Priča o dva mlada volontera i ponosnim roditeljima: Braća humanog srca

Konstantin (11) i David (18) Milenković iz Kruševca su u Mesnoj zajednici “Bivolje” volontirali za vreme vanrednog stanja. Konstantin je tada imao svega 9 godina, dok je njegov stariji brat imao 16

David Milenković je još na samom početku želeo da volontira i tražio je od svoje majke da kontaktira nadležne kako bi mogao što pre da počne da pomaže. Iako porodica Milenković živi u centru grada, oni su stupili u kontakt sa Miljanom Miladinović, sekretarkom Mesne zajednice “Bivolje” te su Konstantin i David tamo volontirali.

Kada se David prijavio da volontira, prvo je bio odbijen jer tada nisu dozvoljavali da maloletni pomažu, međutim par dana kasnije zbog nedovoljno prijavljenih volontera, pozvali su ih da dođu u mesnu zajednicu kako bi se preciznije dogovorili o volontiranju.

– U početku sam ja išao sa njima, dok su bili pored cisterni. Pre svega da ih odvezem, ali i da vidimo kako sve to izgleda – kazao je Bojan Milenković, njihov otac.

David je u početku dežurao pored cisterni sa dezifenkcionim sredstvom gde je pomagao ljudima koji dolaze da napune flaše. Nekoliko dana kasnije, pridružio mu se njegov devetogodišnji brat Konstantin.

– Prvo sam samo ja volontirao, on je bio mali tad. Ali on je dolazio sa mnom i oni su ga na kraju prihvatili, rekli da može i on da ostane – rekao je David.

Puneći flaše, ljudi su imali prilike da vide ova dva dečaka kako pomažu, ali je pre svega bio fokus na malenom Konstantinu kome su ljudi čestitali, govorili “svaka čast”, i bili su nasmejani kad ga vide.

– Ja sam radio isto što je i brat radio. Punio flaše dezinfekcionim sredstvom, kasnije pakovao pakete. Samo što sam ja radio više od njega – prokomentarisao je Konstantin.

Paketi su ono na čemu su volonteri najviše radili, pa je tako bilo i sa braćom Milenković. Naime, kada je počelo deljenje paketa oni su radili na njihovom pakovanju.

Roditelje nije iznenadila ovakva odluka njihove dece, šta više, njihova reakcija na ovu odluku nije bila strah već ponos.

– Ponosna sam na njih. Mi smo njih drugačije vaspitavali nego što se vaspitavaju današnja deca, što se vidi i na delu. Kako su stariji sve više se vidi. Kada imaju takve tendencije, da volontiraju, da daju krv, to me nimalo ne iznenađuje – ispričala je Marija Milenković, njihova majka.

Konstantin i David nemaju profile na društvenim mrežama. Dok se nije stvorila potreba da jedan imaju zbog onlajn nastave, oni nisu posedovali ni kompjuter. I sada kada ga imaju, on najčeešće sakuplja prašinu.

– Ja sam hteo da volontiram zato što nisam imao šta da radim kući, a David je stalno odlazio i svidelo mi se to, pa sam krenuo sa njim da idem – kazao je Konstantin.

S obzirom na to da nisu iz Bivolja, pitalu su svoju lokalnu mesnu zajednicu da li treba da se prebace i volontiraju kod njih, međutim rekli su im da je dobro što volontiraju u Bivolju i da ostanu tamo.

U početku su volontirali svakodnevno, međutim kasnije na zahtev njihove majke i zbog potrebe škole, a i zbog povećanog broja volontera, radili su manje učestalo, dolazili su na poziv po potrebi. Obojica su volontirali od početka do kraja vanrednog stanja u periodu od marta do maja prošle godine, ali to nije uticalo na obaveze koje imaju u kući ili prema školi.

– Njihova volja je bila da volontiraju, ali to ih ne oslobađa od njihovih obaveza. Oni i dalje imaju obaveze prema školi ali i po kući, da srede svoje stvari i svoju sobu. Volontirali su u svoje slobodno vreme – rekla je majka Marija.

Kažu da je bilo napornih dana, pogotovo u početku kada se volontiralo svakodnevno. Pogotovo su bili naporni dani kada je padala kiša pošto se dobar deo poslova koje su radili obavljao napolju. Shodno tome jedna od Davidovih najlepših uspomena jeste pauza koja usledi nakon napornog dana. Konstantin se, pak, najviše seća trenutaka kad ga neko stariji pohvali.

– Kada smo radili od 8 ujutru do 5 popodne, bilo je naporno i mene odmeni brat pa ja lepo sednem i uživam u pauzi. U retrospektivi, sve je bilo lepo – priseća se David.

Vesti o Konstantinovom volontiranju je s ljubavlju primila i njegova učiteljica. Naime, ona je preko grupa na društvenim mrežama objavljivala njegove slike i hvalila ga. Bila je ponosna na njega i pozivala njegove vršnjake da se pridruže.

– Ona je to prihvatila i kao njeno ostvarenje, što i jeste tako. Ona je bila vrlo ponosna i ja sam joj zahvalna na tome – rekla nam je njihova majka.

Obojica su dobijali pohvale sa više strana, ali David kaže da je više pohvala dobijao Konstantin. Najviše radosti su ova dva dečaka izazvala kod svojih baka. Bake koje su starije od 65 godina, tada nisu često posećivali kako ih ne bi izlagali riziku, ali su im povremeno nosili i ostavljali namirnice.

David je učenik srednje medicinske škole u Kruševcu, odličan je đak i planira da nakon srednje škole upiše Vojno-medicinsku akademiju. Od svoje šeste godine trenira fudbal, prvo u Duelu a potom i u Napretku. Iako je želja tate Bojana bila da on bude fudbaler, David je napravio drugačiji izbor.

Konstantin je učenik petog razreda OŠ “Jovan Popović” koji već planira svoje buduće zanimanje, naime on želi da bude profesor istorije. Njegova majka koja takođe radi kao profesorka nije impresionarana ovom njegovom odlukom, ali ako tako bude želeo i narednih nekoliko godina, kaže, neće mu stajati na putu. Konstantin je krenuo koracima svog brata tako da i on trenira fudbal u Duelu.

– Baš mi je drago što se neko setio njihovog volontiranja, kako bi njih dvojica videli da ljudi prepoznaju takva dela te da nastave tako – dodala je njihova majka.

U humanim aktivnostima David je ovih dana otišao i korak dalje. Tokom akcije povodom Dana oslobođenja Kruševca, po prvi put je donirao krv. Kada bude dovoljno odrastao, i Konstantin će mu se pridružiti. Tako ih uči očev primer. Njihov otac, policajac po zanimanju, do sada ima oko 50 dobrovoljnih davanja.

Inače, porodica Milenković ima još jednog člana. Trogodišnji Vanja još nije stasao za podvige njegova dva starija brata, ali verujemo da će se jednog dana i on naći u nekoj od naših priča o humanosti. Nadamo se samo da tada tema neće biti korona.

Lazar Simonović