Na Dan fizičke aktivnosti pitamo koliko ste aktivni

Fizička aktivnost jača imunitet i pokretač je sreće i zadovoljstva, što su dovoljni razlozi da se još danas pokrenemo, ukoliko inače nismo dovoljno aktivni. Onima koji se ne bave sportom, ostaje brzo hodanje, penjanje uz stepenice, trčanje, vožnja bicikla, određeni kućni poslovi i svako drugo kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Na Međunarodni dan fizičke aktivnosti, pitali smo sugrađane imaju li vremena za redovnu fizičku aktivnost

Većina anketriranih radno aktivnih sugrađana rekla je da su svesni koliko je važno biti u pokretu, ali da nemaju vremena ni energije za bilo kakvu vrstu rekreacije. Kažu i to da itekako osećaju koliko nedovoljno kretanja loše utiče na njihovo zdravlje.

Da bi sebe naterali da nakon napornog radnog dana ipak prošetaju umesto da odmore, neki su nabavili psa.

– Radim za sebe i da bih zaradila dovoljno često radim i po 12 sati dnevno pa i duže. Ranije sam praktikovala da nakon posla legnem da odmorim a od nedavno sam nabavila psa, znajući da ću morati zbog njega da izađem. Na početku mi je to padalo teško, a sada mi prija kada ga izvedem u šetnju. Dobro njemu, dobro meni, prošetamo pre mog posla i nekoliko puta posle posla i već se bolje osećam – kaže Jelena J.(40).

Sugrađanka čiji je posao vezan za rad na kompjuteru ističe da joj umor ne dozvoljava da upražnjava bilo koji vid rekreacije.

– Sedim na poslu, što je razlog više da svakodnevno vežbam ili da makar šetam. Problem je što sam toliko umorna kad dođem sa posla, da ne govorim da me i u kući sačeka brdo obaveza, pa se umesto za šetnju, kad sve to završim, radije odlučim da legnem. Jasno mi je šta bi bilo bolje za mene jer me zbog sedenja na poslu boli kičma, ali sam jednostavno preumorna – kaže sugrađanka Mirjana J. (42)

Da mu od poslovnih obaveza ne ostaje vremena ni za šetnju ni za vožnju bicikla, novodi Dušan N. (35).

– Radim do 17 časova, dok dođem kući ode dan. Trudim se da se sa posla vraćam peške, ali sam često toliko umoran da ni to ne mogu. Onda dođe nedelja, kao jedini slobodan dan koji imam, niti mi je tada do šetnje, niti do vožnje bicikle, što sam inače praktikovao pre nego što sam se zaposlio. Siguran sam da bi se bolje osećao da imam bilo kakvu fizičku aktivnost, ali ne stižem – navodi naš sagovornik.

Sugrađanin G.B. (43) pored stalnog obavlja i posao taksiste i, kako kaže, slobodan je samo posle ponoći.

– Radim dva posla da bi opstao. Odem ujutru od kuće, vratim se kasno u noć, kada mogu samo da se istuširam i odem na spavanje. Znam da to nije dobro, boli me kičma, glava i uopšte se loše osećam, ali ja bukvalno vremena nemam čak ni za šetnju – kaže on.

I dok radno aktivno stanovništvo uglavnom nema vremena za rekreaciju, većina penzionera praktikuje svakodnvenu šetnju.

– Dijabetičar sam i lekar mi je preporučio da šetam pet kilometara dnevno. Pošto sam penzionerka i nigde ne žurim, šetam i ujutru i uveče, pređem i veću kilometražu. Koliko mi ta šetnja zapravo znači, videla sam najbolje onda kada smo mi penzioneri bili u karantinu zbog pandemije. Šetala sam tada po kući i mnogo sam se loše osećala i fizički i psihički. Nije isto kada upražnjavate šetnju na otvorenom i kad idete iz jedne sobe u drugu – objašnjava sedamdesetdvogodišnja Milica Ć.

Slično misli i njena komšinica, Miladija S.(71) , takođe penzionerka.

– Redovno šetam, okupi se nas nekoliko, dosadno mi je da idem sama i šetamo po naselju ili do Bagdale. Svaki put se baš lepo osećam nakon šetnje – kaže ona.

Da praktikuje brzu šetnju kao vid rekreacije, navodi četrdesetdvogodišnja Nataša S.

– Brzo hodanje svakodnevno upražnjavam na Bagdali, nekako mi je prirodnije da se rekreiram na čistom vazduhu. Iskoristim tada i teretanu na otvorenom i to je sasvim dovoljno da održim kondiciju i da se uopšte bolje osećam – ističe ona.

Teretanu kao najbolji vid rekreacije, vidi Violeta S. (38)

– Posao mi je takav da sam osam sati na nogama, stojim u mestu. Osećam često bol u rukama, nogama, boli me kičma, pa sam odlučila da krenem u teretanu dva puta nedeljno. Na početku mi je baš bilo naporno, činilo mi se kao oduzimanje ono malo slobodnog vremena, ali kada sam shvatila koliko se bolje osećam nakon treninga, ne pada mi na pamet da odustanem – ističe ona.

Jasno je da većina naših sugrađana zna koliko je fizička aktivnost važna za očuvanje i fizičkog i mentalnog zdravlja, ali da mnogima tempo života ne dozvoljava da se dovoljno posvete njegovom očuvaju.

Na Međunarodni dan fizičke aktivnosti (10. maj) koji se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“ iz Insituta Batut podsećaju da redovna umerena fizička aktivnost ima značajne prednosti za zdravlje- smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, doprinosi i dobrom mentalnom stanju, unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

„Batut“ upozorava da fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.

Prema preporukama Svetske zdravstevne organizacije (SZO) odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, dok je deci potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.

Izbor vrste aktivnosti , njena učestalost i trajanje, zavise od pola, starosti, zdravstvenog stanja i stanja kondicije.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, stanovnici Srbije sede u proseku 4,7 sati tokom tipičnog dana. U populaciji dece uzrasta od 7 do 14 godina , u odnosu na 2013. gopdinu, zabeleženo je značajno smanjenje procenta dece koja se makar jednom nedeljno bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole.

Od posledica fizičke neaktivnosti, pokazuju podaci SZO, godišnje u svetu umre oko pet miliona ljudi. Fizički neaktivne osobe imaju 30 odsto veći rizik od prevremene smrti.

D.P.