Obuka neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina

U oviru projekta „DKTI-Upavljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“, Nemačka organizacija GIZ, Gradska uprava grada Kruševca i JKP „Kruševac“ organizovali su radionicu „Inkluzija neformalnog sektora u kontekstu upravljanja otpadom“. Za 39 sakupljača, koliko ih učestvuje u prvoj fazi projetka, obezbeđena je zaštitna oprema koja sadrži radna odela, rukavice, cipele, štitnike i kape. 

Obuka za neformalne sakupljače sekundarnih sirovina na teritoriji grada Kruševca samo je jedna u nizu aktivnosti koje Nemačka razvojna saradnja kroz projekat “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena” sprovodi u lokalnim samoupravama Rasinskog okruga, rekla je na početku radionice Valentina Đureta, projektna menadžerka GIZ-a. 

– Ovo je segment koji se tiče uključivanja neformalnih sakupljača u zvanični sistem i sa tim u vezi u toku projekta razvijani su različiti modaliteti kako formalizovati rad neformalnih sakupljača koji su danas u najvećoj meri u sivom sektoru, a svakako jesu sastavni deo upravljanja otpadom. Sa sakupljačima smo već odradili i jednu obuku koja se ticala načina formalizacije njihovog rada, a današnja radionica posvećena je zaštiti na radu i zaštiti zdravlja – objasnila je Đureta.

Ona je podsetila da je od početka projekta, u januaru 2017., već urađen čitav set aktivnosti koji uključuje različite aspekte saradnje sa lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima.

– Razvijena je direktna saradnja kada je reč o razvoju planskih dokumenata: planova primarne separacije otpada, lokalnih planova za upravljanje otpadom i, što je najvažnije, regionalnog plana upravljanja otpadom s obzirom na to da govorimo o Rasinskom regionu, dakle plan koji će integrisati sve ove druge planove. U okviru projekta radimo i uključivanje poslovnog sektora, odnosno primenu koncepta cirkularne ekonomije koji podrazumeva da što manje onoga što smatramo otpadom završi na deponijama, a da se sekundarne sirovine iz otpada vraćaju u proizvodnju. Zato razvijamo i planove za mala i srednja preduzeća kako na najbolji način mogu da iskoriste ove sirovine – precizirala je Đureta.

Navela je i da je lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima obezbeđena pomoć kroz direktnu podršku lokalnog eksperta i zahvalila se Kruševcu koji je, kako je rekla, bio dovoljno otvoren da obezbedi da lokalni ekspert bude u Kruševcu, a da podržava sve opštine Rasinskog okruga.

Direktorka JKP Kruševac, Snežana Radojković, naglasila je da ovo javno preduzeće i ovaj projekat realizuje uz saglasnost i saradnju sa Gradom kao osnivačem, te da se nada da će biti uspešan kao i prethodni koji su rađeni uz podršku GIZ-a, da će se zahvaljujući njemu nivo reciklaže u našem gradu povećati.

Da je reciklaža u Srbiji je trenutno na 8 odsto, a da je treba povećati na 65, koliko je u Evroskoj uniji, podsetila je pomoćnica gradonačenice za ekologiju, održivi razvoj i energetiku Olivera Drenovac.

Ona je napomenula da je Saradnja GIZ-a i grada Kruševca dugogodišnja i da se odvijala i odvija kroz različite projekte, koji se, osim upravljanja otpadom, tiču i upravljanja otpadnim vodama i urbane mobilnosti.

– Zahvaljujući GIZ-u smo dobili dobre donacije koje su stigle u ovdašnje JKP, ali i do građana kojima su podeljene kante i kontejneri za smeće. GIZ je takođe uključen i u pripremu studije za izgradnju regionalne sanitarne deponije i daje nam stručnu pomoć u uspostavljanju međuopštinske saradnje. Verujem da ćemo i kada bude izgrađena regionalna deponija imati razloga da sarađujemo u ovoj oblasti, naročito kada je reč o neformalnim sakupljačima i reciklaži – zaključila je Drenovac.

Radionicu je vodila ekspertkinja Radmila Vladisavljević, konsultantkinja GIZ-a koja je svojevremeno proglašena najboljom direktorkom javnog komunalnog preduzeća na području nekadašnje Jugoslavije, a s obzirom na zdravstvene rizike koje posao sakupljača nosi sa sobom,  u okviru radionice učesnicima je podeljena zaštitna oprema koja sadrži zaštitna odela, zaštitne rukavice, cipele, štitnike i kape.

Projekat “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena” traje do kraja 2020. godine.