Neverovatna istorija Bioskopa Kruševac

Ljubomir Panić – čika Ljuba, kinooperater, čovek je koji više od četiri decenije vodi računa da Bioskopa Kruševac odoleva vremenu. Sa nostalgijom i mrvom ponosa, za naš portal prisetio se istorijata ovog kultnog gradskog zdanja i brojnih zamimljivosti vezanih za njegovo postojanje. Saznali smo malo poznate detalje o našem bioskopu, ali i videli arhivu fotografija o najznačajnijim događajima koji su se odigravali u njemu

Povodom predstojeće rekonstrukcije gradskog bioskopa, rešili smo da našim sugrađanima predstavimo deo njegovog postojanja koji je malo poznat široj zajednici. Uz prijatan razgovor i brojne dosetke, čika Ljuba se rado seća srećnijeg vremena kada je bioskop vrveo od života. Pravo je zadovoljstvo imati priliku da iz prve ruke, od čoveka koji je svoj život podario jednoj ovakvoj ustanovi, čujete najarazličitije detalje i malo poznate informacije.

Od “Takova” do “Kruševca”

Na mestu današnjeg Bioskopa Kruševac, nekada se nalazio Bioskop Takovo sa letnjom baštom koji je srušen  1960. godine. Tada je počela  izgradnja  Bioskopa Kruševac. Radovi su trajali  dve godine, a dodatna sredstva za njegovo opremanje skupljana su  narednih nekoliko godina. Za to vreme, prostor je korišćen kao magacin, ali i za privredne sajmove fabike “Merima”. Jedan deo sredstava dobijen je od opštine, ali je podignut i kredit na 20 godina.

Bioskop je 1967. godine završen, te je poprimio prepoznatljiv izgled. Projektant je bio Sibin Đorđević, rodom Župljanin, koji je radio po uzoru na brojne nemačke projekte. Celokupna oprema plaćena je 38.000 tadašnjih dolara. Kupljena je od Italijana, a zanimljivo je da taj transfer predstavlja svojevrstan izuzetak jer je jedan od prvih u kome je pređena Gvozdena zavesa, sa Zapada na Istok.  Kapacitet bioskopa bio je 610 zvaničnih sedišta, sa mogućnošću proširenja.

– Do izgradnje Bioskopa Kruševac radio je Bioskop Jastrebac koji se nalazio u prostorijama današnjeg Pozorišta. Bioskop Kruševac zvanično je počeo  sa radom 27. aprila 1967. godine. U prvom filmu koji je bio prikazan, „Čiča Tomina koliba“, korišćena je najsavremenija tehnika tog doba, te ne čudi što su ljudi sa prostora cele bivše Jugoslavije dolazili da ga pogledaju – otkriva nam Ljubomir Panić.

Jači od zemljotresa

Počeci rada bioskopa mogu se okarakterisati kao zlatno doba njegovog postojanja. Kako je predstavljao jedan od najznačajnijih vidova zabave, pre pojave televizije, ne čudi i veliki broj ljudi na svakodnevnom nivou. Zvanični podaci govore da je broj posetilaca u jednom danu dostizao i do 1200.

– Pred sam kraj šezdesetih godina u opštini Kruševac u tri gradska i dva putujuća bioskopa projekcije je gledalo preko 430.000 ljudi. Tada je  bio popularan i takozvani bilet servis, odnosno raznošenja karata po kućama kao dodatna usluga koju je Bioskop Kruševac pružao – priseća se Čika Ljuba. Kaže, postojala je ideja, pa i urbanističko rešenje za izgradnju letnje bašte za do 2000 ljudi. Međutim realizacija je izostala iz nepoznatih razloga.

Za razliku od danas, Bioskop Kruševac  nekada je imao veliki prihvatni hol koji je mogao da primi i do 500 ljudi. Sa leve i desne strane nalazile su se biletarnice, na mestima današnjih kafića Cinema i E.T. Troja vrata su prihvatala ljude koji su ulazili, a postojao je i zaseban izlaz kako se ne bi stvarala gužva između dve projekcije. Ova građevina ostala je gotovo neoštećena i nakon zemljotresa 1973. godine, manji tragovi vidljivi su na muralima u holu, koji su reparirani 2013. godine. Podsetimo, murale u bioskopu kao i u šalter sali Pošte, radio je Lazar Vujaklija.

