(Ne)ispričane priče roditelja iz Društva MNRO: Nikola zna sve o kolima, ali ne zna da množi

Život Milovana Pržulja (84), Nikolinog (47) oca, prepleten je izazovima brige o mentalno nedovoljno razvijenom detetu, ratom, besparicom, a uokviren brigom za svog potomka, koji nikada neće moći da se sam stara o sebi

Nikola je imao dve godine kada je ustanovljeno da ima usporeni psiho-motorni razvoj, čime su potvrđene sumnje koje su kod roditeljla postojale od ranije. Naime, Nikola je rođen blago plav i bez pravog dečijeg plača, nije imao refleks za sisanje te se tada u porodici Pržulj svakog dana vodila borba za Nikolin život.

– Iako mi je 84 godine i dalje mi je teško da pričam o vremenu kada smo saznali za njegovo stanje. Moja pokojna supruga je tada počela da plače, meni je i dan danas teško – priča nam Milovan Pržulj.

Tada je bilo jasno da sa Nikolom treba raditi. Išao je u redovnu školu, a uspeo je samo da nauči da piše i čita. Uprkos tome, na inicijativu Nikoline doktorke, upisao je redovnu srednju školu, koju je ipak ubrzo napustio jer nije mogao da prati gradivo. Uspeo je da se prebaci na obuku za metalostrugara, koju je zvanično završio zahvaljujući ratnom stanju iako obuku nije savladao. Tada porodica Pržulj, koja je živela u Sarajevu, dolazi u Kruševac.

U tom periodu je preminula Milovanova supruga te je on ostao sam sa Nikolom i njegovim mlađim bratom. 

Živeli su veoma teško, menjajući stanove i privremene smeštaje od 1992. godine do 2011. godine, kada je, kako kaže, uz mnogo muka uspeo da povrati svoju imovinu u Sarajevu.

Nakon mnogo godina uspeli su da se skuće, ali ono što neprestano brine i pritiska Milovana je činjenica da je Nikolino stanje teško te da nije sposoban za samostalni život. 

-Nikola i dan danas ima psihičke probleme, napade, povraća. Međutim, u društvu za pomoć MNRO se odlično oseća, uspeo je da nauči da plete i veoma je ponosan zbog toga – navodi njegov otac. 

Uz velike muke i uz pomoć Društva MNRO uspeo je da ostvari pravo da Nikola od države devet meseci u godini prima po osam hiljada dinara. To je deo njihovih skromnih prihoda, sa kojima uspevaju da prežive. Iako im je Nikolin mlađi brat velika podrška za oca Milovana je, ipak, neprestana briga šta će sa Nikolom biti kada njega više ne bude. 

– Sa Nikolom o automobilima možete neprekidno da pričate. O automobilima zna sve, ali ne zna koliko je devet puta sedam – slikovito opisuje Milovan.

Potvrđuje da je osnivanje Roditeljske kuće, odnosno da se takvim osobama obezbedi trajno zbrinjavanje u lokalnoj zajednici, pravo rešenje, a za to se upravo zalaže Drušvo za pomoć MNRO. 

Neispričane roditeljske priče deo su projekta tog Društva, koji upravo treba da učini vidljivim teškoće sa kojima se roditelji mentalno nedovoljno razvijenih osoba suočavaju te da ukaže na potrebu osnivanja Roditeljske kuće. Projekat se realizuje uz podršku Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, kao i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

L.S.