Paradoks sa platama u komunalnim preduzećima – izazov za novi kolektivni ugovor

Zakon o smanjivanju osnovica za plate u javnom sektoru uz povećanja minimalne cene rada doveli su plate u javnim komunalnim preduzećima u paradoksalnu poziciju, u kojoj neretko nekvalifikovani radnici imaju veću platu od njihovih šefova, pa čak i od visokoobrazovanih kadrova, čulo se danas na sastanku koji je međuopštinsko Veće samostalnog sindikata u Kruševcu organizovalo u susret potpisivanju novih kolektivnih ugovora

Tripartitni sastanak kome su osim direktora i predstavnika sindikata lokalnih javnih komunalnih preduzeća prisustvovali i gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović, njen zamenik Aleksandar Jovanović, te predsednik sindikalnog odbora za komunalno-stambene delatnosti Srbije Aleksandar Radojević i predsednik sindikata beogradskog GSP-a Zoran Antić, međuopštinsko sindikalno veće organizovalo je kako bi na vreme počeli pregovori o novim kolektivnim ugovorima koji bi trebalo da se potpišu do 28. januara naredne godine.

Gradonačelnica Jasmina Palurović je pozdravila sindikalnu inicijativu za početak pregovora. Podsetila je da je grad Kruševac među prvima ove ugovore potpisao i 2018. godine i rekla da će to i sada rado učiniti. – Cilj je da se poboljšaju uslovi i plate svih radnika u svim preduzećima – precizirala je Palurović, ali je i zamolila sindikalce da prilikom pripreme predloga kolektivnog ugovora sagledaju realnu situaciju u privredi i javnim finansijama.

Da su u javnim komunalnim preduzećima najveći problem nedostatak odgovarajućeg kadra odnosno nepovoljna kadrovska struktura zaposlenih, što je posledica zabrane zapošljavanja i neodgovarajuće plate za srednju i visoku stručnu spremu, što je rezultat Zakona o smanjenju osnovica za plate u javnom sektoru, zajednička je ocena direktora četiri kruševačka javna preduzeća koja rade u oblasti komunalnih delatnosti, ali i sindikalaca iz ovih kolektiva.

Prema rečima direktorke Javnog komunalnog preduzeća Kruševac, Snežane Radojković u ovom kolektivu radnik na groblju zarađuje 43, a poslovođa sa sedmim stepenom stručne spreme 39 hiljada dinara. Slično je i u Gradskoj toplani, Poslovnom centru, a u ovdašnjem JKP Vodovod koji ima mnogo više visokoobrazovanog kadra, to je još uočljivije.

Apelu da se ovo pitanje nekako uredi kroz nove kolektivne ugovore pridružili su se i predstavnici sindikata ovih preduzeća. Oni su ideje o tome već prikupili od drugih gradova koji su ovaj problem rešili, a podršku da ih ugrade u svoje kolektivne ugovore dobili su i od predsednika granskog sindikata Aleksandra Radivojevića.

Radivojević je, inače, pohvalio kruševački sindikat zato što je među prvima u Srbiji započeo proces pregovora o novim kolektivnim ugovorima. On je obavestio prisutne da će Samostalni sindikat u ponedeljak uputiti dopis ministru finansija, a potom i Vladi, kao i svim direktorima javnih komunalnih preduzeća po gradovima, te da će u pregovorima sa nadležnim ministarstvima tražiti rešenja za uočene probleme.

Na sastanku se čulo i da zahtevi preduzeća za zapošljavanjem novih kvalifikovanih radnika (u Komunalnom 13, u Toplani 9) predugo “čame” u nadležnom ministarstvu, a da sa druge strane, ima radnika za čijim radom u preduzećima ne postoji potreba. Direktor Vodovda, Vladimir Milosavljević, zamerio je sindikatu i što ne pomaže kolektivu da se izbori sa onima koji krše radnu disciplinu, kao i što nije više zainteresovan za poslovanje preduzeća.

Ocenjeno je i da ima velikih razlika između kolektivnih ugovora koja su komunalna preduzeća potpisala u prethodnom periodu, te je pokrenuta inicijativa da se sačini predlog kolektivnog ugovora koji će podjednako tretirati zaposlene u svim preduzećima gde god je to moguće, a da se on dopunjava u delovima koji su specifični za pojedine kolektive. U tom smislu je predsednik međuopštinskog veća Saša Našić izneo predlog za izradu gradskog kolektivnog ugovora koji bi bio osnova za sve pojedinačne.

Zaključeno je da sindikati pošalju zvanične dopise poslodavcima, da poslodavci odrede pregovaračke timove, te da se što pre krene u proces pregovaranja, kako bi preduzeća na vreme mogla da sačine finansijske projekcije koje će ući u budžet za narednu godinu.

N.B.