+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Mesec solidarnosti sa starima: Oktobar prođe, samoća osta

Mesec solidarnosti sa starima: Oktobar prođe, samoća osta

Da je za većinu pripadnika „trećeg doba“ usamljenost teža od starosti i bolesti, kažu broja istraživanja koja godinama unazad sprovode nadležni  za brigu o starima. Da su stara lica u ruralnim sredinama usamljenija a neretko i siromašnija od onih koji žive u gradu, jedan je od rezultata istraživanja koje su sprovele novine GRAD.  Da svako ima pravo na dostojanstvenu starost, a deca i zakonsku obavezu da brinu o svojim roditeljima, činjenice su o kojima još uvek nemamo dovoljno razvijenu svest

Dan prođe a da ni sa kim ni reč ne progovorim. Deca me retko posećuju,  razumem ih, ne stižu od brojnih obaveza. Ipak, ni bolest ni starost mi ne padaju toliko teško, koliko ova samoća– reči su jednog osamdesetgodišnjaka koji već godinama živi sam na selu a od prvih komšija deli ga više od dva kilometra.

Na sličnu situaciju naišli smo prilikom posete starije žene koja je ušla u devetu deceniju života, živi sama, u zabačenom delu sela i bez mogućnosti da sama ode do prodavnice ili zdravstvene ambulante.

Na gerontodomaćicu gledam kao na svoju ćerku. Radujem se svakom njenom dolasku i, čini mi se,  da nje nema, zaboravila bih da govorim. Ne smem ni da zamislim kako bi moj život izgledao bez nje- sa suzama u očima govori  žena koja je pre deceniju i po izgubila  ćerku i od tada živi sama.

Ovakve i slične životne priče česte su u  staračkim samačkim domaćinstvima. Usamljenost i nedostatak podrške od strane najbližih, pre svega dece, ono je što naše najstarije sugrađane najviše muči. 

Istraživanja kažu – siromašni i usamljeni

Prema brojnim istraživanjima koja su godinama sprovodile nevladine organizacije i institucije i ustanove nadležne za brigu o starima, najveći broj pripadnika “trećeg doba” siromaštvo i usamljenost navodi kao dva najveća problema sa kojima se suočavaju.

Istraživanja pokazuju da čak 90 odsto starih pati od neke hronične bolesti, te da je velikom broju njih, posebno onima koji su siromašni, usled bolesti i nemoći,  potrebna pomoć kako bi mogli svakodnevno da funkcionišu. Svakoj drugoj staroj osobi potrebna je pomoć druge osobe za odlazak kod lekara, nabavku i uzimanje lekova, a svakoj trećoj za održavanje stana, plaćanje računa, nabavku potrepština. Svakoj četvrtoj, pak, pomoć je potrebna oko pripremanja i konzumiranja hrane, svakoj petoj za održavanje lične higijene, a svakoj šestoj za kretanje po domaćinstvu.

Rezultati istraživanja pokazuju i to da se samačka staračka domaćinstva u velikoj meri oslanjaju na osobe van porodičnog okruženja, kao i da je veliki broj njih prepušten sam sebi. Svoj emocionalni status većina ispitanika opisuje rečima “nemoć i napuštenost”, a kao veliki problem navode i to što kao vlasnici zemljišta koje više ne mogu da obrađuju zbog starosti, ne mogu da ostvare pravo na socijalno davanje.  

Zanemareni, često i zlostavljani

U institucijama koje se bave socijalnim problemima građana kažu da je mnogo slučajeva zanemarivanja ali i nasilja prema starima. Podsećaju i da  je briga o ostarelim roditeljima zakonska obaveza, ali da često izostaje zato što roditelji ne žele zakonom da regulišu te odnose.

