Pitali smo vas: Da li uzimate novac na zajam?

Niska primanja i visoki troškovi života često nagone ljude da potraže finansijsku pomoć, koja se uglavnom odnosi na podizanje kredita ili pozajmljivanje novca od članova porodice i prijatelja. Iskustva Kruševljana i Kruševljanki su, po tom pitanju, šarenolika.

– Jedine osobe od kojih pozajmljujem novac su moji roditelji, brat i sestra. Kada pitam za pozajmicu, obavezno kažem kada bih vratio. Smatram da su te stvari normalne u okviru porodice, jer se svakom desi da ponekad upadne u krizu i da mu je hitno potreban novac. To se ne dešava često, ali je lep osećaj kada znaš da imaš kome da se obratiš za pomoć – smatra Danilo K.

Loše iskustvo sa uzimanjem kredita u banci ima Radica B, kojoj je ostalo još par godina do njegove isplate.

– Suprug je podigao kredit kako bismo sinu kupili stan u Nišu. Nakon studija mu se pružila prilika za posao i ostao je tamo da živi. Otplata kredita traje već nekoliko godina, ali se čini kao da je u pitanju večnost. Oseti se kada pola zarade moraš da odvojiš za ratu, ali nas barem teši činjenica da sin ima svoj krov nad glavom i da ne mora da od svoje plate odvaja i za kiriju.

Ljudi se neretko zajme kod članova uže ili šire porodice, a svoje neugodno iskustvo sa nama je podelila Lj. Maksimović.

– Pozajmice su uvek bile rizične i tada se najbolje vidi kakav je neko čovek. Pre nekoliko godina sam rođaci pozajmila određenu sumu novca, ali mi ni dan-danas nije vratila. U početku su bili izgovori, ali sada više i ne pominje. Često pokušavaju da opravdaju sebe rečima da su zaboravili, ali se zapravo potajno nadaju da će zaboraviti onaj od koga su pozajmili.

Iako nema običaj da se pozajmljuje, Vanja Petrović je ovog puta to učinila zbog svadbe koju priprema.

– Pozajmili smo se kako bismo platili svadbu, ali ćemo vratiti od novca koji budemo dobili. Ne volim da dugujem, ali sada nisam imala drugog izbora. Ne bismo drugačije mogli da platimo slavlje, a svakako je bolja odluka nego uzimanje kredita u banci.

Sugrađanka S.N. je poslušala roditelje, koji su je savetovali da, ako je moguće, izbegne bilo kakvu vrstu zaduživanja.

– Roditelji su me oduvek učili da se ne uzajmljujem, ali i da ne pozajmljujem novac. Znam mnoga prijateljstva koja su se zbog novca rasturila. Retko kada kupujem i na rate. Šta mogu i koliko mogu kupim u gotovini, za ostalo štedim i kada skupim dovoljnu sumu, kupim šta mi treba – objašnjava ona.

Starije generacije sećaju se vremena kada su se namirnice kupovale „na recku” i kada se verovalo da će računi sigurno biti izmireni.

– Deda mi je pričao da su nekada zaduživanja i pozajmice bile svakodnevna svar. „Na recku” se kupovalo u prodavnici i pilo u kafani, ali su ljudi tada bili pošteniji, pa su, za razliku od danas, vraćali svoje dugove – seća se Dejan P.

J.A.