Počinje Svetska nedelja dojenja: Dojenje je naša zajednička odgovornost!

Nedelja posvećena dojenju obeležava se u više od 170 zemalja širom sveta, a kako je tokom prošle godine zbog pandemije korona virusa rad savetovališta za trudnice i škola roditeljstva bio otežan, ove godine Svetska nedelja dojenja usmerena je na povezivanje svih aktera za podršku dojenju na svim nivoima. U Srbiji je samo 13 odsto beba do pet meseci isključivo na majčinom mleku, što je statistika u koju se uklapa i grad Kruševac

Pod sloganom „Dojenje je naša zajednička odgovornost“ ove godine od 1. do 7.avgusta obeležava se Svetske nedelje dojenja, a sa ciljem informisanja stanovništva o značaju dojenja, stvaranja partnerstva sa pojedincima i organizacijama, uvršćivanja dojenja u javno zdravstvenu politiku i programe, te podsticanja prakse dojenja.

Koliko je dojenje važno potvrđuju i podaci da majčino mleko obezbeđuje pravilan rast i razvoj odojčeta, jača imuni sistem, smanjuje rizik od gojaznosti, podstiče razvoj inteligencije, smanjuje rizik od alergija.

Prednosti dojenja višestruke su i za majku. Osim što pomaže u uspostavljanju bliskog kontakta majke i deteta i što štedi vreme i novac, kod majki koje doje smanjuje se rizik od pojave dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, malignih oboljenja dojke i jajnika, postporođajne depresije i anemije.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da bi prvi podoj trebalo da bude odmah posle porođaja, kao prirodni nastavka spone majke i deteta. Majkama koje su zbog prirode posla prinuđene da se vrlo brzo vrate na posao, poslodavac bi trebalo da omogući da doje na radnom mestu, a istovremeno bi trebalo usvojiti i zdravstvene politike koje ohrabruju žene da doje u javnosti. Kako bi se obezbedila optimalna ishrana odojčeta, važno je i organičiti marketing zamena za majčino mleko.

Porodica i prijatelji mogu podržati majku da doji tako što će je ohrabriti, pomoći joj sa bebom da se odmori između podoja, pripremiti joj hranu bogatu vitaminima i mineralima, odmeniti je u kućnim poslovima i podržati je da pohađa školu roditeljstva, kako bi više naučila o prednostima dojenja.

Bez obzira na sve prednosti dojenja, u Srbiji se iz godine u godinu smanjuje broj dojene dece. Iako čak 90 odsto dece počne da sisa u porodilištu, samo 13 odsto kasnije ostaje isključivo na majčinom mleku, a do šestog meseca života, doji manje od deset odsto beba.

U kruševačkom Dispanzeru za decu i omaldinu kažu da se prilikom dolaska deteta na pregled, sa roditeljima razgovara i o značaju dojenja, ali da određen procenat majki taj značaj ne prepoznaje, ali da ima i onih koje žele da doje svoje dete a ne snalaze se onda kada nastupe problemi, što često za posledicu ima gubitak laktacije.

Iz tog razloga, stava su pedijatri, potrebno je više raditi na edukaciji porodilja, a što je kao važno prepoznato i u jednom od najznačajnijih strateških dokumenata grada Kruševca. U Lokalnom akcionom planu za decu 2019-2025 godine, između ostalog, navodi se da se u 2017. godini više od trećine odojčadi uopšte nije hranilo majčinim mlekom, a da je do šestog meseca života samo osam odsto bilo na prirodnoj ishrani.

Takođe, od ukupnog broja pregledane dece u okviru obaveznih sistematskih pregleda, beleži se veliki procenat gojazne dece. U Strategiji se navodi da je u cilju prevazilaženja ovog problema, između ostalog, potrebno organizovati i medijske kampanje, kako bi se roditelji bolje informisali o značaju dojenja , pravilnoj ishrani i uopšte zdravim stilovima života.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF preporučuju rano započinjenje dojenja, tačnije, prvi podoj u roku od jednog sata od prođaja, kao i isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života. Brojne aktivnosti usmerene na promociju dojenja koje se sprovode širom planete, imaju za cilj da do 2025.godine najmanje 50 odsto dece bude isključivo na majčinom mleku u prvih šest meseci života.

D.P.