Na Dan fizičke aktivnosti pitamo koliko ste aktivni

Fizička aktivnost jača imunitet i pokretač je sreće i zadovoljstva, što su dovoljni razlozi da se još danas pokrenemo, ukoliko inače nismo dovoljno aktivni. Onima koji se ne bave sportom, ostaje brzo hodanje, penjanje uz stepenice, trčanje, vožnja bicikla, određeni kućni poslovi i svako drugo kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Na Međunarodni dan fizičke aktivnosti, pitali smo sugrađane imaju li vremena za redovnu fizičku aktivnost

Većina anketriranih radno aktivnih sugrađana rekla je da su svesni koliko je važno biti u pokretu, ali da nemaju vremena ni energije za bilo kakvu vrstu rekreacije. Kažu i to da itekako osećaju koliko nedovoljno kretanja loše utiče na njihovo zdravlje.

Da bi sebe naterali da nakon napornog radnog dana ipak prošetaju umesto da odmore, neki su nabavili psa.

– Radim za sebe i da bih zaradila dovoljno često radim i po 12 sati dnevno pa i duže. Ranije sam praktikovala da nakon posla legnem da odmorim a od nedavno sam nabavila psa, znajući da ću morati zbog njega da izađem. Na početku mi je to padalo teško, a sada mi prija kada ga izvedem u šetnju. Dobro njemu, dobro meni, prošetamo pre mog posla i nekoliko puta posle posla i već se bolje osećam – kaže Jelena J.(40).

Sugrađanka čiji je posao vezan za rad na kompjuteru ističe da joj umor ne dozvoljava da upražnjava bilo koji vid rekreacije.

– Sedim na poslu, što je razlog više da svakodnevno vežbam ili da makar šetam. Problem je što sam toliko umorna kad dođem sa posla, da ne govorim da me i u kući sačeka brdo obaveza, pa se umesto za šetnju, kad sve to završim, radije odlučim da legnem. Jasno mi je šta bi bilo bolje za mene jer me zbog sedenja na poslu boli kičma, ali sam jednostavno preumorna – kaže sugrađanka Mirjana J. (42)

Da mu od poslovnih obaveza ne ostaje vremena ni za šetnju ni za vožnju bicikla, novodi Dušan N. (35).

– Radim do 17 časova, dok dođem kući ode dan. Trudim se da se sa posla vraćam peške, ali sam često toliko umoran da ni to ne mogu. Onda dođe nedelja, kao jedini slobodan dan koji imam, niti mi je tada do šetnje, niti do vožnje bicikle, što sam inače praktikovao pre nego što sam se zaposlio. Siguran sam da bi se bolje osećao da imam bilo kakvu fizičku aktivnost, ali ne stižem – navodi naš sagovornik.

Sugrađanin G.B. (43) pored stalnog obavlja i posao taksiste i, kako kaže, slobodan je samo posle ponoći.

– Radim dva posla da bi opstao. Odem ujutru od kuće, vratim se kasno u noć, kada mogu samo da se istuširam i odem na spavanje. Znam da to nije dobro, boli me kičma, glava i uopšte se loše osećam, ali ja bukvalno vremena nemam čak ni za šetnju – kaže on.

I dok radno aktivno stanovništvo uglavnom nema vremena za rekreaciju, većina penzionera praktikuje svakodnvenu šetnju.

– Dijabetičar sam i lekar mi je preporučio da šetam pet kilometara dnevno. Pošto sam penzionerka i nigde ne žurim, šetam i ujutru i uveče, pređem i veću kilometražu. Koliko mi ta šetnja zapravo znači, videla sam najbolje onda kada smo mi penzioneri bili u karantinu zbog pandemije. Šetala sam tada po kući i mnogo sam se loše osećala i fizički i psihički. Nije isto kada upražnjavate šetnju na otvorenom i kad idete iz jedne sobe u drugu – objašnjava sedamdesetdvogodišnja Milica Ć.

