Miloš Jovanović, novoizabrani predsednik DSS-a posetio gradski odbor u Kruševcu

Od Srbije će biti ono što ćemo mi Srbi od nje napraviti

– Mi smo sad u fazi izgradnje Novog DSS-a, imamo nove ljude u Političkom savetu, a u avgustu ćemo izaći sa nizom dokumenata i beogradskom platformom za beogradske izbore i sažetim programom naše ponude građanima o tome kako mi vidimo Srbiju – rekao je za krusevacgrad Miloš Jovanović, novi predsednik Demokratske stranke Srbije prilikom posete Gradskom odboru u Kruševcu.

Jovanović, koji je nakon izbora krenuo u obilzak lokalnih odbora, ocenjuje da je DSS koji u julu obeležava četvrt veka postojanja, ostavio za sobom jedno poglavlje, uključujući  i previranja koja su krenula 2014. godine kada stranka nije prešla cenzus za republički parlament.  Za Novi DSS kaže da simbolizuje novi početak.

– Mi se svojih osnovnih i načela i političkog opredeljenja ne odričemo, ali smo jedan ciklus zatvorili i potrebno je otvoriti to novo poglavlje. To jeste zasta Novi DSS, ne samo po logou već i po spremnosti da se bez ikakvih emocija napravi bilans ovih 17 godina novog političkog sistema u Srbiji koji nije dobar. I to nekako niko neće da pravi,a mislim da je vrlo bitno da se ta crta podvuče da vidimo šta smo uspeli a šta nismo, ne samo mi ka DSS ili neka druga stranka, nego mi kao narod, mi kao država, a mislim da smo podbacili u mnogo čemu, i da se vidi da li se nešto korenitije da promeniti a ne samo da se menjaju stranke na vlasti. Jer, očigledno sistem kao takav nije dobar.

Prema Jovanovićevim rečima, ono što se videlo sa Aleksandrom Vučićem i SNS jeste da su taj partitokratski sistem, sistem partijašenja zaista doveli do vrhunca.

– Partitokratija ima i definiciju – to je degenerisanost parlamentarnog režima u stanje prekomernog uticaja stranaka na politički, finansijski, ekonomski, kulturni život, partijska zapošljavanja, pa čak i u najvažnijim institucijama, počev od BIA pa nadalje, dakle imamo jednu državu koja je u kandžama partija. To je trenutno SNS, nekad je to bio DS, mnogo manje nekad i mi u tim raznim koalicijama. I da se sutra promeni vlast, a promeniće se svakako, sistem će ostati isti – procenjuje lider DSS-a, dodajući da su sve zemlje koje su imale tu vrstu degenerisanosti u partitokratske režime, imale isti uzrok: proporcionalni izborni sistem  koji daje uvek mnoštvo partija i u kojem ne možete da napravite vlast nikada sami.

– Tu su onda pitanja predizbornih i postizbornih koalicija, kombinatorika, i vrlo brzo država postane plen koji se deli između tih partija, resurs koji služi za partijske igre. To, dalje, za posledicu ima da se politika gubi, jer kada morate da napravite koaliciju onda morate da otupite vašu ideološku oštricu, sve i da imate ideologiju, a ovde se ideologija izgubila kod 90 odsto stranaka.

To je sistem, koji, navodi Jovanović, pravi negativnu selekciju, jer je jedini cilj stranačkih aparatčika da budu što bolji sa šefom stranke kako bi bili na listi na što boljem mestu, a takođe i sistem u kome nema odgovornosti, jer više ne može da se identifikuje ko je odgovoran i za šta.

– I konačno, to stvara nestabilnost. Mi smo u ovih 17 godina institucionalne petooktobarske republike imali samo jedan primer kada je skupštinski mandat tekao od početka do kraja – od 2008. do 2012. Nikada pre ni posle nismo imali ceo saziv u punom mandatu i onda ste zapravo u situaciji permanentnih izbora. Ili nema državne strategije ili nemate vremena da je sprovedete. Uz to, i kada je nema u parlamentu, nestabilnosti  ima u stranačkim proračunima oko koalicionih interesa. Uvek imate te neke račune koji su sve samo nisu državnički i državotvorni. To su, onako da kažem, pilićarski, sitni pijačni računi stranaka. Svi su u nekom trenutnu naseli na to i to govori da taj sistem mora da se menja.  – kaže Jovanović.

