Mladi u gradu: Čarapanski vez – Andrijin nesvakidašnji hobi

Ljubav prema etnologiji i istoriji rodnog grada inspirisale su mladog Andriju Šošića iz Kruševca da počne da se bavi nesvakidašnjim zanatom – vezenjem. Kako kaže, sve je počelo prilikom priprema za venčanje, kada je odlučio da tragove naše slavne prošlosti utka u svoju đuvegijsku nošnju i tako započne sa izradom Čarapanskog veza.

Narodna umetnost i etnološki predmeti koje možemo pronaći u skoro svakoj kući od malih nogu su privlačile Andriju.

– Osećao sam da su stvari koje su izrađivali moji preci na neki način i veza sa njima i kroz te predmete sam zamišljao i njih. Te stvari su zapravo veza između prošlosti i budućnosti. Ljubav prema narodnoj umetnosti, mojim korenima i precima, prema istoriji i mom rodnom gradu Kruševcu se zapravo spojila i inspirisala me da sve to pretočim u nešto što će ostati budućim generacijama – objašnjava naš sagovorinik, Andrija Šošić, radiološki tehničar u ovdašnjoj Kovid bolnici.

Sve je počelo u dogovoru sa tadašnjom verenicom, a sadašnjom suprugom Tamarom.

– Tamara je rodom iz Zaplanja i na našem venčanju u crkvi Lazarici ona je po dogovoru bila obučena u narodnu nošnju svojih predaka tog kraja. Ja sam onda prionuo da nađem šta je od narodne nošnje karateristično za naš kraj – kaže on.

Obilaskom Muzeja u Kruševcu, Andrija je shvatio da je naš grad najpoznatiji po srednjovekovnoj istoriji, knezu Lazaru i Moravskoj arhitekturi. Inspiraciju je pronašao u svim detaljima koji predstavljaju istorijsko i kulturno nasleđe Kruševca i okoline, u arhitekturi kamene plastike, etnološkim i umetničkim predmetima.

– Za početak sam rešio da iz njih crpim motive. Nakon toga sam počeo da nalazim delove starih tekstilnih predmeta. Sa ćilima moje bake, koji je rađen u selu Rlica na Jastrepcu, preslikao sam šaru za prednji deo košulje, dok su rukavi bili sa motivima sa crkve Lazarce. Tada sam shvatio da je ovo nešto što je karakteristično za Kruševac, ovo je Čarapanski vez.

Prve korake i tehniku vezenja pokazala mu je majka, a potom je svoje znanje počeo da usavršava uz pomoć interneta. Početak nije bio lak, zahtevao je puno vežbanja, truda i rada.

– Motivaciju da nakon mog venčanja sve to osmislim i nastavim dala mi je supruga, koja moju zamisao zna na dobar način da usmeri kako bih je ja preneo na platno. Bilo da je to spoj motiva sa istih i različitih predmeta ili spoj boja i samog izgleda odevnog predmeta kog radim, mogu slobodno da kažem da svaki vez koji uradim ima i njen pečat na neki način. Dakle, inspirisao me je moj grad, a motivisala moja žena.

Izrada veza je zahtevan proces, te je, kako kaže Andrija, ponekad teško zamisao preneti na platno, a uz to uvek treba voditi računa i da se ne izgubi autentičnost detalja.

– Planovi za budućnost su da od Čarapanskog veza napravimo brend, ne ja nego svi mi zajedno. Kao što u slikarstvu postoje pravci, tako postoje i karakteristični vezovi kao što su Kosovski, Zmijanjski… Mislim da je i Čarapanskom vezu mesto tu, da povežemo prošlost i budućnost, tradicionalno i moderno, da shvatimo na jedan neobičan način ko smo bili, da se podsetimo i razmislimo gde ćemo ići i sa čim u budućnost. Budućnost i prošlost su kroz ovaj vez prepleteni kao boje konca kojim šaram platno – ističe Andrija.

Iako se ručni radovi uvek vezuju za osobe ženskog pola, on kaže da čuje pozitivne komentare i pohvale za svoj rad.

– Komentari su za sad pozitivni, jedino je svima čudno da ja, kao muškarac, radim to, pa postoji doza neverice. Meni nije čudno, ne zato što znam da ja radim, već i zbog činjenice da su nekada muškarci bili majstori za izradu delova narodnih nošnji. Poslove ne delim na muške i ženske, već na ostvarene i završene i one koji sve to nisu – objašnjava on.

Inače, u slobodno vreme, Andrija se bavi izučavanjem nacionalne istorije i etnologije. Do sada je izdao jednu knjigu o Prvom svetskom ratu, pisao je istorijske članke za novine i knjige i autor je desetak istorijskih izložbi na Belom Dvoru.

– Bavim se i kolekcionarstvom. U zbirci imam etnološke predmete, fotografije i dokumenta vezana za našu vojsku pre 1941. godine, za Kruševac i okolinu, i mnogo drugih dokumenata i fotografija vezanih za nacionalnu istoriju.

Andrijine ručne radove možete videti na društvenim mrežama, fejsbuku i instagramu, pod nazivom „Čarapanski vez”.

J.A.

Foto: privatna arhiva