Neobičan hobi Dragoslava Mirkovića – dopisivanje sa svetskim filmskim zvezdama

Dragoslav Mirković, mašinski inženjer i programer iz Kruševca, još od srednjoškolskih dana razvijao je razne vrste hobija, a zapamćen je po jednom jedinstvenom – ličnoj prepisci i prikupljanju fotografija i autograma najvećih filmskih zvezda. Kako je to krenulo, pitali smo ovog poznatog kolekcionara i slikara amatera, aktivnog i u svojim penzionerskim danima

– Godine 1960. pisao sam najvećim filmskim zvezdama u Holivudu, Londonu i Parizu i od njih sam tražio fotografije sa autogramom. Odgovorili su mi Kirk Daglas, Merilin Monro, Glen Ford, Džoni Vajsmiler, Žan Pol Belmondo, zatim Džon Vejn, Bert Lankaster, Robert Mičam, Robert Tejlor, Toni Kertis, Čarlton Heston, Jul Briner, Marlon Brando, Elizabet Tejlor, Ava Gardner, Mišel Morgan i mnogi drugi – nabraja Dragoslav Mirković.

– Imam 60 fotografija sa potpisima najvećih filmskih glumaca toga doba, a među njima i porodičnu fotografiju velike filmske dive Grejs Keli, koja se udala za princa od Monaka Renijea, vladara ove male kneževine na Mediteranu i na njoj je i njen sin kao dete, a danas je vladar Monaka knez Albert. Svoje fotografije poslali su mi i Džoan Kraford, Olivija de Havilend, Domeniko Modunjo, Fernandel… – dodaje ovaj pasionirani kolekcionar.

Dragoslav je još kao dečak u osnovnoj školi počeo da sakuplja sličice iz žvakaćih guma, a kao učenik u srednjoj Tehničkoj školi u Smederevu počeo da se dopisuje sa filmskim glumcima. U doba svoje mladosti postao je prava zvezda među vršnjacima u Kruševcu zbog dopisivanja sa svetskim velikanima sedme umetnosti.

– Bio sam presrećan kada poštar dođe i kaže evo ti pismo iz Holivuda. Tražio sam njihove slike i autograme i redovno sam ih dobijao. Ovaj hobi sam zavoleo strahovito i sačuvao sam i sada imam komplet originalnih fotografija sa njihovim autogramima. Sakupljao sam i fotografije domaćih glumaca i glumica i napravio poseban album.

I to nije njegova jedina pasija vezana za fotografiju. Mirković pravi albume poznatih ličnosti iz svih oblasti, zatim životinja, biljaka, gradova, istorijskih mesta, crkava i manastira. U elektronskoj formi čuva 2.000 fotografija političara, glumaca, režisera, sportista, a stotinak njih je i odštampao.

Dragoslav Mirković je rođen 1944. u Miloševcu kod Velike Plane, odakle je rodom i veliki srpski akademik Radomir Lukić. Pored ovog sociologa, selo je poznato i po hraniteljskim porodicama.

O Lukiću nam priča zanimljive priče.

– Lukić je bio poliglota, a o njegovoj veličini govore brojne anegdote. Zabeleženo je, na primer, da je, tada budući akademik, u seljačkom odelu otišao da polaže ispit na Sorboni. Začuđeni profesori pitali su ga: -Mladiću, da niste vi pogrešili“, a on im je odgovorio: – Izvinite, na kom jeziku hoćete da odgovaram“. Jednom je putovao vozom, a u njegovom kupeu su bila dva studenta koja su išla na Pravni fakultet da polažu ispit. On ih je ispitivao i video da su se dobro spremili. Pošto se uverio u njihovo znanje zatražio im je indekse i upisao ocene iz njegovog predmeta rekavši: – Vi ste kod mene položili – besedi nam Dragoslav o svom slavnom zemljaku.

Njegovi zemljaci su se odužili ovom srpskom velikanu. Osnovna škola u Miloševcu nosi ime Radomira Lukića, kao i amfiteatar na Pravnom fakultetu.

Sam Dragoslav je 1971. postao programer, posle završenih specijalnih kurseva za obuku za rad na računaru i kursa engleskog jezika. -Savladao sam kompjutersko programiranje i programske jezike i radio na kompjuteru za potrebe „14. oktobra“, Fabrike vagona Kraljevo i MIN Niš, jer je Računski centar u Kruševcu obavljao usluge za privredu, a ja sam bio jedan od prvih kruševačkih programera. Prvo su izvršili logično testiranje da vide da li smo mi sposobni za taj posao – priseća se naš sagovornik.

Danas je Dragoslav penzioner i vrlo aktivan na društvenoj mreži Instagram. Kreativno provodi svoje vreme, bavi se slikarstvom, naslikao je stotinak slika, piše pesme, jednu zbirku je poklonio osnovnim školama.Član je Likovnog kluba „Dimitrije Simić“ i Udruženja „Rasinius“.

Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi a napisao je i sto rimovanih pesama iz svakodnevnog života. Za vreme NATO agresije na SRJ opisao je sve strahote tog rata (Grdelička tragedija, RTS, itd.). Ima i kolekcije 6.000 filmova od 2.000 režisera i 16.000 glumaca. Napravio je albume: Svetska čuda, Psi, Manastiri, Životinje i još mnoge druge. U doba korone, koja još uvek traje, napisao je dvadesetak pesama, a njegova poruka penzionerima glasi da treba naći hobi i neku zabavu.

– Idol mi je Ljuba Ršumović, pa sam njegovim tragom i ja opisao lepe i ružne priče iz života i knjigu poklonio deci u osnovnim školama. Pre 30 godina započeo sam i da se bavim slikarstvom, radio sam ulje na platnu, minijature, pejzaže, cveće, portrete ličnosti iz moje familije i glumaca. Moj recept za zdrav život glasi: svakodnevno pešačenje (3-4 km), vožnja biciklom i plivanje (Ribarska Banja, na primer), spavanje na vreme u 23 sata najkasnije, ishrana tri puta dnevno i voće i povrće – Mirkovićev je recept za dug i vitlan život.

Dragoslav Mirković je završio prvi stepen Mašinskog fakulteta i kao programer radio je u „14. oktobru“, DIP „Savremeni dom“ i Elektronskom računskom centru, bio je nastavnik matematike u Ekonomskoj školi, a vodio je i obuku knjigovođa za rad na računaru. Sada je penzioner i živi u svom porodičnom stanu u Kruševcu.

Ž. Milenković