– Ima dosta primera da deca ne žele da prime u svoju kuću ostarelog roditelja, iako imaju sve uslove za to. Dešava se i da deca uopšte ne posećuju bolesne i stare roditelje, da  u posetu dolaze samo da bi im uzeli deo penzije, da ih vređaju, pa i fizički zlostavljaju… Roditelji se uglavnom stide da o tome govore, ne žele da prijave svoju decu, a onda kada pokušate da sa njima razgovarate o tome, pravdaju svoju decu  time da dosta rade, da nemaju dovoljno novca, da su opterećena brigom o svojoj deci – saznajemo u ovdašnjem Centru za socijalni rad. 

S druge strane, stara lica često i ne prepoznaju određene oblike nasilja. Zanemarivanje od strane dece ne vide kao nešto zbog čega bi trebalo da se obrate nadležnim institucijama i ustanovama i zato često trpe i ćute.

Na selu je mnogo teže

Stare osobe koje žive u seoskim sredinama, kako se pokazalo, mnogo su usamljenije od onih koji žive u gradu. Nedostatak organizovanih okupljanja, udaljenost od prvih komšija, neki su od razloga za to. Pored samoće, dodatni problem je i to što  veliki broj sela u kruševačkoj opštini nema ni apoteku ni zdravstvenu stanicu, prodavnice su od nekih kuća udaljene i više kilometara, pa su starima često nedostižni i lekarski pregledi i nabavka lekova i namirnica. Osim toga, mnogi od njih žive na ivici siromaštva, jer zbog starosti i bolesti ne mogu više da se bave poljoprivredom koja im je do tada bila jedini izvor prihoda. 

U Centru ističu  da prijave o ugroženosti  starih lica uglavnom dobijaju od prvih komšija ili predstavnika mesnih zajednica. A kada  institucije i ustanove nadležne za brigu o starima reaguju, nailazi se na nepoverenje, neprihvatanje alternativa koje se nude, teško razumevanje procedura i postupaka kroz koje bi trebalo da prođu  kako bi ostvarili pravo na neku od usluga socijalne zaštite.

U strukturi ostarelih korisnika ove ustanove, lica lica stara 65 i više godina iz ruralnih sredina zastupljena su sa manje od 20 odsto. Nesumljivo je da je daleko veći broj starih kojima nedostaje briga, ali se oni iz nekog razloga  ne obraćaju Centru za socijalni rad. S druge strane, samačka staračka domaćinstva sa urbanog područja zastupljena su sa skoro 70 odsto, a razlog je najverovatnije bolja informisanost starih koji žive u gradskoj sredini – ocenjuju u Centru.

Stari na selu ,takođe, u mnogo manjoj meri koriste i uslugu “Pomoć u kući” koju ovdašnji Gereontološki centar od 2007. godine pruža stanovništvu sa gradskog i seoskog područja.

Uslugom je obuhvaćeno celo gradsko područje i manje od polovine kruševačkih sela. Trenutno imamo oko 450 korisnika, taj broj se stalno povećava, s tim da je  na čekanju uvek oko 30 domaćinstava. Cilj nam je da uslugom gerontodomaćice obuhvatimo sva naseljena mesta na teritoriji Grada, jer iskustva sa terena nam govore da  položaj starih lica u ruralnim sredinama može biti izuzetno težak – kaže Aleksandra Vukojević, vd direktorka Gerontološkog centra,  dodajući da se broj angažovanih gerontodomaćica svake godine povećava,  da ih je trenutno četrdeset dve, skoro tri puta više nego u periodu kada je ova usluga zaživela u našem gradu.

Rešenje – organizovani smeštaj?

Gerontološki centar u Kruševcu trenutno ima oko 200 korisnika. Njegova glavna delatnost je briga o starim i odraslim licima i njihov smeštaj, a kako saznajemo od Aleksandre Vukojević, u ovoj ustanovi se podjednako brine i o društvenom životu korisnika.

