Miloš Obradović: Rešenje za dugove državnih apoteka do kraja godine

Vlada Srbije i resorna ministarstva do kraja godine osmisliće rešenje za zaustavljanje rasta dugovanja državnih apotekarskih ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava, najavila je nedavno ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, na konsultativnom sastanku s predstavnicima apoteka, domova zdravlja i lokalnih samouprava o uspostavljanja održivog finansiranja ustanova zdravstvene zaštite. O modelima za očuvanje apotekarske delatnosti i razlozima otežanog poslovanja na tom sastanku govorio je i direktor Ustanove Apoteka Kruševac, magistar farmacije Miloš Obradović

Sastanak koji je u Palati Srbija organizovalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uz podršku NALED-a, održan je zbog činjenice da su u ovom trenutku obaveze državni apoteka, ali i domova zdravlja prema dobavljačima za isporučene lekove, na nivou Srbije dostigle 11 milijardi dinara, te da su dovele do blokade velikog broja ovih važnih karika zdravstvenog sistema Srbije.

Geneza problema

Od početka 2015. godine, pod plaštom politike štednje, promenila se sistemska politika prema državnim apotekama. Ova politka dovela je do narušavanja finansijskog plana i finansijske održivosti socijalno odgovornih apotekarskih ustanova, objašnjava za krusevacgrad.rs Miloš Obradović.

– Politika štednje koja se odnosi na drastično smanjenje cena lekova je ozbiljno devalvirala vrednost marže za izdate lekove, tako da je „preko noći“ došlo do nemogućnosti ostvarenja esencijalnog finansijskog plana. To se pre svega odnosi na smanjenje cena lekova za 30-50 odsto koje se desilo tri puta tokom godine. Na taj način su se, praktično, sredstva kojima su do tada raspolagale apoteke, odlila u kasu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Osim toga, tokom te godine uveden je sistem centralizovanih javnih nabavki koji je apotekama oduzeo još jedan dodatni deo prihoda i takođe ih prelio u kasu RFZO – navodi Obradović.

Tim potezima je drastično ugroženo poslovanje do tada uspešnih zdravstvenih ustanova koje ni čitavim setom sopstvenih mera štednje nisu mogle da nadoknade prihod koji im je Republika oduzela, dok je na drugoj strani RFZO mogao da se pohvali pozitivnim poslovanjem.

– To jasno govori da su sredstva koja smo mi do 2015. godine ostvarivali i koja su nam donosila finansijsku održivost, sada prešla u ruke RFZO – upozorava Obradović, napominjući da on lično, zajedno sa delom svojih kolega već dve godine pokreće inicijative da se ovaj problem jasno sagleda i pronađu održiva rešenja za očuvanje rada, kako kaže, visoko socijalno odgovornih zdravstvenih ustanova.

-Treba naglasiti da se većinski deo državnih apoteka, među kojima je i naša ustanova, nalazi u Planu mreže apoteka koji donosi Ministarstvo i da imaju najviši mogući stepen socijalne odgovornosti. Njihova osnovna karakteristika je socijalno odgovorna mreža, a osnovna vizija je rad na očuvanju ove mreže, a nikako profit. S druge strane, visok stepen socijalne odgovornosti, odnosno socijalno odgovorne mreže koja podrazumeva očuvanje i širenje apotekarskih jedinica i u sredinama u kojima one zakonito donose gubitak ali su često jedina spona građana sa zdravstvenim sistemom, ovakve ustanove stavlja u još nepovoljniji položaj u odnosu na neke druge apotekarske ustanove koje nemaju toliku mrežu i takav broj zaposlenih. Pritom, mi nismo budžetski korisnici, za razliku od nekih drugih ustanova i nikada nismo bili podržavani ni od lokalnog ni od republičkog budžeta – precizira Obradović.

Nelojalna konkurencija

– Jedan od ključnih uzroka naših problema je i pojava apsolutne tržišne monopolizacije veledrogerija koje su učesnice u centralnim javnim nabavkama. Naime, veledrogerije koje dobiju posao u okviru centralnih javnih nabavki i sklope ugovor sa RFZO o snabdevanju apoteka lekovima, istovremeno otvaraju sopstvene lance apoteka pored državnih apoteka u gradovima i takođe rade na recept. Tako se razvija nelojalna konkurencija državnim apotekama, kroz zloupotrebu partnerskog odnosa sa državom. To je apsolutna monopolizacija – upozorava dalje Obradović.