Scena po kojoj su hodale muzičke i pozorišne legende

Za zvučnu izolaciju i akustiku bili su zaduženi radnici iz Slovenije, međutim spletom nesrećnih okolnosti ona je oštećena osamdesetih godina kada su postavljene cevi za grejanje.

Bioskop je, takođe, služio i kao svojevrsna koncertna dvorana, jer Hala Sportova još uvek nije bila izgrađena. Između ostalih ugostio je Pro Arte, Mišu Kovača, Kemala Montena, Mikija Jevremovića, Indekse i mnoge druge tada popularne pevače i grupe, koji su pohvalili upravo dobru akustiku.

– Izdržao je bioskop i neverovatno ozvučenje Bijelog Dugmeta – sa ponosom naglašava Ljuba Panić.

Brojni naši glumci, reditelji i producenti prodefilovali su kroz prostorije kruševačkog bioskopa, mada sada zvuči gotovo nerealno, nekada  su se u njemu održavale svečane filmske premijere. O tome svedoči i bogata arhiva sa fotografijama na kojima su Dragan Nikolič, Marko Nikolić, Nikola Simić, Čkalja i mnogi drugi.

– Malo je poznato da su se u njegovim prostorijama odigravale igranke, tako da je bioskop bio centralno mesto za zabavu pre svega mladih ljudi – kaže naš sagovornik, savremenik tih događaja

“Kruševac film”, preduzeće koje je osnovalo Bioskop Kruševac, spaja se sa Domom omladine 1992. godine. Tako nastaje Kulturni cenatar Kruševac i bioskop se stavlja pod njegovo okrilje. Ovo prisajedinjenje okarakterisano je kao nužnost, zarad opstanka Bioskopa tokom užasa devedesetih. Zbog nepovoljne situacije u celoj zemlji, nevolje i finansijski sunovrat nisu zaobišli ni njegovo poslovanje.

– Devedesetih smo izlazili na ulicu između dve projekcije da saznamo koliko je marka. Na osnovu toga formirali smo cenu karte. U vreme hiperinflacije cena ulaznice iznosila je i do dve milijarde dinara – naglašava Ljuba.

Dugačko putovanje “Evrope”

Stariji nekoliko decenija, Bioskop Evropa, počeo je sa radom 1937. godine, a njegov osnivač je Dušan Stojadinović, građevinski preduzimač i osnivač istoimenog hotela. Naredne godine prikazan je prvi dugometražni film. U velikoj knjizi, koju Ljuba Panić i dalje čuva,  pažljivo je vođena evidencija o svakoj projekciji, od filma i njegovog žanra, preko broja posetilaca do cene ulaznice.

Pun naziv bioskopa bio je “Ton bioskop Evropa” jer je desetak godina nakon svetske premijere ton film došao i u Kruševac. Projekcije su u ovom bioskopu obustavljene 1941. godine kada se bioskop stavlja u funkciju nemačke vojske, tada su emitovani propagandni filmovi, ali i održavani boks mečevi u njegovim prostorijama.

Sa radom je nastavljeno 1944. godine kada se akcenat stavlja na  Sovjetske filmove. Listanjem knjige i posmatranjem prikazanih filmova može se zaključiti da je filmski repertoar pratio aktuelnu geopolitičku situaciju. Ista sudbina zadesila je Bioskop Evropu 1999. godine kada je počelo bombardovanje.

– Knjiga je preživela dva bombradovanja, a još uvek nije ni do pola ispisana – dodaje kroz smeh Ljuba.

Bioskop Evropa zvanično je zatvoren 2013. godine.

Sinemaskop pre Beograda

Koliko je kultura gledanja filma bila zastupljena u našem gradu govori i podatak da je 1957. godine desetak bioskopa u Srbiji dobilo prve sinemaskop i panoramske sisteme, među kojima je Kruševac bio prvi, a tek kasnije Beograd.

Kada se to uzme u obzir onda i ne čudi toliki entuzijazam kruševljana u godinama nakon toga, kao ni veliki napor koji je Bioskop Kruševac ulagao da još više privoli publiku.

Penzija, ali ne i za uspomene

Ljubomir Panić, popularni čika Ljuba, sledeće godine ide u zasluženu penziju. Zadovoljan je što će biskop konačno biti rekonstruisan i nada se će mu se vratiti deo nekadašnje slave. Podsetimo, po rečima direktorke Kulturnog centra Kruševac, Violete Kaplarević, završetak radova na rekonstrukciji bioskopa zakazan je za kraj 2021. godine.

S.M.