Zato je, po njegovom mišljenju, jedna od najvažnijih ponuda  u promeni političkog sistema Novog DSS-a, promena izbornog zakonodavstva. On, takođe, kao ključnu programsku tačku navodi represivnu krivičnu politiku u kojoj borba protiv korupcije ima apsolutni prioritet.

– Jedna od mera koje ćemo predložiti jeste da ne bude dozvoljeno zakonom da se izriču kazne ispod zakonskog minimuma za krivična dela sa koruptivnim elementom. Imaćemo i svoj nacrt Zakona o poreklu imovine i još mnogo predloga u okviru krivične politike. Zatim tu je ozbiljna razvojna ekonomska politika. Ne može se razvoj zemlje zasnivati isključivo na stranim investicijama. Bez ozbiljne politike reindustrijalizacije države to neće proći. Ima se novca za to, čak i sadašnji Fonda za razvoj može da daje kredite od više desetina miliona evra za određene projekte. Problem sa Fondom za razvoj je što u Upravnom odboru Fonda sede samo ministri. I to treba promeniti. Kao što treba promeniti i izbor ustavnih sudija – nema reizbora da bi štitili ustavni poredak, a ne brinuli o tome da li će biti ponovo izabrani.

Strategiju reindustrijalizacije, smatra Jovanović, može da donese samo država, a deo te politike je i prostorno planiranje reindustrijalizacije kroz koje će se ljudi ekonomski vezivati za svoje gradove, te debeogradizacija Srbije.

– Niš mora da bude ozbiljan centar juga i Jugoistočne Srbije, kao što to mora da bude i Kragujevac i Kruševac i Novi Sad. To može i kroz obrazovnu, univerzitetsku politiku, i naravno kroz neku vrstu delokalizacije određenih vlasti. Ja ne vidim zašto na primer, Vojna akademija mora da bude u Beogradu, ako je Komanda kopnene vojske u Nišu. Može tamo da se nađe i Akademija. Možemo da vidimo koje bismo institucije mogli da izmestimo u određene regione, da se tu pojača ekonomska aktivnost, da se pojača značaj,  a da državni aparat neometano funkcioniše.

Upitan hoće li biti promena na čelu gradskih odbora, Jovanović je rekao da su gradski odbori Beograda i Novog Sada već promenjeni, a da će još neki pretrpeti izmene, ali da su generalno predsednici gradskih odbora dobri.

– Ja sam više nego zadovoljan kako se sitacija odvija i možda sam najsrećniji zbog činjenice da ljudi dolaze u taj Novi DSS koji gradimo. Vrlo sam ponosan na činjenicu, recimo da je Miloš Ković, najbolji istoričar srednje generacije u Srba i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu pristao da bude predsednik Političkog saveta DSS-a, tu je i Slobodan Vladušić, književnik, više puta nagrađivan i takođe profesor književnosti  na Univerzitetu u Novom sadu. Imamo tu još puno imena koja će doći, to je smena generacija u DSS-u koji će imati istinsku elitu pritom, elitu koja će umeti da promišlja tešku situaciju i da daje odgovore, artikuliše viziju Novog DSS-a. Nećemo biti opozicija koja će vikati parole Vučiću, nemamo nikakvu fascinaciju Aleksandrom Vučićem, mi smo ozbiljna opozicija, hoćemo da pravimo istinsku alternativu celom ovom režimu njegovom  ali i sistemu kao takvom, i naša osnovna ideja je da je sada prioritetno urediti ovu zemlju – objašnjava Miloš Jovanović, naglašavajući da uređenje zemlje „ne podrazumeva punopravno članstvo u EU, još manje u NATO paktu, a još manje izdaju sopstvene državne teritorije“ . – Ono podrazumeva da konačno shvatimo da možemo samo „u se i u svoje kljuse“. Da ne može na ručkićima i večericama u stranim ambasadama da se rešava sudbina Srbije.

Gradski odbor u Kruševcu Jovanović ocenjuje kao veoma dobar, a takvih odbora, kako je zaključio tokom obilaska odbora po Srbiji, DSS ima dosta. – Za jednu stranku koju su svi smatrali mrtvom, situacija je izuzetna. Imamo organizacije skoro u celoj Srbiji, imamo što je zapravo mnogo važnije, verne i čestite ljude kod kojih je ideja DSS-a potpuno ukorenjena. Imamo materijal takvog kvaliteta da ja uopšte ne brinem za budućnost DSS-a. I to mi daje dodatno samopouzdanje jer  svi oni hoće da učestvuju u avanturi koja se zove izgradnja Novog DSS-a.