Pred upis u srednje obrazovanje pitamo: Da li izbor škole „ograničava“ upis na fakultet?

Projekat „Državna matura“, koji podrazumeva polaganje završnih ispita na kraju srednje škole,
Ministarstvo obrazovanja od 2019. godine pokušava da realizuje. Uvođenje državne mature, do
sada je dva puta odlagano, poslednji put zbog korone, a najavljeno je da će biti realizovana za
generaciju koja je srednju školu upisala 2020 godine. Ovaj ispit otvorio je brojna pitanja i
nedoumice u vezi sa njegovim pripremanjem, polaganjem, a posebno daljim „prolaskom na
fakultet“. Najkraći odgovor na poslednje pitanje bi glasio da državna matura, neće „ukinuti“
mogućnost upisa na fakultete posle bilo koje četvorogodišnje srednje škole, ali da se još uvek ne
zna koje će uslove postaviti fakulteti.
-Još uvek smo u pilot fazi, đaci svih kruševačkih škola, koji su sada završili četvrti razred,
imali su dve probe državne mature, kao i svi ostali u zemlji. Pravu državnu maturu
polagaće za dve godine učenici koji su sad završili drugi razred srednje škole – kaže za
KruševacGrad Zoran Asković, načelnik ovdašnje školske uprave.
U okviru mature učenici će polagati: srpski jezik i književnost, odnosno maternji jezik i
književnost, matematiku i jedan predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta, po sopstvenom
izboru. Ako su matematiku učili dve godine ili manje, u obaveznom delu umesto nje biraju neki
drugi predmet sa pomenute liste. Ne mogu da izaberu srpski/maternji jezik, jer ga svakako
polažu, a matematiku, ukoliko žele mogu da polažu u izbornom delu mature. Svaki ispit imaće
do 40 pitanja osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa, a radiće se do 180 minuta.
Na sajtu Ministarstva prosvete, posvećenom državnoj maturi, piše da će za potrebe ovog ispita
biti napravljena zbirka zadataka sa primerima testova, ali da nijedan od njih neće biti korišćen na
maturi „jer cilj je da se proveri znanje, a ne pamćenje učenika“.
Predviđeno je da učenici moraju da dostignu unapred definisani nivo postignuća, a koliki će on
biti biće utvrđeno naknadno, ali će đaci na vreme znati koja je donja granica. Ponovna polaganja
biće organizovana za one koji prvi put „ne prođu“.
Kao razlog za obavezno polaganje sprskog i matematike na pomenutom sajtu je navedeno da
mora da postoji nešto što polažu svi, kako bi se moglo uspostaviti rangiranje:
-Nikome nije garantovan upis na željeni fakultet, utoliko bi bilo rizično za učenike da
polažu samo neke izborne predmete. Obavezni predmeti se ne mogu zaobići, jer se iz njih
najjasnije može sagledati čitava generacija, odnosno kvalitet nastave, a jedan od ciljeva
državne mature je unapređivanje obrazovnog sistema na osnovu realnih pokazatelja.
Prohodnost na fakultete posebno zabrinjava učenike i roditelje jer je plan Minsitarstva da
državna matura zameni prijemne ispite. Uspeh iz škole, rezultati ostvareni na državnoj maturi i
sistem lista želja, kako navodi Ministarstvo, svim učenicima omogućuje pravedno i nepristrasno
upisivanje na fakultete za koje ispunjavaju uslove. Ipak, fakulteti i dalje mogu da testiraju
posebne talente i sposobnosti, po potrebi.
-Učenici će pored srpskog i matematike polagati izborni predmet i moći će da odaberu onaj
koji je bitan za fakultet koji žele posle da studiraju. Fakulteti odlučuju da li će đaci
polagati još nešto za upis, sem državne mature, a jednake mogućnosti za upis imaju učenici
gimnazija i srednjih stručnih škola – objašnjava Asković.

Na nedavnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, posvećenom reformi gimnazija,
Snežana Medić, profesorka Filozofskog fakulteta u penziji, koja je u Projektu „Državna matura“
zadužena za saradnju sa visokoškolskim ustanovama, rekla je da je više od polovine fakulteta u
Srbiji saopštilo da će tražiti posebne prijemne ispite. Podsetila je da su svi fakulteti u obavezi da
do 31. avgusta objave uslove upisa, koji će važiti za generaciju koja će 2024. godine polagati
državnu maturu.
Na sajtu državne mature piše da svaka visokoškolska ustanova sama utvrđuje kako će vrednovati
ispite sa državne mature kao i kriterijume na osnovu kojih klasifikuje i bira kandidate za upis na
studije, te da „zakon ne ukida mogućnost učenicima koji su pohađali srednje stručne škole da se
upisuju na studije za koje se nisu formalno spremali tokom srednjeg obrazovanja, ali im isto tako
ne garantuje tu mogućnost, jer će o konkretnim uslovima za upis odlučivati fakulteti, u skladu sa
zakonom“. To znači da državna matura neće uvesti nikakva ograničenja za đake srednjih stručnih
škola (koja inače, ni sada ne postoje) prilikom upisa na fakultet. Da li će fakulteti „menjati svoju
politiku upisa“ tokom naredne dve godine još uvek nije poznato.
Inače, standardizovana državna matura trebalo bi da olakša upis na fakultet, rastereti učenike od
dodatnih obaveza i naknadnih prijemnih ispita i stvoriti jednake uslove i mogućnosti za sve
učenike. Izgleda da će vreme pokazati da li će Ministarstvo i „fakulteti“ uspeti da se dogovore ili
ćemo dočekati još jedno odlaganje državne mature.
M.Stanković

Državna matura

Ovaj projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji Evropska unija finansira
sa 3,7 miliona evra iz IPA fondova, treba da pomogne obrazovnom sistemu Srbije da pripremi,
isproba i sprovede završne ispite u srednjem obrazovanju. Projekat je počeo 2019. godine, a
trebalo je da traje do kraja 2021. godine. Zbog pandemije i odlaganja uvođenja državne mature,
trajanje projekta je produženo do kraja ove godine.