Ne samo u  mesecu koji je posvećen starima već i tokom  cele godine imamo razna kulturna dešavanja, organizovane posete naših najmlađih sugrađana, proslave rođendana, a za  pokretne korisnike organizuju se i izleti. Trudimo se da im svaki dan bude ispunjen, jer je nedostatak društvenog života nešto što je prepoznato kao jedan od problema sa kojim se suočavaju stara lica – kaže ona.

Ipak, i pored  brojnih društvenih aktivnosti, kod određenog broja korisnika postoji praznina koja se ne može nadoknaditi. To su oni koje  niko od bližih srodnika ne posećuje. U manjini su, ali je njihova tuga neizmerna. Često znaju da dođu u poslovne prostorije Centra da, kako nam je rečeno, samo pitaju da li ih je neko zvao. Zaposleni kažu da im je uvek teško kada moraju da ih razočaraju i dodatno rastuže negativnim  odgovorom.

I dok svako od nas čeka svoje “treće doba” koje će neminovno doći koliko god nam to danas izgledalo daleko, valjalo bi  razmisliti o tome šta kao pojedinci možemo da uradimo kako bi našim najstarijim sugrađanima pomogli da prožive dostojanstvenu starost. A osim u mesecu koji je formalno posvećen starijim licima, o tome bi trebalo da razmišljamo tokom cele godine. D.P.

Skoro svaka peta osoba starija od 65 godina

Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, sprovedenom 2011. godine, udeo lica starih 65 i više godina iznosi oko 18 odsto, odnosno, od ukupno 7.186.862 stanovnika  u našoj zemlji, 1.250.311 su lica stara 65 i više godina. Iako je prosečna starost kruševačke populacije na nivou republičkog proseka, na području grada Kruševca veća je zastupljenost starih nego u ostalim delovima Srbije. Pored toga, u našoj opštini beleži se i povećanje broja starih preko 80 godina.  Prema poslednjem popisu, Kruševac ima 128.752 stanovnika, od čega 22.836 lica starih 65 i više godina.

Da je za većinu pripadnika „trećeg doba“ usamljenost teža od starosti i bolesti, kažu broja istraživanja koja godinama unazad sprovode nadležni  za brigu o starima. Da su stara lica u ruralnim sredinama usamljenija a neretko i siromašnija od onih koji žive u gradu, jedan je od rezultata istraživanja koje su sprovele novine GRAD.  Da svako ima pravo na dostojanstvenu starost, a deca i zakonsku obavezu da brinu o svojim roditeljima, činjenice su o kojima još uvek nemamo dovoljno razvijenu svest - Dan prođe a da ni sa kim ni reč ne progovorim. Deca me retko posećuju,  razumem ih, ne stižu…

Review Overview

Rejting korisnika 4.73 ( 2 glasova)
x

Proveri i

SNS: „Opozicija ne zna za pristojnost, već samo za divljanje i uništavanje“

U redovnom obraćanju medijima portparolka kruševačkog Odbora Srpske napredne stranke Katarina Milosavljević pohvalila je sugrađane koji su se „na miran, ...

“Vreme darova” u Kući Simića

U susret novogodišnjim praznicima u Kući Simića , u saradnji sa udruženjem “Etno Rasina”, organizovana je radionica pletenja pod nazivom ...

Trovanje dece u trsteničkom vrtiću?

Oko 40-oro dece i nekoliko zaposlenih u Predškolskoj ustanovi “Biseri” u Trsteniku, zbog povraćanja i bolova u stomaku javilo se ...

Predstavljen literarni prvenac Nenada Kostića, roman „Orden svetog kneza Lazara“

U prepunoj Beloj sali KCK Kruševljanin Nenad Kostić predstavio je svoj literarni prvenac – roman „Orden svetog kneza Lazara“ u ...

Dušan Antonijević, direktor Henkelove fabrike u Kruševcu dobitnik nagrade PKS

Povelju Privredne komore Srbije za poslovnog lidera u 2019. godini dobio je Dušan Antonijević, direktor Henkelove fabrike u Kruševcu. Na ...