Sa druge strane izolacije: „Meni je nedostajalo moje praunuče, a ne zejtin i šećer“

Tokom vandrednog stanja starima i ugroženima nisu bile potrebne samo namirnice i lekovi već i njihovi bližnji. Kako su te dane proveli, za GRAD govori penzionerski par Kostić

Janko i Dragana Kostić, penzioneri su iz sela Stanci, koji bi, da su sami želeli da  pribave potrebne namirnice, morali da odu do susednog sela u najbližu trgovinu. Tokom vandrednog stanja našli su se ljudi koji su pritekli u pomoć, pre svega njihove ćerke, ali i ljudi iz sela.

– Nama su deca donosila lekove, zejtin, šećer. Dođu na kratko, sa maskama, donesu šta treba i ne zadržavaju se. Plašili su se da nam ne prenesu koronu slučajno – priseća se Dragana Kostić.

– Nudili su se ljudi iz sela da nam pomognu. Dolazili su neki mladi. Šta više, evo i sad skoro nam se ponudila jedna žena iz sela. Pitala nas je da li nam nešto treba, namirnice, pomoć – dodaje Janko.

Podsećaju i da su i država i grad penzionerima pritekli u pomoć, te su i Janko i Dragana dobili pakete sa namirnicama.

– Još kada je sve počelo, pakete smo dobili od države, doneli ih neki momci. Neke od tih stvari još uvek imamo u kući. Alkohol za dezinfekciju još nismo potrošili.

Janko Kostić je već više godina u invalidskim kolicima nakon preloma kuka, dok je Dragana gotovo uvek u blizini da pomogne kad nešto zatreba. Stoga, ovaj stariji par i ne napušta često svoje dvorište, tako da se nisu ni plašili korone.

– Nismo se plašili, šta više, ponekad smo se radovali da nam čak i ona, korona, dođe u goste, samo da ne bude više dosadno. Mi nigde ne idemo, samo ako neko kod nas dođe – poverava nam Dragana. Komšiju su, kaže, viđali često, decu su viđali po jednom nedeljno, na smenu. Ostatak vremena su provodili gledajući televiziju i iz dosade se svađali za razne gluposti.

Iako je bilo dosta pažnje sa svih strana, u žaru pandemije bili smo fokusirani na možda pogrešne stvari. Umesto da donesemo 100 grama kafe, možda je kafu sa penzionerima trebalo popiti. Ali, okolnosti ni to nisu dozvoljavale.

– Meni je falilo da vidim svoje praunuče. Mnogo ga dugo nisam tad bila videla. Pokažu nam slike, i toliko – kaže Dragana na kraju priče.

Lazar Simonović

Podelite sa nama priče o dobrim ljudima u teškim vremenima

Pandemija korona virusa unela je dramatične promene u život svakog pojedinca i suočila nas sa brojnim problemima, bolom i gubicima. Zbunjenost, nesigurnost, egzistencijalni strahovi, teskoba, usamljenost,  nemoć, preovlađujuća su osećanja sa kojima se borimo skoro godinu i po dana. Ipak, čitavo to do sada nepoznato iskustvo, čini se, pobudilo je solidarnost, brigu o komšijama koje do skoro nismo ni poznavali, ujedinjavanje u zajedničkoj nevolji, pažnju od koje smo se davno odvikli. I to je tema naših priča.

Pozivamo i vas da sa nama podelite svoje priče i ukažete nam na pozitivne primere iz svog okruženja, koji bi potom mogli da postanu junaci naših novinskih priča. Svoje predloge možete poslati na mejl naše redakcije: [email protected], ili u komentarima na našem sajtu KruševacGrad, te na istoimenoj fejsbuk stranici.