Dece sve manje, a Zakon “odlaže” roditeljstvo?

Iako su povodom više odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom negodovala brojna udruženja i šira javnost, porodilje i trudnice izašle na ulice, a poverenica za ravnopravnost zatražila ocenu ustanovnosti više odredbi, poslanici Skupštine Srbije nisu želeli da u dnevni red uvrste Predlog izmena tog Zakona i tako pruže mogućnost da se u najvišem zakonodavnom telu razgovara o promenama spornih odredbi. Brojke govore da je u Kruševcu nakon početka primene Zakona povećan broj žena koje su ostvarile pravo na porodiljsko, sa 38 u junu na 55 u septembru, ali i da je najniža naknada sada bila svega dve hiljade dinara, dok je pre tri meseca bila skoro četrnest hiljada. U Kruševcu se, inače, od 2012. do 2017. godine broj stanovnika smanjio za četiri hiljade

– Mame su ljute – poruka je koju je javnosti uputila incijativa Mame su zakon nakon što poslanici u Skupštini Srbije nisu prihvatili da se u dnevni red uvrsti Predlog izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naime, oko pomenute Inicijative su se u avgustu, nakon što je u julu pomenuti Zakon počeo da se primenjuje, okupile sadašnje i buduće mame te šira javnost, nezadovoljni brojnim odredbama Zakona.

Incijativa je predložila da se broj meseci koji ulaze u obračun naknada za porodiljsko bolovanje smanji sa 18 na 12, da svaka majka ima pravo na nadokandu najmanje u visini republičkog minimalca, da se ne diskriminišu dodatno poljoprivredne osiguranice, da se preduzetnicama plate porezi i doprinosi tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, da nadoknade po osnovu invaliditeta i nadokande tokom odsustva sa posla ne isključuju jedna drugu, da porodice koje imaju treće, četvrto i svako sledeće dete, a koji nemaju navršenih 10 godina, imaju pravo na nadoknadu.

– Sa nestrpljenjem su predstavnice Inicijative #MameSuZakon i sve mame i buduće mame u Srbiji pratile tok zasedanja dok je trajalo usvajanje predloga za dopunu dnevnog reda  – saopštila je Incijativa Mame Su Zakon dodajući da je na kraju viđeno da je od 142 prisutna poslanika, 13 glasalo za da se predlog Incijative stavi na dnevni red i da se o istom raspravlja, a čak 129 narodnih poslanika nije imalo nikakvo mišljenje, prespavalo je glasanja i odabralo opciju “nije glasao/la”.

– Podsećamo da narodni poslanik može da bira između “za”, “protiv”, “uzdržan” i “nije glasao”. Dakle, 129 narodnih poslanika nema nikakvo mišljenje o tome što je na hiljade majki i njihovih porodica ugroženo time što ta ista skupštinska većina pre samo nekoliko meseci “nije prespavala” glasanje kada je glasanjem “za” sramni zakon dovelo do toga da se danas majke i njihove porodice bore za golu egzistenciju – navedeno je u saopštenju Incijative.

Više žena na porodiljskom, ali pojedine naknade – besmislene

Da je posle jula, odnosno posle početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom povećan broj žena koje imaju pravo na bolovanje, što je i bila jedna od ideja Zakona, ali i da su iznosi koje pojedine porodilje primaju znatno niži potvrđuju podaci Službe za dečiju zaštitu, Odeljenja za društvene delatnosti Grada Kruševca.

– U junu je pravo na naknadu zarade za vreme podrodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ostvarilo 38 žena u Kruševcu. Najniži iznos je bio skoro četrnest hiljada dinara neto, a najviši skoro šezdesetdve hiljade dinara.  U septembru je pravo na porodiljsko ostvarilo 55 žena, a iznosi su se kretali od dve hiljade dinara neto do oko osamdesetdve hiljade neto – podaci su te Službe.

Primanje od oko dve hiljade dinara mesečno znači da je ta porodilja radila mesec, dva ili nekoliko meseci pre otvaranja bolovanja jer se iznos porodiljskog računa kada se saberu iznosi primanja za sve mesece u kojima je žena radila pre porodiljskog bolovanja i podele sa 18, s tim što se trudničko ne računa u prosek.

Anđela Vulić (23) i Miloš Rančić (24) su se sa fakultetskim diplomama u Kruševac vratili pre godinu dana. Nedavno su, nakon višegodišnje veze, započeli zajednički život, ali uz finansijsku podršku roditelja.

