Povećana koncentracija čađi u vazduhu na više lokacija u gradu

Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kruševca u januaru je pokazalo povećanu koncentraciju čađi na više lokacija, na kojima se vrši merenje, čak i u Mačkovcu gde do ove godine nikada nisu zabeležene povećane vrednosti ovog zagađivača vazduha

U januaru su zabeležene povećane koncentarcije čađi na Trgu mladih, u Bivolju, na Jasičkom putu, u Staroj čaršiji, kod Bolnice i u Mačkovcu. Svi ostali parametri bili su u granicama normale – ukupne taložne materije, teški metali, sumpor i azot dioksid.

– Vrednosti čađi su išle i do 200 mikrograma čađi po metru kubnom, četiri puta više od graničnih, a po prvi put i u naseljenom mestu Mačkovac. Ono što je neobično je da te vrednosti jednog dana budu oko 200, narednog 43, sledećeg 20, pa 150. Nije najjasnije šta je uzrok takvih oscilacija, jer u odnosu na prethodnu godinu nemamo novih industrija, ne bi trebalo ni da je više vozila, a što je grejanja tiče, sada čak imamo više domaćinstava koja su prešla na gas. Moguće da je uzrok vreme, manje vetra i promenljiv vazdušni pritisak, ali to ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo – kaže načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u kruševačkom Zavodu za javno zdravlje doktorka Vesna Marić.

Za razliku od ranijeg perioda, kada smo imali jaku industriju, daleko ispod graničnih vrednosti su koncentracije azota i sumpor dioksida. Podatke o koncentraciji mešavine dima, prašine i čađi – PM 10, kao i suspendovanih čestica PM 2,5, Kruševac nema, jer se ova merenja zvanično ne vrše, ali kako nezvanično saznajemo, Grad Kruševac radi na tome da se uskoro počne sa tim merenjima.

Aerozagađenje, kako objašnjava doktorka Marić, svakako ima uticaja na zdravlje ljudi, pre svega na respiratorni i kardiovaskularni sistem. Najosetljiviji deo populacije su deca, starije osobe, trudnice i hronični bolesnici.

– Preporuka je da osobe koje spadaju u osetljive kategorije, u jutarnjim i večernjim satima ograniče boravak na otvorenom. Kada je zdrava populacija u pitanju, preporuka je da se u danima sa povećanim stepenom zagađenja, fizička aktivnost ne obavlja na otvorenom prostoru – savetuje naša sagovornica.

U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja uticaja zagađenosti vazduha na zdravlje ljudi, Zavod za javno zdravlje, lokalnoj samoupravi redovno upućuje i predloge mera koje se, između ostalog, odnose na bolju regulaciju prohodnosti saobraćaja, komunalnu higijenu, izgradnju saobraćajnih zaobilaznica i osavremenjivanje postojećih gradskih saobraćajnica, kontrolu izduvnih gasova iz motornih vozila prilikom tehničkih pregleda, formiranje zaštitnih zelenih pojaseva između industrijskih zona i gradskog područja, te zabranu transporta otpadnih materija gradskim ulicama koje mogu negativno uticati na zagađenost vazduha.

Najčešći zagađivači vazduha su ložišta na fosilna goriva i izduvni gasovi automobila. Na trajanje i koncetraciju čestičnog zagađenja utiče i sušno vreme bez kiše i vetra, sa niskim pritiskom koji dim i prašinu spušta u donje delove atmosfere. Ovakvi atmosferski uslovi najčešći su u ranim jutarnjim i u večernjim satima.

Inače, merenja aerozagađenja vrše se na šest lokacija u gradu, na Trgu mladih, u Staroj čaršiji, na Jasičkom putu, u Bivolju, kod Bolnice i u Mačkovcu. Merenja se vrše svakodnevno, tokom cele godine, a pored koncetracije čađi u vazduhu, meri se i koncetracija azota i sumpor dioksida.

D.P.