Privatne apoteke takođe izdaju lekove na recept, potpisuju ugovor sa RFZO, dakle korisnici su dela državnog novca, ali se na njih ne odnose propisi koji važe za državne apoteke. Nemaju obavezu otvaranja apoteka u selima u kojima one nisu ekonomski održive i, naravno, lekove nabavljaju prostim telefonskim pozivom, a ne postupkom javne nabavke koji često traje i više meseci.

-Zaposleni u državnim apotekama su jedini zdravstveni radnici u Republici Srbiji koji ne primaju od RFZO-a jubilarne nagrade, otpremnine, nadoknadu putnih troškova i eventualne dodatke na zaradu po osnovu odluka Vlade Republike Srbije. Primenom hitnih mera ili njihovim kombinacijama, stanje bi se normalizovalo i apoteke iz Plana mreže bi ponovo funkcionisale kao i do 2015. godine – zaključuje Obradović.

Upitan da prokomentariše konstataciju ministarke Brnabić da dugove apoteka i domova zdravlja neće preuzeti država i da neće biti pretvorene u javni dug, te da će se razmotriti mogućnost da dug preuzmu lokalne samouprave kao osnivači, da se sa poveriocima dogovori otpis kamata, kao i grejs period i otplata u više godišnjih rata, Obradović kaže da je ministarka na učesnike skupa ostavila dobar utisak i da razume uzroke problema, ali da Lokalna samouprava, kao osnivač, nema mogućnosti da podrži finansijski deficit Ustanova jer je on generisan merama i aktivnostima republičkih institucija.

– Merama RFZO doskorašnji apotekarski prihodi su se „odlili“ prema republičkoj instituciji a ne prema lokalnoj samoupravi. Lokalne samouprave nemaju odgovornost za ovo stanje, a sada se ona prebacuje na njih – naglašava on, dodajući da je, da bi ekonomska održivost jedne visoko socijalno odgovorne Zdravstvene ustanove Apoteke, bila kao i do januara 2015-te, neophodno je sprovesti hitne mere koje treba da vrate sopstvene prihode ili da se redefiniše model finansiranja.

-Dakle državnom, visoko socijalno odgovornom apotekarskom sektoru je potrebna hitna „supstituciona terapija“ – zaključuje Obradović.

Skeniranje stanja i modeli rešenja
Na inicijativu lokalnih samouprava, Domova zdravlja i Apoteka, Privredna komora Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), pokrenule su javni dijalog o funkcionisanju i održivosti sistema zdravstvene zaštite na lokalnom nivou. Zaključci su da decentralizacija zdravstva nije donela željene rezultate i da rastuća dugovanja domova zdravlja i apoteka, nameću potrebu za zajedničkom analizom postojećih modela finansiranja.

NALED je sproveo sveobuhvatno ispitivanje čiji rezultati mogu poslužiti kao polazna osnova za preko potrebne reforme u ovoj oblasti. Za period januar – septembar 2015. godine, od 345 zdravstvenih ustanova iz Plana mreže – 129 ustanova se nalazilo u finansijskim teškoćama, kada je u pitanju izmirenje dugova. Na sastanku u Palati federacije, ministarka Ana Brnabić je naglasila da država želi da osmisli dugoročni održivi model finansiranja koji će sprečiti stvaranje novog minusa i koji će pored apoteka važiti i za domove zdravlja.

Zapažene predloge i analizu stanja pna ovom sastanku dao je naš sagovornik.

-Već dve godine prednjačim u aktivnostima koje treba da spreče i otklone finansijske probleme u apotekarskim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova. To sa svojim kolegama činim još iz vremena preventivnog delovanja pa sve do danas kada treba lečiti posledice devalviranja marže i odliva prihoda. Do sada su sprovedene 22 inicijative u tom pravcu. Konačno, posle održanog sastanka sa ministrima, čini se da će se naći rešenje za finansijsku održivost socijalno odgovornih apotekarskih ustanova – navodi Obradović.

Među mogućim rešenjima su vraćanje modela finansiranja iz perioda pre 2015. godine ili potpuno preuzimanje apotekarskih ustanova od strane države.