Pitali smo sugrađane: RIJALITI – DA ILI NE

Sve je veća popularnost rijaliti programa u Srbiji, a njihovo emitovanje na televizijama 
sa nacionalnom frekvencijom, dobra je osnova za širenje i omasovljenje ovakvih sadržaja. Pitali smo sugrađane šta misle o rijaliti programima.

To da ima i zanimljivih emisija rijaliti vrste, mišljenja je Jovana K. (32):

– Sećam se Velikog brata, to je možda i prvi rijaliti kod nas. Odličan je bio, pogotovo je
zanimljivo bilo kad su ušle poznate ličnosti. Samo, tada su bila pravila da ne sme da se
psuje kad se uključuju u program uživo, postojala je neka struktura. Sviđa mi se i
Survajver, a ostalo ne bih komentarisala, zaista.

Da rijaliti ne treba ukinuti, misli i A. P. (29):

– Mislim da ne treba ukinuti rijaliti programe, jer na taj način ne bi se došlo ni do
kakvog efekta. Renesansna Italija izrodila je renesansu i umetnost renesanse je bila
cenjena, jer je takav bio duh jednog naroda. Srpsko nacionalno biće je trenutno na tom
nivou, na kom jeste i zato je rijaliti kultura dominantna. Bitno je ponuditi kvalitetnu
alternativu, koja bi bila dopadljiva narodu i onda polako potiskivati rijaliti. Radikalnim
presecanjem ne bismo dobili ništa. Sistemski treba edukovati ljude i onda će stvari doći
na svoje mesto.

Slično misli i Aleksandar M. (41):

– Pre sam mislio da ih treba ukinuti, ali kad vidim da se i mnogo ozbiljniji događaji i
ljudi ponašaju po istom modelu, onda mislim da su rijaliti programi odraz onog što smo
većinski danas, i to svojevoljno. Ako ne želimo da ih gledamo, nećemo ih gledati.
Pored mišljenja da su rijaliti programi na neki način ogledalo jednog naroda i da treba da
postoje kao takvi, mnogi smatraju da ih treba ukinuti.

– Apsolutno ih treba zabraniti. Kvari omladinu, a i starce, izgleda. Leglo razvrata i
nemorala. Nalaze najgori šljam da učestvuje, te oni postaju glavna tema običnih ljudi, a
na sve se to ugledaju ova današnja deca- rekla je Nadica Đ. (31)

Slično razmišlja  i Stefan Š. (24):

– O rijaliti konceptu kao što je kod nas, imam najgore mišljenje. Mislim da takav tip
rijalitija treba ukinuti, ali ne mislim da on ima neki uticaj na stanovništvo, već da samo
reflektuje stanje u društvu. Gledano je dosta, jer naš narod voli da gleda u tuđe
dvorište, što bi se reklo. Ne bi mi smetao rijaliti da se ubace neki obični ljudi, siromašni,
pa da zarade mučenici neki dinar, a ne da se ubacaju dileri, starlete, i propali klošari sa
beogradskog asfalta. Da se napravi koncept kao što je jutjub kanal Kafe Zale koji
prikazuje pravo stanje bez šminkanja – zaključuje ovaj sugrađanin.

Negativan model ponašanja koji učesnici ovakvih programa nude  mladima kao mogućnost,
izaziva negativno mišljenje kod Katarine B. (25):

– Treba ih zabraniti, jer ništa nije smešno što se tamo dešava, već žalosno. Najgore što se
mlade devojke mogu ugledati na njih, ponižavajući se zbog muškaraca ili jureći matore bogataše da bi lagodnije živele.–

Milena J. (23) misli da je to neka vrsta zavisnosti i da se nužno ne ugledaju svi na takva
ponašanja, već više „iščuđuju“:

– Treba ih zabraniti, ono je užasno što se tamo prikazuje. I ne razumem ljude koji to
prate, počev od mojih roditelja, koji su sestru i mene vaspitavali na pravi način, ne
podržavajući ništa od toga što se tamo dešava, ali opet prate. Kao neka vrsta zavisnosti,
tako doživljavam rijliti. Ljudima je loše u životu, pa kad vide da postoji gore, bude im
lakše.

Ovakvi programi počinju da privlače pažnju u svetu krajem 90-tih i početkom 2000-tih
godina. Globalnu popularnost postigle su franšize poput Survajvora i Velikog brata.
Socilozi tvrde da rijaliti šou privlači pažnju gledalaca zbog toga što simulira scene iz
stvarnog života, njihovo ponašanje, oblačenje, inteligenciju, stavove i drugo. U Srbiji danas
postoji na desetine rijaliti formata,  od kojih su najgledaniji oni koji podrazumevaju
dvadesetčetvoročasovno praćenje života učesnika u nekom određenom periodu.

V.M.