Parkiranje pod pritiskom: Malo mesta, mnogo automobila

Grad Kruševac suočava se s kontinuiranim porastom broja automobila, dok istovremeno kapacitet za parking mesta postaje sve ograničeniji. Ovaj trend stvara izazove za građane, saobraćaj i infrastrukturu. Mnogi sugrađani ističu da je sve teže pronaći slobodno parking mesto, a dok se gradski pejzaž menja sa sve više visokih zgrada, problem parkiranja postaje ozbiljan izazov koji utiče na kvalitet života građana

Centar grada, koji je epicentar poslovnih i društvenih dešavanja, suočava se sa povećanim brojem stanovnika i posetilaca. Ova prenaseljenost dodatno opterećuje već ograničene kapacitete parkiranja i dovodi do većih zagušenja u saobraćaju.

– Živim u centru i parkiranje je za mog muža i mene prava noćna mora, ponekad čekamo po pola sata mesto, a deca su nam mala. Svoju garažu, nažalost nemamo, a koliko su skupe garaže u centru ne smem ni da pomislim – kaže sugrađanka Jelena M. (33).

Poseban problem predstavlja nedostatak parkinga za stanare nadograđenih zgrada, koji zbog nepostojanja novih parking mesta zauzimaju postojeća .

– Nikad nisam morao da brinem o parkingu do pre godinu dve, kad su se u okolini OŠ „Nada Popović“ nadogradile postojeće zgrade. Ljudi kupili stanove, ali bez parkinga, i onda parkiraju ovde gde smo mi godinama parkirali i prave gužvu. Ispred svake škole treba da postoji parking, jer čim padne kiša, stvori se gomila automobila sa roditeljima, i onda kroz ulicu Marka Kraljevića ne možeš ni da prođeš, a kamoli da se parkiraš negde – tvrdi Dejan S. (54).

Vozači se često suočavaju s dugim potragama za parkingom, a oni koji „idu na sigurno“ parkiraju u garažama.

– Svaki put kada treba da idem do centra grada, unapred se pripremam na to da ću da izgubim mnogo vremena, zato sam od skoro počeo da koristim garažu na Kosturnici. Garaža je malo bolja jer su kontrolisani uslovi, kad vidim koliko ljudi nemaju pojma da se parkiraju dođe mi da zauvek idem peške – navodi Dušan Ž. (32).

Koliko ima parking mesta?

Broj parking mesta, na teritoriji grada Kruševca, na javnim parkiralištima iznosi 2568, od toga broj parking mesta na opštim parkiralištima (ulična parkirališta, kao i vanulična bez kontrole pristupa) iznosi 1938, a broj parking mesta na posebnim parkiralištima (garaže i vanulična parkirališta sa kontrolom pristupa) iznosi 630, stoji u odgovorima iz Poslovnog centra dostavljenim našoj redakciji.

– Korišćenje parking garaža od strane građana zavisi u odnosu na lokaciju garaže (atraktivnost lokacije) i motiva putovanja korisnika, pa na osnovu toga najviše se koristi garaža Kosturnica (popunjenost u toku dana 95 %), garaža Bolnica (u prepodnevnim satima je maksimalno popunjena), garaža Centar 2 (u velikoj meri se koristi od strane korisnika koji imaju mesečne karte). Kao i u svim gradovima, je i našem gradu potrebno još parking mesta. Za mesec jun prodato je ukupno 1086 karata za sve kategorije korisnika mesečnih karata – navode iz Poslovnog centra.

Broj parking mesta za osobe sa invaliditetom na opštim parkiralištima (uličnaparkirališta, kao i vanulična bez kontrole pristupa) iznosi 10 i parkiranje je neograničeno uz posedovanje jedinstvene invalidske parking karte, a broj parking mesta na posebnim parkiralištima (garaže i vanulična parkirališta sa kontrolom pristupa) iznosi 12 i parkiranje je ograničeno na 180 minuta uz posedovanje jedinstvene invalidske parking karte.

– Na godišnjem nivou izda se oko 400 jedinstvenih parking karata. Jedinstvena ivalidska parkig karta, izdata od strane Odeljenja za drštvene delatnosti Gradske uprave grada Kruševca, važi na svim javnim parkiralištima (opštim i posebnima) bez ograničenja, odnosno osobe sa ivaliditetom mogu da koriste pored mesta specijalno namenjih za njih i sva ostala parking mesta na javnim parkiralištima.

Inače, u javnim garažama satna karta iznosi 40 dinara, dok mesečna za fizička lica iznosi 1500, a za prvana 2500 dinara.

Kada je parkiranje kažnjivo?

Uprkos dostupnim parking mestima i zonama za parkiranje, mnogi vozači odlučuju se za nepropisno parkiranje, ostavljajući svoja vozila na trotoarima, prelazima za pešake i drugim mestima gde je to zabranjeno. Iz Komunalne milicije kažu da su ovakvi prizori svakodnevna pojava, te da se redovno pišu kazne vozačima koji zloupotrebljavaju parking prostor, jer je to jedini način za vraćanje reda na gradskim ulicama.

– Svakodnevno pišemo kazne, ali samo tamo gde dolazi do ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju. Ljudi uglavnom misle da se ovakvi prekršaji događaju u centru grada, međutim svi delovi grada su pogođeni – kaže načelnik Komunalne milicije Dejan Ušljebrka.

Svako parkiranje koje se vrši na mestu na kom nije predviđeno spada u nepropisno.

– Treba proceniti šta znači nepropisno parkiranje, to može biti parkiranje i na trotoaru, ali i na zelenoj površini gde nigde nikog nema. U tim slučajevima pišu se kazne, a kada je u pitanju veće ugrožavanje bezbednosti saobraćaja, što se takođe dešava svakodnevno, pauk nosi auto – ističe Ušljebrka.

Inače, kazna za nepropisno parkiranje je 5 hiljada dinara, a ukoliko se u roku od 8 dana plati, po prekršajnom nalogu, plaća se duplo manje – 2500 dinara. U slučaju da pauk odnese auto, auto se prebaca na teretni parking Poslovnog centra, gde ga vlasnik preuzima kad prati prekršaj i ležarinu u zavisnosti od toga koliko je automobil dana na parkingu, i od težine automobila i ona se kreće od 4200 do 10200, a nakon toga, a posle prvog dana, plaća se 24 dinara po satu.

Aktivisti udruženja Urbana gerila u Kruševcu u više navarata su sprovodili akciju u kojoj su na vozilima koja su nepropisno parkirana lepili stikere. „Bahati vozač“, „Usudi se da mi priđeš“ i sl. Kako su povodom akcije saopštili, njihova namera je bila dizanje svesti građana o postojanju problema nepropisnog parkiranja.

– Poznate su nam aktivnosti Urbane gerili i mislim da je to izvrsno što rade. Uvek kažem da ljudi treba da krenu od sebe i kad je saobraćaj ili zaštita životne sredine i slično u pitanju. Da li biste vi voleli da morate da siđete na ulicu ako je neko zauzeo trotoar parkiranjem i da se izložite riziku? – poručuje Ušljebrka.

Marija Janković

Tekst je deo projekta „Mediji po meri građana“ podržan od „Slavko Ćuruvija fondacija“.