Mladi u gradu: Nagrađeni rad Vere Veljković

Vera Veljković, učenica sedmog razreda OŠ „Jovan Popović“ u Kruševcu, jedan je od nagrađenih u literarnom konkursu, koji su organizovali ovdašnji Centar za stručno usavršavanje i Podružnica Društva za srpski jezik i književnost Rasinskog okruga. Ova učenica kaže da su sve teme na konkursu  bile vrlo inspirativne i same uvodile u tok priče, a da je svako ljudsko stradanje strašno pa je samim tim i emotivno. Mladi su pisali o temama koje se tiču podizanja svesti o položaju migranata i izbeglica.

-Slobodno mogu reći da pišem od kad znam za sebe. Volim da svoju misao ili emociju izrazim kroz stih ili rečenicu. Prvu nagradu sam dobila u 3. razredu na konkursu Večernjih novosti “Gordana Brajović”. Od tada su se nizale Svetosavske nagrade, nagrada Venturi i mnoge druge. Sada sam osvojila drugu nagradu na konkursu u Velikoj Plani. Nagrade me raduju jer tako osećam da je moja emocija našla pravi put – kaže Vera Veljković za Portal KruševacGrad, povodom još jednog prizanja.

Osim pisanja, ova učenica obožava da čita.

-Volim i mogu da čitam sve. Ali ipak se ističu neki pisci, uglavnom strani, kao što su Colleen Hoover sa nekim od mojih omiljenjih knjiga na engleskom ( It ends with us, It starts with us..) i Osamu Dazai sa knjigom “Nečovek” – navodi ona.

U nastavku pročitajte nagrađenu Verinu priču.

Put je dug, a zemlja tvrda

Zamisli da hodaš.. Zamisli da hodaš bos…. Zamisli da hodaš u patikama tri broja manjim. Zamisli da hodaš u patikama tri broja većim. Zamisli da hodaš, a da ne smeš da se okreneš. Zamisli, ako se okreneš videćeš crveni krov svoje kuće, staru lipu  ikućicu za ptice koju si baš ovog leta napravio. Za ptice, male i velike, snažne i nejake od sunca da se sakriju i napiju sveže vode koju si pažljivo dolivao. Zamisli ako se okreneš to će biti sve manje, a neizvesnost sve veća. Zamisli ako se okreneš, videćeš sve što zauvek ostavljaš, a ne znaš kuda ideš. Zamisli da ti je jedina misao da moraš da hodaš…

Zamisli da u dve ruke stane ceo život. U levoj ruci, dedin stari iskrzani kofer, u njemu slike. Slike izbledele i neke nove. Nasmešena lica tvog odbojkaškog tima i prve osvojene zlatne medalje. I poslednje..sa tim timom. I jedna knjiga, omiljena, bezbroj puta pročitana.Tu je i sat koji je otac na brzinu ugurao. Ne da pokazuje vreme, vreme sada ništa ne znači, već posveta na njemu ugravirana, „Za ljubav s ljubavlju“.

Zamisli da gaziš neki put. Žulja. Žulja na brzinu obuvena patika. Ponajviše žulja strepnja. Žulja,žari, greje telo,stiska grudi ,suši grlo. Zamisli da spuštaš pogled otežan od suza i grčevito stežeš život u desnoj ruci. Torba platnena, dva puta uvezana kao zmajeve glave, da je čuvaš „ko oči u glavi“. U njoj je sve zapisano.. Gde sam i kad rođen. Sad se pitam i ZAŠTO? Zamisli kako od znojave ručice malog brata, koju grčevito stiskam, te zmajeve glave stalno se migolje među mojim prstima. Zamisli kako u trenutku prestaje detinjstvo, po cenu života!

Zamisli kako hodaš… Zamisli kako kroz pocepanu patiku osećaš kamenčiće kao dodatnu patnju! Ili podsetnik da si još živ. Zamisli da hodaš..U dugoj koloni tišine.. Kažu da je čovek stvoren da živi svuda na zemlji. Možda. Verovatno jeste. Ali ja hoću moju zemlju, i našu staru iskrivljnu krušku ispred škole. Hoću ona dva polomljena stepenika koje smo svi preskakali kao razigrane veverice. Zamisli da hodaš….i da je noć. I da se Mesec od tuge sakrio. Zamisli kako umoran nosiš svog usnulog brata.

Zamisli kako neki ljudi viču misleći da ćeš bolje razumeti jezik koji do tada nikada nisi čuo! Shvataš da treba da sedneš, tu! Da, baš tu, na taj deo oronule žardinjere prepune konzervi i masnog papira… Jedan cvet u njoj, kao prkos. Zamisli da možeš istinski osetiti njegov miris. Zamisli da setiš satima na ivici izlomljene žardinjere kao da ga štitiš. Onda te zovu vukući za rukav. Zamisli da čuješ nebrojeno glasova odjednom, šum koji iza sebe ostavljaju teška staklena vrata, užurbane korake i mahanje rukama kao granama na vetru. Zmajeve glave omogućile su prolaz. Zamisli rampu koja se diže, i ti se dižeš i dižeš svoj „levi i desni život“ i svog sanjivog brata.

Zamisli da hodaš četiri dana… Zamisli veliki grad, sa velikim ulicama i na brzinu razbacane dušeke u nekoj velikoj hali. Pogledom tražim tople oči svoje majke. Vidim samo bezbroj bezličnih očiju. Ona je izašla iz grada u zadnjoj koloni. Prvo deca i stari. Zamisli kako grlim svog usnulog brata na našem zajedničkom dušeku. Pažljivo brišem suzu iz ugla usnulog oka. Smeši se! Zamisli koliko nevinosti ima u tom osmehu. Donose nam neku hranu i vodu. ZAMIŠLjAM da sam ptica iz kućice na lipi. Samo malo da odmorim krila i napijem se vode. Onda ponovo letim ka Suncu, nadi, ŽIVOTU!

O projektu

„Mladi i šta ih pokreće“ pitanje je na koje ćemo odgovor potražiti u okviru projekta „Mladi u gradu – otvoreni prostori“, čiji je cilj da promoviše i podstakne stvaralačke potencijale mladih. Na portalu ćemo u okviru već formiranog Kluba „Mladi u gradu“ kao virtuelnog otvorenog prostora objavljivati stvaralaštvo mladih u svim oblastima, objavljivati razgovore sa njima i predstavljati ih u tekstovima koje će raditi naši novinari. Želimo da znamo i kako mladi u Kruševcu vide javne prostore koji su im potrebni za izražavanje svog kreativnog bića, a potrudićemo se da prikupimo predloge o potencijalnim alternativnim prostorima, koje mladi prepoznaju kao konceptualne kulturne scene.