Diskretni heroji: Ljubiša Jovanović, distributer kiseonika

Čini se da smo, nepravedno, u prethodnom periodu sa liste onih kojima dugujemo zahvalnost zbog požrtvovanog rada tokom pandemije izostavili ljude iz tehničke službe. Pored lekara i medicinskog osoblja, veliki teret nosili su distributeri medicinskih gasova

– Kada je emotivno bilo najteže, radili smo najviše – kaže naš sagovornik

Ekspeditivnost je prva asocijacija kada govorimo o njima, odlaganje i čekanje su nepoznanica u ovom poslu. Svaki segment mora da bude dobro isplaniran, jer su medicinski gasovi neophodan element u lečenju pacijenata.

Ljubiša Jovanović već 27 godina radi na poslovima distribucije medicinskih gasova. Njihova služba je do početka pandemije brojala pet zaposlenih, ali su se kapaciteti proširili kada je za to bilo potrebe.

– Obim posla se tokom pandemije znatno uvećao. Po mojoj slobodnoj proceni, tokom pandemije i onog najvećeg talasa potrošnja kiseonika na dnevnom nivou bila je ekvivalentna potrošnji na mesečnom nivou u normalnim okolnostima. Pomoćni radnici su nam pomagali prilikom prijema ambalaže, guranja boca, vođenja računa o pakovanju i skladištenju, pa i dopremanja do odeljenja odnosno korisnika – rekao je on.

Ova služba neprestano radi od proglašenja vanrednog stanja u martu 2020. godine, te se po rečima našeg sagovornika učilo u hodu, jer je novonastala situacija bila nepoznanica za sve.

– Ovaj posao radimo godinama, ali je sa ovom nepoznanicom koja nas je zadesila, bilo potrebno dodatno zalaganje i učenje u hodu. Komunikacija između šefova, načelnika, snabdevača i nas bila je odlična. Rešavali smo probleme unapred i nismo dozvoljavali da se dešava nešto nepredviđeno. Mada je u drugim zemljama dolazilo do manjka kiseonika, kod nas se to nije dešavalo. Sve smo rešavali brzo, prilagodili smo se i ponašali u skladu sa situacijom. Kada je broj pacijenata skočio, intenzivirali smo rad. Više nije bio posao u pitanju već empatija prema pacijentima – izjavio je Ljubiša.

Okolnosti su diktirale način i tempo rada. Neretko su oni koji su bili na prvoj liniji odbrane od virusa radili uprkos gubicima u široj ili užoj porodici.

– Niko iz našeg tima nije, hvala Bogu, imao smrtnih slučajeva u porodici. Jedan kolega je bio pozitivan, ali se sve zavrišilo kako treba. Briga je bila konstantna, ali mi smo profesionalci, znali smo šta nam je posao, šta treba da radimo, te nije bilo mnogo razmišljanja. Ovo je naš posao i nije bilo puno prostora za emocije, jer je ljudima bila potrebna pomoć – naglašava on.

Specifičnost ovog poziva često nalaže susretanje sa vrlo teškim slikama, na koje niko ne ostane imun.

– Koliko god sam se trudio da me ništa ne dotiče, jedan slučaj mi je bio naročito potresan. Jedan moj školski drug oboleo je od korone. Njegova situacija se rapidno pogoršavala, završio je na respiratoru i nažalost izgubio život. To mi se urezalo u pamćenje. Kada sam se pojavio i video prazan krevet na odeljenju i saznao da je mrtav, nisam znao šta me je snašlo. Ali, to je život – objašanjava Jovanović.

Poslednjih dana sve više se govori da, uprkos vakcinaciji, nećemo izbeći novi talas. Bolnički kapaciteti se pune, broj obolelih raste na svakodnevnom nivou.

– Mi sada, nažalost, imamo iskustva. Kažem nažalost jer bi bilo najbolje da se ništa od ovoga nije desilo. Znamo šta treba da radimo, ako smo izdržali godinu i po dana, izdržaćemo i ovo. Svi problemi koji su se dešavali predupređeni su. Sada je mnogo toga poboljšano, pa i ta Kovid bolnica umogome nam pomaže u zbrinjavanju pacijenata. Spremni smo za sve – poručuje naš sagovornik.

Ljubiša Jovanović je uprkos umoru zbog rada u trećoj smeni, bio spreman da govori za novine Grad. Nasmejan i prijatan pričao je o svom poslu, nakon čega je krenuo kući, na zasluženi odmor u krugu svoje porodice.

S. Mutavdžić

Podelite sa nama priče o dobrim ljudima u teškim vremenima

Pandemija korona virusa unela je dramatične promene u život svakog pojedinca i suočila nas sa brojnim problemima, bolom i gubicima. Zbunjenost, nesigurnost, egzistencijalni strahovi, teskoba, usamljenost,  nemoć, preovlađujuća su osećanja sa kojima se borimo skoro godinu i po dana. Ipak, čitavo to do sada nepoznato iskustvo, čini se, pobudilo je solidarnost, brigu o komšijama koje do skoro nismo ni poznavali, ujedinjavanje u zajedničkoj nevolji, pažnju od koje smo se davno odvikli. I to je tema naših priča.

Pozivamo i vas da sa nama podelite svoje priče i ukažete nam na pozitivne primere iz svog okruženja, koji bi potom mogli da postanu junaci naših novinskih priča. Svoje predloge možete poslati na mejl naše redakcije: [email protected], ili u komentarima na našem sajtu KruševacGrad, te na istoimenoj fejsbuk stranici.