Na Međunarodni dan starijih pitamo sugrađane kako provode “treće doba”?

Danas. 1. oktobra, se obeležava Međunarodni dan starijih osoba. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Rasinskom okrugu živi skoro 47 hiljada osoba starijih od 65 godina, dok ih je na području grada Kruševca skoro 23 hiljade. „Treće doba“ odnosno period vezan za prestanak radnog odnosa i odlazak u penziju može da pruži brojne mogućnosti, pod uslovom da ste realtivno dobrog zdravstvenog stanja, te da je penzija dovoljno velika da, pored zaodovljenja osnovnih životnih potreba, posluži široj svrsi

Redakcija portala KruševacGrad razgovara sa starijim sugrađanima o njihovom načinu života, zdravlju, primanjima.

Sofiju Stamatović srećemo na Bagdali, u šetnji sa dugogodišnjom prijateljicom.

-Devedeseta mi je godina i osećam se realativno dobro. Živim dobro, ne mogu da se požalim na bilo šta, zdravlje me takođe, Bogu hvala, služi. Ostala sam bez muža, ali deca vode dobro računa o meni. Šetam kad-kad, posećujem svoje prijateljice i družimo se. Vakcinisala sam se, pa se nadam da će me i korona zaobići – kroz smeh govori ona.

Đorđa Markovića zatičemo na istom mestu.

-Imam 74 godine. Ne bolujem ni od čega i odličnog sam zdravstvenog stanja. Životom sam zadovoljan, kao i primanjima koje imam. Svoje slobodno vreme koristim za šetnju, rekreaciju i to mi prija mnogo. Ne mogu da zamislim dan, a da ne izađem u prirodu. Nisam od onih koji sede kod kuće, pešačim puno za svoje godine i to mi pričinjava zadovoljstvo – kaže on.

Fontana kod crkve Svetog Đorđa jedno je od mesta na kome stariji ljudi vole da se druže kada vremenske prilike to dozvoljavaju. Upravo tu, razgovaramo sa dvojicom prijatelja koji uživaju u penzionerskim danima.

-Moram da priznam da mi je malo teško sada kada sam u penziji iz razloga što sam dugo radio, pa ne mogu da se naviknem da ovoliko slobodnog vremena. Preko 50 godina sam radio, pa se sad navikavam na ovakav život. Deca mi u tome mnogo pomažu, ohrabruju me. Slobodno vreme koristim da se družim sa njima, ali i sa prijateljima sa kojima sam radio. Penzija mi je solidna, a i s vremena na vreme sada dobijamo neke nagrade – priča nam Dragan Pajić (73).

-Solidan mi je život, ne mogu da se požalim. Žena i ja smo u penziji, jedino što je ona srčani bolesnik pa moram više da pazim na nju. Inače imam i unuče, koje retko viđam zbog porodičnih problema između sina i snaje, kada bih češće viđao svoje unuče verujte mi ja bih bio mnogo bolje, i supruga takođe, ali šta da se radi – objašnjava Slavoljub Filipović (74).

Međutim, nisu svi penzioneri zadovoljni životnim standarom. Dve starije sugrađanke, sa kojima razgovaramo na Staroj pijaci, navode da su penzije male, te da im nije pomoći dece ne znaju kako bi uspele da preguraju mesec.

-Imam penziju od 16 hiljada dinara, šta sa tim mogu da radim. Kada platim račune i lekove, meni maltene ne ostane ništa. Deca su mi od velike pomoći i hvala im na tome, da nije njih ne znam kako bih živela i kakav bi to život bio. Ovako uspevam nekako od meseca do meseca, pa kako Bog da – govori D.M.

Međunarodni dan starijih osoba prilika je da se setimo bližnjih, onih koji su nas čuvali kada smo bili mali i nemoćni, te da barem okrenemo telefon i čujemo se sa njima. Tako bi trebalo da činimo ne samo danas, već svakog dana, jer , zatrpani svakodnevnim obavezama, nismo ni svesni koliko taj jedan poziv nekome može da ulepša dan.

S.M.