„Mile jedan,  Mile dva, Mile Đurić to sam ja!“

Piše: Nenad Vučetić

Milorad Mile Đurić, nastavnik muzičkog, član nekadašnjih kruševačkih grupa, iskusan  je muzičar koji se oprobao u više muzičkih žanrova – popu, roku, romansama, starogradskim i dečijim pesmama, s kojima  u poslednje vreme ima mnogo  uspeha na takmičenjima sa svojim učenicima

Sličnom rimom, ali  na svoje ime, Mile Lojpur  najavljivao je nastupe na Malom Kalemegdanu, koji su i danas ostali zabeleženi u filmovima, tv serijama i literaturi o Beogradu tog vremena.

S druge strane uspomene tih kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih u Kruševcu ostaju samo u sećanjima, sada već starijih Čarapana. Dom vojske odavno se ne koristi za svirke, u bioskopu Kruševac više nema muzičkih zabava, a igranka je odavno zastareo izraz.  Ipak, Mile pamti svoj bend „Plavi akordi“  u kojem je bio vokalni solista i klavijaturista dok su ostali članovi bili  Krta, Grada, Dreka a kasnije  Špricer, Gale, Preža, Braca….

– Bilo je to lepo vreme. Mladost je sama po sebi lepa, a mi smo imali divno  druženje i zabavu kroz muziku. Repertoar nam je bio šarenolik, od stranih zvezda Bitlsa, Tom Džonsa i Bi Džiza ili domaćih Pro Arte, Zlatnih dečaka, Lea Martina. Obavezno je bilo i nešto od sporijeg ritma na repertoaru, kako bi mogli da se biraju partneri za ples. Tada bih voleo da zapevam nešto od Pet Buna, uz odobravanje i namigivanje drugara s plesnog podijuma jer su imali priliku da igraju  s devojkama koje im se dopadaju.

Iako sa svojom grupom pamti nastupe i lepe dane iz Trstenika ili Vrnjačke Banje, gde su dobijali pažnju i naklonost mnogih  posetiteljki širom tadašnje Jugoslavije, Mile Đurić je emotivno vezan za Kruševac.

– Rođen sam u Staroj čaršiji, odmah ispod Lazarevog grada i čitav taj kraj Kruševca za mene ima izuzetan značaj. Dečije igre u Porti i odrastanje u Kruševcu tog vremena trajno su me formirali, ali i vezali za sebe. Zbog toga sam napisao nekoliko pesama sa zavičajnim motivima. Volim kad u pesmi pomenem Lazaricu, Bagdalu, Moravu.  Sećam se kako sam sedamdeset i neke godine na lokalnoj svetkovini otpevao pesmu „Oj Srbijo, glavu gore“, što nije bilo po ideološkom ukusu jednog funkcionera koji mi je pretio milicijom, pa sam morao da se popnem na drvo kako bih se sakrio.

Ako sa Miletom prođete kroz Kruševac sigurno ćete videti mnoge đake kojima je predavao. Neki su postali poznati glumci, ministri ili prodaju sladoled, ali svi do jednog mu se obraduju i podsećaju ga na neku anegdotu ili pesmu kojoj ih je učio.

-I danas kada ne živim više u rodnom gradu rado mu se vraćam.  Nedavno sam učestvovao u programu srednjovekovnog venčanja u Lazarevom gradu, kao i u manifestaciji obeležavanja Vidovdana. Za mene su to dragoceni i nezaboravni trenuci.

Nakon odlaska u Beograd Milorad Đurić nastavlja sa radom kao nastavnik muzičkog obrazovanja. Najveći trag ostavio je u školi „Laza Kostić“ na Novom Beogradu, kojoj je posvetio veći deo svog rada u glavnom gradu.

-Zahvaljujući radu u ovoj školi učestvujem sa svojim horom u brojnim aktivnostima Fonda Laza Kostić, često nastupamo na godišnjicama koje čuvaju uspomenu na velikog pesnika. Nedavno smo imali nastup na Kalemegdanu i u Kolarčevoj zadužbini, povodom 400 godina od rođenja Šekspira i Servantesa – kao iz rukava „sipa“ Mile nastupe sa svojim horom, pominjući učešće na nekada značajnoj dečijoj manifestaciji Radost Evrope, kao i sve popularnijem Kids Festu.

Miletov „Laza Kostić“ je već dve godine šampion na takmičenju koje organizuju Dečji kulturni centar i Ministarstvo prosvete – „Deca komponuju“. Na međunarodnim školskim takmičenjima u Italiji prošle godine Miletovi mališani osvojili su drugo mesto, dok su pre tri godine u Sloveniji bili prvi.

Ipak, Mile Đurić nije od onih koji po svaku cenu jure uspeh i priznaju samo rezultat. Naprotiv, njegov pedagoški pristup pun je razumevanja za namlađe.

– Najvažnije je da deca zavole muziku i o njoj nauče što više. Važno je da se trude,  da vole da pevaju. Za to treba imati poseban dar. A kreativnost koju poseduje svako dete treba probuditi, jer je to alat koji je možda i najvažniji u životu svakoga od nas.

Mile je prošle godine otišao u penziju, ali je i dalje neumoran u organizovanju humanitarnih akcija i druženju sa decom.

– Zaljubljen sam  u posao koji radim. U decu neke osobine možete da ugradite samo dok su mali, zato im na vreme širim krila da lete i pospešujem ono što im je Bog dao – kaže Mile.