovoljno koriste za uzgoj te kulture, navodi Dragana Andrejić, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi

Ona podseća da je trešnja koštičava listopadna vrsta drveta i jedna od najstarijih privredno iskorišćavanih vrsta voća koja je skrenula pažnju čoveka u dalekoj prošlosti prijatnim ukusom i ranim sazrevanjem plodova.

U zemljama Balkanskog poluostrva bila je korišćena mnogo vekova pre naše ere, a doneta iz Male Azije na naše prostore. U srednjem veku je uveliko gajena širom Evrope. Veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem je stvoren veliki broj sorti u celom svetu.

– Trešnja je veoma interesantna i privredno značajna voćna vrsta za gajenje u mnogim krajevima naše zemlje jer uspeva na svim tipovima zemljišta i na svim nadmorskim visinama. Trešnja se smatra stonim voćem koje ima izraženo osvežavajuće dejstvo, mada se od nje mogu spravljati sve vrste prerađevina. Zahvaljujući velikom rasponu zrenja sveži plodovi mogu se do sredine leta naći na pijaci – navodi ona.

Dodaje da je trešnja veoma hranljiva i korisna jer je upotreba pesticida svedena na najmanju meru. Plod trešnje sadrži preko 80 odsto vode, potom antioksidanse, flavonide, celulozu, pektin, voćne kiseline, vitamine A, C, B, karoten, šećer, minerale, gvožđe, fosfor, magnezijum, natrijum, kalijum, hlor i druge. Reguliše funkciju jetre, žučne kese i želuca. Povoljno deluje na srce i krvne sudove, snižava holesterol. Pomaže pri izlučivanju mokraće i izbacivanju kamena iz bubrega. Koristi se i za lečenje anemije, bronhitisa, edema, kašlja, zatvora. Od semenki ploda se proizvodi ulje koje služi u prevenciji srčanog udara. U jezgru koštice ima i otrovnih sastojaka pa ih ne treba koristiti.

– Sadnja trešanja obavlja se u jesen gde je blaža klima i u proleće gde je hladnija klima. Jesenja sadnja ima, kao i kod ostalih voćaka, velike prednosti jer su voćke u mirovanju i neoštećene mrazom ili isušivanjem korena. Koren počinje da se obnavlja i uspostavlja vezu sa zemljom pre kretanja vegetacije. Položaj je važan za trešnju jer zbog ranog cvetanja, i prolećnih mrazeva treba birati hladnije, severne položaje, a naročito severne padine većih nadmorskih visina – objašnjava ona.

Izbor sorti trešnje, prem njenim rečima, nije lak jer se sorte znatno međusobno razlikuju po upotrebnoj vrednosti plodova i prilagodljivosti.

– Ako je tržište udaljeno, a nema u blizini konzervne industrije, prednost treba dati sortama sa čvrstim, transportabilnim plodovima. U područjima sa razvijenom industrijom za preradu voća najveću vrednost imaju rodne sorte, sa relativno čvrstim plodovima, kod kojih se koštica lako odvaja. U područjima sa obilnim letnjim padavinama treba izbegavati sorte sa čvrstim plodovima, jer su podložniji pucanju – precizira ona.

Neke od najpoznatijih sorti trešanja su: đurđevka, majska rana, nju star, burlat, regina, samit, napoleonova šarena, kordia, ohridska crna, droganova žuta ( koja je sjajna za slatko) i mnoge druge.

– Plodovi trešnje imaju veliku upotrebnu vrednost, tehnološku i dijetetsku, a pogodni su i za raznovrsnu industrijsku preradu. Predstavlja odličnu sirovinu za frigo industriju i za potrošnju u svežem stanju. Zbog tih svojih osobina kojima se ova voćna vrsta odlikuje, smatra se veoma rentabilnom i korisnom kulturom. U kruševačkom kraju postoje povoljni prirodni uslovi za njeno uspešno gajenje, međutim, postojeći prirodni resursi još uvek se nedovoljno koriste za uzgoj ove kulture – zaključuje Dragana Andrejić.

J.B.