Ozračivanje radijatora – posao za majstore

Zbog prakse da se radijatori ozračuju nestručno i to više puta tokom  grejne sezone, stvaraju se veliki gubici u sistemu grejanja. Kao i izmeštanje radijatora, i ovaj posao bi trebalo da obavljaju stručna lica –poručuju iz kruševačke Toplane

– Ozračivanje radijatora bi trebalo da se vrši jednom do dva puta godišnje i taj posao bi trebalo da radi stručno lice. Postoje korisnici koji, po sistemu sam svoj majstor,  to rade gotovo svakodnevno, što dovodi do problema u funkcionisanju sekunradne mreže – kaže Dragan Azdejković, direktor kruševačke Toplane.

Na funkcionisanje sistema grejanja u stambenim objektima, negativno utiču i remonti koji stanari samostalno vrše na unutrašnjoj instalaciji.

 – Vlasnici stanova samoninicijativno izmeštaju radijatore i dodaju nova grejna tela. Takve promene su u obavezi da prijave Toplani jer, ukoliko posao nije stručno urađen, to može negativno da utiče na sistem grejanja u celoj stambenoj zgradi – ističe on, uz objašnjenje  da svaki  objekat kada se priključi na daljinsko grejanje ima svoj energetski potencijal, te se prema broju stanova i radijatora i isporučuje toplotna energija.

Azdejković podseća da je održavanje sekundarne instalacije  obaveza korisnika, a da je Toplana zadužena za održavanje mreže  do podstanice.

– Održavanje sekundarne mreže je u nadležnosti vlasnika stanova, odnosno, objekata. S obzirom na to da je ovo pitanje nije sistemski rešeno, kod velikih korisnika poput škola i vrtića, nastale kvarove na sekundarnoj mreži rešava Toplana, u skladu sa svojim mogućnostima – kaže on.

Toplana ima blizu  8.600 korisnika, što je oko 43.000 radijatora, odnosno, skoro 90.000 zajedno sa ustanovama i preduzećima koja su priključena na daljinski sistem grejanja.

– Na početku svake grejne sezone trebalo bi da se ozrače radijatori, eventualno još jednom u toku sezone. Skupštine stanara su te koje bi trebalo da reše ovo pitanje, odnosno,  svaka zgrada treba da ima svog majstora za obavljanje ovog posla – istakao je on.

Prema njegovim rečima, od strane Toplane postoji inicijativa da se taj posao dodeli ovom javnog preduzeću, uz određenu nadoknadu.

– U tom slučaju mi bismo preuzeli obavezu održavanja sekundarnih instalacija. Ovako, zbog  dotrajalosti sekunarne mreže koja je u nekim zgradama stara i preko 30 godina, Toplana  gubi dosta novca – kaže on, naglašavajući da će ugradnja kalorimetara od naredne godine najverovatnije biti obaveza, te da će tada  mnogi  korisnici biti u problemu zbog dotrajalnosti sekundarne mreže.

Govoreći o ovogodišnjoj grejnoj sezoni, Azdejković je kazao da Toplana na lageru trenutno ima oko 20.000 tona uglja, što je polovina od ukupne količne potrebne za ovu grejnu sezonu. Nabavljeno je i 70 tona mazuta, a do kraja sezone potrebno je još 600 tona tog energenta.

– Grejna sezona je počela na vreme i, izuzev jednog, nije bilo drugih  većih ispadanja. Inače je potrebno dvadesetak dana da se sistem stabilizuje, a svi manji kvarovi koji se dese u tom periodu, otklanjaju se za dan, dva – kazao je on, uz podsećanje da je Toplana ove godine uradila remont jednog kotla,  da su prošle godine rekonstruisane i 64 podstanice, te da ostaje još 150 kritičnih koje, pored toplovodne mreže koja je većim delom stara, mogu da prave probleme.

Istakao je na kraju da je cena grejanja trenutno najniža u Srbiji i da poslednjih pet godina  iznosi 82 dinara po metru kvadratnom (sa PDV-om) , te poručio da se ta cena neće  menjati do kraja ove sezone.