Na Međunarodni dan starijih: Brinemo li dovoljno?

Usamljenost i siromaštvo, prema brojnim istraživanja, i dalje ostaju najveći problemi pripadnika „trećeg doba“. U institucijama koje se bave socijalnim problemima građana kažu da je, pored zanemarivanja, prisutno i nasilja prema starima. Iako je briga o ostarelim roditeljima zakonska obaveza, ona često izostaje jer roditelji ne žele zakonom da regulišu te odnose. Međunarodni dan starijih prilika je da se podsetimo koliko starost može biti breme ali i da se zapitamo šta kao pojedinci i društvo možemo da učinimo da tako ne bude.

Prema poslednjem popisu, Grad Kruševac ima blizu 23.000 stanovnika starih 65 godina i više. Iako je prosečna starost populacije na nivou republičkog, veća je zastupljenost starih nego u ostalim delovima Srbije. Pored toga, u Kruševcu se beleži se povećanje broja starih preko 80 godina.

Starijim licima dostupno je više socijalnih usluga, a najzastupljenija je vanistutucionalna usluga za stare „Pomoć u kući“ koja postoji od 2016. godine. Finansira je Grad Kruševac a sprovodi ovdašnji Gerontološki centar, za stanovništvo sa seoskog i gradskoj područja.

Od 17 gerontodomaćica, koliko ih je bilo angažovano na samom početku, sada ih je 48. Uslugu trenutno koristi 615 lica, odnosno, 272 domaćinstva. Iako gerontodomaćice obavljaju brojne poslove, od održavanja doma, spremanja lakih obroka, plaćanje računa, nababavke lekova i još mnogo toga, kažu da korisnici uvek najpre žele da popričaju sa njima, uz obrazloženje da su presrećni kada uopšte vide nekoga na svojim vratima.

Osobe koje više ne mogu da žive same, a ne mogu da budu u domu, smešataju se u hraniteljske porodice, u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Budući hranitelji moraju da prođu obuku, a Centar je dužan da proverava da li dobro brinu o njima. Informaciju o tome koliko je trenutno starijih lica smešteno u hraniteljskim porodicama, nismo uspeli da dobijemo.

Starija lica imaju pomoć i od strane mesnih zajednica koja se sastoji u raspodeli paketa hrane i sredstava za ličnu higijenu koje dobijaju od Crvenog krsta i Centra za socijalni rad, potom u pripremi drva za ogrev ili čišćenje snega kad za tim postoji potreba. Prema svedočenju sekretara mesnih zajednica, većinu staračkih samačkih domaćinstava bliski srodnici obilaze onoliko koliko im to obaveze dozvoljavaju što je, kako navode, nedovoljno kada je reč o onima kojima je pored pomoći u svakodnevnom životu, neophodna i redovna medicinska pomoć.

Pod sloganom „Sunčana jesen života“ Crveni krst u saradnji sa Polivalentnom službom u mesecu posvećenom starijim licima, oblilazi samačka staračka domaćinstva u ruralnim sredinama. Pored paketa sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za ličnu higijenu koje tada dobijaju, proverava se i njihovo zdravstveno stanje, uz merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, te savete o pravilnoj ishrani i ostalim zdravim stilovima života.

Takođe, blizu 200 lica starijih od 65 godina korisnici su Narodne kuhinje, a za lica starija od 68 godina i primanjima do 20.000 dinara, Grad je obezbeđuje i besplatan javni prevoz.

Slobodno vreme veliki broj kruševačkih penzionera provodi u Udruženju penzionera u Obilićevoj ulici. Uz druženje, zabavu i izlete koji se organizju više puta godišnje, u prostorijama udruženja dostupna im je i zdravstvena ambulanta, restoran, frizerski salon i šah klub. Kao članovi ostvaruju pravo na određene pozajmice, a preko udruženja na rate mogu da obezbede ogrev i zimnicu.

Inače, istraživanja koja su godinama unazad sprovodile nevladine organizacije, institucije i ustanove nadležne za brigu o starima, pokazala da značajan broj starijih lica živi na granici siromaštva, da su većinom usamljeni, te da je zbog činjenice da preko 90 odsto njih pati od neke hronične bolesti, mnogima potrebna pomoć drugih lica.

Starijim licima koja su siromašna, a čine većinu u toj populaciji, zbog zdravstvenih problema, neophodna je pomoć za svakodnevno funkcionisanje, u kući i van nje. Gotovo svakoj drugoj siromašnoj staroj osobi potrebna je pomoć druge osobe za odlazak u zdravstvenu ustanovu, nabavku i uzimanje lekova, a svakoj trećoj za plaćanje računa, nabavku potrepština, održavanje stana, te za ostvarivanje socijalnih kontakata. Pomoć oko pripremanja ili konzumiranja hrane potrebna je svakoj četvrtoj osobi, svakoj petoj za održavanje lične higijene, a svakoj šestoj za kretanje po domaćinstvu.

Svoj emocionalni status u najvećem broju slučajeva stara lica opisuju rečima “nemoć i napuštenost”, a kao jedan od većih problema navode to što pravo na socijalno davanje ne mogu da ostvare jer su vlasnici poljoprivrednog zemljišta koje, inače, zbog starosti i bolesti nisu u mogućnosti da obrađuju.

Istraživanje koje je resorno ministarstvo sprovelo u saradnji sa Centrom za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka i Društvom demografa Srbije, pokazalo je i to da se samačka staračka domaćinstva u velikoj meri oslanjaju na osobe van porodičnog okruženja, te da je veliki procenat onih koji su prepušteni sami sebi.

D.P.