– Kada smo počeli da tražimo stalni posao shvatili smo koliko je, čak i mladima sa završenim fakultetom, to teško. U međuvremenu smo saznali za stručnu praksu, odmah  smo je prihvatili jer smo smatrali da to kasnije može da nam pomogne prilikom traženja posla. Međutim, shvatili smo takođe sa takvim ili sličnim primanjima ne možemo ni sebe da izdržavamo, a kamoli decu.  Počeli smo da učimo jezik, uskoro odlazimo u Nemačku. Decu planiramo kada budemo mogli da ih izdržavamo – ispričali su Anđela i Miloš.

Anđela Vulić i Miloš Rančić

S obzirom na to da je od maja na jednogodišnjoj stručnoj praksi, koja se sprovodi preko Nacionalne službe za zapošljavanje, i da mesečno prima po 18 hiljada Anđela bi, kada bi, na primer, na porodiljsko bolovanje otišla nakon završene stručne prakse, mogla da računa na mesečnu nakadu od pet hiljada dinara.

Zakon neblagonaklon prema preduzetnicama

Da Zakon nikada nije bio predusretljiv prema porodiljama preduzetnicama potvrđuje primer Ogice Božinović (39), koja je tek sa trećim detetom uspela da ostvari pravo na porodiljsko.

Ona je, naime, kada je rodila prvo dete, 2009. godine, bila nezaposlena i nije imala pravo na porodiljsko bolovanje. Godinu kasnije odlučila je da osnuje firmu. Otvorila je konfekciju za dečiju odeću  „Serbica“ i kreirala sopstveni brend koji je tih godina bio u Srbiji i nagrađivan. To joj, kako su ispričali ona i suprug Zoran, međutim, nije pomoglo da mirno ode na sledeće porodiljsko bolovanje.

– Kao preduzetnica i majka brinula sam o detetu, kući, plasmanu proizvoda, tržištu i veoma je  teško pratiti sve zakone i propise koje se stalno menjaju. Zato sam, kada je trebalo da otvorim porodiljsko, 2011. godine po savet otišla u Agenciju za privredne registe. Objasnili su da ne moram da zatvaram firmu već samo da imenujem poslovođu. Dogodilo se da sam u jednom momentu ja potpisala nalog za njenu platu, jer je u međuvremenu ona otišla na porodiljsko. To je bilo dovoljno da ostanem bez svog porodiljskog i da me država zaduži za sve moguće poreze, iako praktično u tom momentu firma nije mogla da radi jer sam ja bila jedini zaposleni – objašnjava ona situaciju u kojoj se kao preduzetnica i majka koja je rodila drugo dete, našla.

Olgica i Zoran Božinović

Njen dug je, uz tadašnje kamate, dostigao milionski iznos. Otplaćuje ga kroz reprogram. Od svog brenda i više dece, uprkos svemu, nije odustala. Danas posluje kao zaposlena u firmi svog supruga. To joj je, konačno, omogućilo da sa trećim detetom, koje je rodila 2016. godine, ima porodiljsko bolovanje.

To što je njihova porodica za treće dete dobila znatno manju pomoć od one predviđene Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, Božinovići smatraju diskriminacijom.

– Moje dete i moja porodica ima iste potrebe kao i deca i podorice koje su dobile uvećanu pomoć i zato mislim da smo diskriminasani – objašnjava Olgica. Napominje i da je nedopustivo da finansijska pomoć porodicama bude uslovljena vakcinisanjem dece.

Ocenu ustavnosti članova Zakona koji predviđaju ukidanje prava na roditeljski dodatak ukoliko makar jedno od dece u porodici nije primilo sve obavezne vakcine ili ne pohađa redovno osnovnu školu, odnosno predškolski pripremni program zatražila je A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava. Ta Incijativa ističe da pomenute odredbe imaju nesrazmerno negativne efekte na decu iz najugroženijih romskih porodica te da se određeni problem ne mogu rešavati dodatnim kažnjavanjem posebno ugrožene dece, već propisivanjem mera koje će uticati na rešavanje ovih problema.

Inače, na manjkavosti pojedinih odredbi pomenutog Zakona ranije je ukazala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je 13. septembra saopštila da je podnela Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. U Predlogu za ocenu ustavnosti, poverenica Janković je, pored ostalog, ukazala na nejednak položaj poljoprivrednica, žena sa višim primanjima te roditelja i dece koja su rođena pre i posle stupanja na snagu ovog zakona, a koja i dalje primaju roditeljski dodatak.

Jelena Božović