Oktobar nekad i sada

Dve priče iz slavljeničkog grada zaslužuju pažnju. Prestanak postojanja Boks i Fudbalskog kluba 14. oktobar

Bokseri su u bivšoj Jugoslaviji bili prvoligaši. İmali su sedam reprezentativaca, među njima i omladinskog prvaka države Stevana Vukojičića. 

– Bili smo prava domaćinska porodica. Srećan sam zbog toga, ali isto tako nezadovoljan prestankom njegovog postojanja. Nismo smeli da dozvolimo da se zaborave svi koji su izgarali na ringu. Valja podsetiti da smo imali i prvog Oskarovca Ćireta Damjanovića. Tu je i Radoslav Žunjanin i mnogi drugi. A svi su zaslužili da ih bar na današnji dan spomenemo – govori bivši profesor fizičkog vaspitanja u kruševačkoj Gimnaziji. 

U bivšem gigantu İndustriji mašina i komponenata 14.oktobar postojao je i Muški rukometni klub i Fudbalski klub 14.oktobar.Više ih nema. 

-Mi smo igrali fudbal u Šumadijsko-pomoravskoj zoni. Konkurencija izuzetna. Značajno je da smo u Kupu Jugoslavije pobedili Sutjesku sa 2:1, Novi Pazar sa 2:0, Slogu iz Kraljeva 3:2, Kolubaru iz Lazarevca 1:0, a u osmini finala poraženi od Partizana u Beogradu sa 5:0 – priča dr Vladislav Simić, koji je u karijeri, dok je igrao polutku i centarfora postigao veliki broj golova.

Foto Wikipedia

Ovaj talentovani igrač nosio je i dres Trajala i Kopaonika iz Brusa, a odbio ponude Mladosti iz Lučana i drugih klubova. Bio je godinama fudbalski sudija, instruktor i čovek za obavljanje važnih zadataka u fudbalskim forumima. Krivo mu je, kaže, što je klub prestao sa radom, jer je u međuvremenu zemljište gde su bila dva igrališta Zakonom o denacionalizaciji vraćeno vlasnicima.