Slično misli i njena komšinica, Miladija S.(71) , takođe penzionerka.

– Redovno šetam, okupi se nas nekoliko, dosadno mi je da idem sama i šetamo po naselju ili do Bagdale. Svaki put se baš lepo osećam nakon šetnje – kaže ona.

Da praktikuje brzu šetnju kao vid rekreacije, navodi četrdesetdvogodišnja Nataša S.

– Brzo hodanje svakodnevno upražnjavam na Bagdali, nekako mi je prirodnije da se rekreiram na čistom vazduhu. Iskoristim tada i teretanu na otvorenom i to je sasvim dovoljno da održim kondiciju i da se uopšte bolje osećam – ističe ona.

Teretanu kao najbolji vid rekreacije, vidi Violeta S. (38)

– Posao mi je takav da sam osam sati na nogama, stojim u mestu. Osećam često bol u rukama, nogama, boli me kičma, pa sam odlučila da krenem u teretanu dva puta nedeljno. Na početku mi je baš bilo naporno, činilo mi se kao oduzimanje ono malo slobodnog vremena, ali kada sam shvatila koliko se bolje osećam nakon treninga, ne pada mi na pamet da odustanem – ističe ona.

Jasno je da većina naših sugrađana zna koliko je fizička aktivnost važna za očuvanje i fizičkog i mentalnog zdravlja, ali da mnogima tempo života ne dozvoljava da se dovoljno posvete njegovom očuvaju.

Na Međunarodni dan fizičke aktivnosti (10. maj) koji se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“ iz Insituta Batut podsećaju da rеdоvnа umеrеnа fizičка акtivnоst imа znаčајnе prеdnоsti zа zdrаvljе- smаnjuје riziк оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, diјаbеtеsа i nекih vrstа rака, pоmаžе u коntrоli tеlеsnе mаsе, dоprinоsi i dоbrоm mеntаlnоm stаnju, unаprеđuје rаst i rаzvој dеcе i mlаdih, pоvеćаvа sаmоpоuzdаnjе, sаmоpоštоvаnjе i stvаrа оsеćај pripаdnоsti zајеdnici.

„Batut“ upozorava da fizičка nеакtivnоst uz nеprаvilnu ishrаnu, nоvе tеhnоlоgiје i urbаnizаciјu prеdstаvljа vаžаn fакtоr riziка zа nаstаnак hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti, а коd šкоlsке dеcе mоžе dа utičе i nа nеprаvilаn rаzvој tеlа i nаstаnак dеfоrmitеtа.

Prеmа prеpоruкаmа Svetske zdravstevne organizacije (SZO) оdrаsli bi trеbаlо dа uprаžnjаvајu nајmаnjе 150 minutа umеrеnе ili 75 minutа intеnzivnе fizičке акtivnоsti nеdеljnо, dok je dеci pоtrеbnо nајmаnjе 60 minutа umеrеnе dо intеnzivnе fizičке акtivnоsti dnеvnо.

Izbоr vrstе акtivnоsti , njena učestalost i trajanje, zavise od pola, starosti, zdravstvenog stanja i stanja kondicije.

Prеmа pоdаcimа iz Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје iz 2019. gоdinе, stаnоvnici Srbiје sеdе u prоsекu 4,7 sаti tокоm tipičnоg dаnа. U pоpulаciјi dеcе uzrаstа оd 7 dо 14 gоdinа , u odnosu na 2013. gopdinu, zаbеlеžеnо је značajno smаnjеnjе prоcеntа dеcе која sе mакаr јеdnоm nеdеljnо bаvе spоrtоm i rекrеаtivnim акtivnоstimа vаn šкоlе.

Od pоslеdicа fizičке nеакtivnоsti, pokazuju podaci SZO, gоdišnjе u svеtu umrе око pеt miliоnа ljudi. Fizičкi nеакtivnе оsоbе imајu 30 odsto vеći riziк оd prеvrеmеnе smrti.

D.P.