Nakon izmena Zakona o radu manje radnika na crno, više kazni poslodavcima

U prva tri meseca ove godine u Rasinskom okrugu u radu “na crno” zatečeno je duplo manje radnika nego u istom periodu prošle godine

Istovremeno je inspekcija rada podnela duplo više prijava.  Do takvih rezultata se došlo jer su krajem prošle godine na snagu stupile izmene Zakona o radu koje su onemogućile “antidatiranje” ugovora o radu i odloženu prijavu na osiguranje.

Izmene Zakona o radu, koje su na snagu stupile u decembru prošle godine doprinele su da se smanji broj radnika zaposlenih “na crno” te da se istovremeno poveća broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca koji nisu poštovali odredbe Zakona. To pokazuju uporedni podaci kruševačke inspekcije rada za prva tri meseca prošle i ove godine.

– U prvom kvartalu ove godine u Rasinskom okrugu duplo je manje lica zatečenih u radu “na crno” – 116, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo 230. Istovremeno je skoro dupliran broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka zbog povreda Zakona o radu, 73 u prva tri meseca ove u odnosu na 37 u istom periodu prošle godine – rekao je za GRAD Jugoslav Veljković, načelnik kruševačke inspekcije rada, koja pokriva područje Rasinskog okruga.

Ovi rezultati su posledica izmena Zakona o radu, koje su stupile na snagu u decembru prošle godine. Te izmene, podsetio je Veljković, predvidjaju da poslodavac mora da sklopi ugovor o radu pre nego što lice stupi na posao. Istovremeno obavezan je da ugovor o radu ili njegovu kopiju drži na mestu gde zaposleni radi. Izmene su donele i obavezu poslodavcu da mora da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje Centralnom registru pre stupanja na rad zaposlenog lica.

– Praksa je pokazala da i dalje ima poslodavaca koji ne sklope ugovor o radu, a pravdaju se time da je ugovor na drugom mestu. Tada im se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka jer ne drže ugovor na mestu gde zaposleni radi. Istovremeno, podnosi se i prijava zato što prijave na obavezno socijalno osiguranje Centalnom registru nisu podnete pre stupanja na rad takvih lica – objašnjava Veljković podsećajući da ranije odredbe zakona nisu predvidjale obavezu poslodavca da prijavu na obavezno socijalno osiguranje Centralnom registru dostavi pre stupanja lica na rad.

Pomenutim Izmenama Zakona predvidjeno je da poslodavac koji posluje kao pravno lice, a ne drži ugovor o radu ili njegovu korpiju na mestu gde zaposleni radi, plaća kaznu od 150 hiljada do 300 hiljada dinara, dok kazna za preduzetnike iznosi od 50 hiljada do 150 hiljada dinara. Pravno lice koje prijavu na osiguranje ne dostavi u propisanom roku Centralnom registru može biti kažnjeno od 300 hiljada do milion i po dinara, a preduzetnik od 50 hiljada do 150 hiljada. Ukoliko poslodavac sa zaposlenim nije zaključio ugovor o radu kazna je od 800 hiljada do dva miliona dinara za pravna lica i od 300 hiljada do 500 hiljada za preduzetnika.

Izmenama Zakona o radu predvidjeno je i da poslodavac vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu, ali Zakon ne propisuje način niti ostavlja mogućnost da se to može urediti posebnim pravilnikom.

– To znači da je utvrdjivanje da li poslodavac vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu podjednako teško kao i utvrdjivanje postojanja takvog rada. Praktično, prekovremeni rad ne postoji ukoliko to ne potvrdi poslodavac  ili ako to u pisanom iskazu ne navede zaposleni. Zna se da zaposleni to skoro nikada ne čine jer znaju da postoji mogućnost da zbog takvog iskaza trpe odredjene posledice – objašnjava Veljković.

J.B.