Predstavljena knjiga „Ruža pod ledom“

Promocija knjige „Ruža pod ledom“, književnika Mirka Demića, oržana je u e-čitaonici Narodne bibioteke Kruševac. Reč je o knjizi koju autor naziva “roman od priča” i koja vraća u svet satkan od uspomena iz detinjstva, ispripovedan jezikom zavičaja. Na ovom književnom događaju prisutni su mogli da čuju odlomke ove knjige, a o Demićevom delu govorio je kritičar, Aleksandar Laković, dok je direktorka Narodne biblioteke, Snežana Nenezić, održala prezentaciju o njegovom stvaralaštvu.

-Dolazim iz Banije i čitava ova knjiga se tiče mog detinjstva. Pored rata, u Baniji se dogodio i zemljotres, što je još jedan od poriva da ovu knjigu završim, jer je nakon devastacije ono što je ostalo uništio zemljotres. Dok sam je pisao, zaista sam imao utisak da sam se bavio arheologijom, i to ne emotivno, već bukvalno-kaže Demić.

Knjiga je dobro primljena kod publike, o čemu svedoči njeno predstavljanje u više od desetak gradova. Najpre je štampana u Srpskom kulturnom društvu u Zagrebu 2021. godine, a početkom ove, novo izdanje je osvanulo u izdavačkoj kući Laguna.

-Od svih mojih knjiga ova ima najbolju intereakciju sa publikom, možda zbog teme detinjstva, koje je univerzalna stvar, svi smo ga proživeli. Još mi je draže što moje priče indukuju priče kod drugih ljudi, ideja je da nađemo neke lepe stvari u detinjstvu, jer detinjstva nikad nisu srećna, to je samo priča iz jeftinih knjiga.

Naslov knjige krije duboku simbolku, a simbol ruže motivski prožima njenu suštinu.

-Dobio sam za Badnji dan 2021. godine, fotografiju sa ružom koja je procvetala ispred moje stare rodne kuće u Baniji, što je fantastično. Na početku knjige takođe, pominjem jednu priču o ruži pod ledom, koju je našao moj predak i zbog koje je odlučio da se nastani tu. Tako sam spojio priču iz davnina koja je potpuno poetska, a dospela iz jednog epskog sveta sa jednom realnom pričom-objašnjava Demić.

Da je reč o knjizi sećanja, koju većina pisaca ima potrebu da napiše, i da je Demić nešto novo u svoju prozu i to na planu diskursa, uveo ovom knjigom smatra kritičar Aleksandar Laković.

-Emocije i sećanja iz pamćenja dečaka delimično su razudili esejizovanog književnog stila, što je do sada bio znak raspoznavanja Demićevog stvaralačkog jezika i pisma. Primer skladne simbioze piščevog esejizovanog stila i tiho klučalog emotivnog naboja, jeste naročito u likovima dede i majke kao simbola svojevsne zaštite i odbrane od svega što pojedinca može ugroziti-ističe on.

Poseban značaj navedene miksture emotivnog i esejizovanog ogleda se u tome što je ta usklađena umreženost omogućila piscu da vešto poentira na kraju svake priče i na taj način, i onim najkraćim pričama daje dodatne, neočekivane i opštevažeće dimenzije.

-Sa stanovišta pisca u stvaranju jednog dela najteže je završiti, to je ono gde se mnogi sapliću. Ovakva kombinacija ova dva jezika omogućila je autoru da efektno završi svaku svoju priču. Kratke priče u ovom romanu komuniciraju same sa sobom i u stanju su da se prelivijau iz priče u priču tokom celog romana, jer su iz istog ili bliskog vremenskog ili prostornog porekla. Pojedine priče učestalo uspostavljaju priču i sa nekim od ranijih Demićevih romana-naveo je Leković.

Inače, Demić uveliko piše novi roman, koji smatra najambicioznijim svojim delom do sada.

-Pišem ga jedno 4 godine s vremena na vreme, okvirna je priča nastala nakon Karlovačkog mira 1699. godine kada je Turska ostala bez Evropske imperije. Tada je formirana jedna komisija koja crta nove granice Otomanske imperije i Austrijskog carstva, a granica baš prolazi pored mog zavičaja. To je jedna priča o granicama, koja je kao što vidite i sada aktuelna, jer se ratovi neprekidno vode. O granicama pričaju oni koji su njome obeleženi, koji ratuju za nju, koji beže od nje i oni koji žele da je pređu. Velika je moja zamisao, a kada ću je dovesti do kraja, ne znam-poručio je Demić.

Mirko Demić se književnim i publicističkim radom bavi se od 1990. godine, knjiga pripovedaka Molski akordi mu je prevedena na makedonski jezik, a delovi proze i eseji na engleski, nemački, poljski i ukrajinski jezik. U romanu Ćutanja iz Gore, za koji je dobio Nagradu „Meša Selimović“za najbolju knjigu na srpskom jeziku 2017. godine centralna tema je sudbina Srba iz Hrvatske.

Odlomak iz uvodne priče “Legenda o ruži pod ledom”

“Nisam  znao  da  li  me  je  to  pozdravila  zaleđena  ruža, kao što nikad nisam saznao da li je zamrznuti  cvijet  odredio  sudbine  potomaka  zaboravljenog  konjanika iz mog sna . Ne znam, takođe, da li trajna drhta vica u meni potiče od tog cvijeta ili njegovog trna, svejedno da li napolju urla sjeverac ili je upekao zvjezdan .Jedino znam da pripadam posljednjoj generaciji tih naseljenika  sa  kojima  sam  krenuo  ka  novoj  ruži  pod  ledom ili, pak, zvijezdi repatici, ne bismo li stigli tamo gdje nema ni leda ni ruža, gdje ne postoji buđenje ni sjećanje na san . Tamo gdje puca vidik na nepreglednu pustolinu ljudskog zaborava.”

M. Janković