Podaci inspekcije rada pokazuju: 2018. godine u Okrugu pet radnika poginulo, smanjen rad „na crno“

U prošloj godini u Rasinskom okrugu zabeleženo je čak pet smrtnih ili povreda sa smrtnim ishodom na radnom mestu, a reč je o ljudima koji su bili zaposleni na gradilištima ili u oblasti šumarstva. Prema podacima inspekcije rada izmene Zakona o radu dale su rezultat jer je manje radnika „na crno“ zato što poslodavci ne mogu da antidatiraju ugovore i tako izbegnu odgovornost za ovkvu vrstu angažovanja

U Rasinskom okrugu u 2018. godini pet radnika je poginulo na svojim radnim mestima, podaci su kruševačkog Odeljenja inspekcije rada. To je znatno više nego godinu dana ranije kada je zabeležena jedna smrtna povreda.  

– Do povećanja broja smrtnih povreda došlo je jer nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu na mestima rada tih zaposlenih. Medju pet nastadalih radnika tri su radila na gradilištima, a dva u šumarstvu. U svim tim situacijama inspekcija rada je podnela kriviče prijave protiv odgovornih lica zbog osnova sumnje da su neprimenjivanjem propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu ugrozili život zaposlenih – kaže za GRAD Jugoslav Veljković, načelnik kruševačke inspekcije rada.

Napominje da praksa pokazuje da u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu poslodavci formalno pravno imaju svu dokumentaciju, ali da problemi nastaju jer ne sprovode propisane mere. U prošloj godini ovdašnji inspektori rada su u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu izvršili 307 nadzora, kojih je godinu dana ranije bilo 264. Doneto je 459 rešenja, za deset više nego u 2017. godini i naloženo je preduzimanje 2.030 mera iz bezbednosti i zdravlja na radu, što je za oko 130 više nego u 2017. godini. U odnosu na tu godinu u prošloj je podneto duplo više zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u toj oblasti inspekcijskog nadzora, 129. Zanimljivo je da je kruševačka inspekcija rada u prošloj godini podnela prekršajne zahteve protiv 30 radnika jer nisu koristili propisanu zaštitnu opremu, iako im je bila obezbedjena.

Podaci ovdašnje inspekcije rada pokazuju i da je u prošloj godini zabeležen pad broja ljudi zatečenih u radu „na crno“, bilo ih je 524 dok ih je u 2017. godini zatečeno 635. Istovremeno je inspekcija u 2018. godini u oblasti radnih odnosa izvršila stotinak nadzora više u odnosu na prethodnu godinu.

– Padu broja lica angažovanih za rad „na crno“ doprinelo je to što su zatvorene sve mogućnosti za antidatiranje ugovora. U decembru 2017. godine je Zakonom uvedena obaveza poslodavca da zaposlenog prijavi na obavezno socijalno osiguranje pre nego što lice stupi na rad. Osim toga krajem 2018. godine donet je nov Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji je na isti nači uredio ovo pitanje  – objašnjava Veljković.

Smanjenju broja radnika angažovanih „na crno“ doprinelo je i to što, kako je dodao, ovdašnja inspekcija rada pojačan nadzor vrši kod poslodavaca u delatnostima u kojima je to izraženo, poput gradjevinarstva, drvopreradjivačke industrije, rada hladnjača.

Upravo zbog pomenute izmene o prijavljivanju radnika na obavezno socijalno osiguranje ovdašnja inspekcija je u prošlog godini podnela 319 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno više nego duplo više nego u 2017. godini, kada ih je bilo 130.

– Sve poslodavce koji lica anagžovana za rad nisu prijavili na obavezno socijalno osiguranje ili su to učinili nakon našeg nadzora mi smo sankcionisali. Ranije su poslodavci to mogli da učine naknadno, u roku od tri dana od dana stupanja lica na rad i na takav način izbegnu odgovornost  – precizirao je Veljković.

Medju problemima u oblasti ostvarivanja prava iz radnih odnosa ostali su dodao je on, nepoštovanje radnog vremena, prekovremeni rad za koji poslodavci ne isplaćuju uvećanu zaradu onako kako to Zakon propisuje, te povreda prava na korišćenje godišnjeg odmora.

– Poslodavac, na primer, rešenjem za odmor odredi zakonit broj dana, ali zaposleni, na zahtev poslodavca,  uglavnom koriste mnogo manji broj dana. Što se prekovremenog rada tiče tačno je da je krajem 2017. godine uvedena obaveza da poslodavci vode evidenciju o prekovremenom radu. Poslodavac jednostavno kaže da kod njega nema prekovemenog rada, u obračunu zarade ne iskaže tu vrstu rada pa samim tim i ne vodi evidenciju.  Zaticali smo istu zaposlenu na radu ujutru i popodne, ali ona nam je ona rekla da je u toku dana napravila puzu, jer je imala privatne obaveze, pa da se vratila popodne, i na takav način ispunila osam časova rada – navodi Veljković situacije sa kojima se susreću inspektori.

Napominje i da je prisutno neisplaćivanje zarada u zakonskom roku te da je posebno izražen problem nedostavljanja obračuna zarada zaposlenima za mesece za koje nije isplaćena zarada jer je takav obračun izvršna isprava koja omogućava zaposlenom da udje u postupak izvršenja, a da ne mora da vodi radni spor.

Inače, kruševačka inspekcija rada je u 2018. godini izvršila 1.676 nadzora iz oblasti radnih odnosa, godnu dana ranije bilo ih je 1.586. Prošle godine je u toj oblasti donela 360 rešenja i naložila sprovodjenje 593 mera, dok je u 2017. godini bilo 550 rešenja i 839 mera. Inspekcija je prošle godine izvšila ukupno 2.348 nadzora, a godinu ranije 2.267 nadzora.

J.B.