„LUSS TEXTILE “ отвара фабрику у Крушевцу, посао за 500 људи

До краја године је на локацији преко пута Ковид болнице и „Тrayal Korporacije“ планирано да буде изграђена фабрика компаније „Luss Textile“, која производи текстилне одевне предмете. Фабрика ће имати седам хиљада квадрата, а у пуном капацитету, који би требало да достигне за 24 до 36 месеци, запошљаваће 500 радника

Имаће најсавременију опрему у производњи. То је у разговору за новине ГРАД рекао оснивач и директор компаније „Luss Textile“ Сава Митровић, који верује да ће, након завршетка инвестиционог циклуса, ово бити једна од најмодернијих и најлепших текстилних фабрика у Југоисточној Европи.

Шестомесечна обука првих 20 кандидата за запослење у крушевачкој фабрици компаније „Luss Textile“ требало би да почне у првој недељи маја. За почетак јула је планирана обука за још 100 кандидата, а потом на свака два до три месеца на обуку ће кретати још по 80 до 100 полазника. На обуку се, како је рекао Сава Митровић, директор компаније „Luss Textile“, позивају кандидати који су се пријавили приликом представљања фирме, одржаног 10,11. и 12. априла у „Trayal Korporaciji“:

– Посећеност за време представљања наше компаније је била одлична. Можемо са сигурношћу да кажемо да је око 500 заинтересованих кандидата посетило нашу презентацију, с тим да је у истом том периоду путем мејла пристигло преко 100 биографија заинтересованих кандидата.
Сви који су попунили нашу форму пријаве и који су послали биографије путем нашег официјалног мејла позвани су на тестирање, с тим што су прво контактирани кандидати са искуством у шивењу.

Он је истакао да, захваљујући процесу обуке који је компанија развила, за посао могу да буду обучени радници који немају никакво претходно искуство са текстилом, а довољно је да желе да раде те положе почетни тест моторике прстију и генерално разумевања.

– Ми смо сигурни да, након тога, кроз шест месеци можемо да их обучимо да шију одевне предмете намењене извозу – додао је он.

Поменути начин обуке веома је битан и на њему се, како је објаснио наш саговорник, заснива стратегија компаније да не зависи од тога да ли у одређеном граду постоји обучена радна снага.

– Иако Крушевац има одређену историју бављења текстилном индустријом, овде су раније радиле две текстилне фабрике, „Јастра“ и „Звезда“, то није било пресудно за нашу одлуку да дођемо овде. Крушевац нам је био интересантан јер има велики број радника, географски је добро позициониран и тренутно је град који запошљава углавном мушку радну снагу, јер овде раде „Goodyear“, „14. октобар“, „Trayal“, „Henkel“. Нама треба женска радна снага и верујемо да у Крушевцу можемо да је нађемо  – казао је наш саговорник.

Обука траје шест месеци, плаћена је, а спроводиће се у једној од хала „Тrayala“, у којој су у међувремену инсталиране потребне текстилне машине.

– Пун капацитет ће бити 500 радника, не очекујемо да ћемо то урадити одједном, већ да запослене обучимо у периоду од 24 до 36 месеци, тржиште ће нам рећи којом брзином да идемо. Истовремено можемо да обучавамо до 100 радника. Обука је сложена, постепено се спроводи процес учења, а нема потребе ни за каквим претходним искуством. Најбитнији нам је тај улазни тест, да видимо да ли неко има предиспозиције да се тиме бави, а када положи тај тест, велике су шансе да ће завршити обуку и да ће се потом запослити – објашњава он.

Као веома важно у пословању компаније, Митровић наводи то што је флуктуација запослених минимална:

– Можда је то најбољи одговор што се тиче запошљавања оних који заврше обуку. Ако видимо да неко није за неку машину или операцију, дајемо могућност да ради  на другој машини. Такође, гледамо да будемо конкретни приликом одабира управо да не би било флуктуације. У Власотинцу, где радимо већ шест месеци, сваког месеца нам се пријављује по двоје, троје нових радника. Трудимо се да људима јасно представимо шта могу да очекују од нас. Када то знају, док год испуњаваш то што си као послодавац обећао, мале су шансе да те радник напусти. Текстил не важи за високопродуктивну грану, чињеница је да постоје друге индустрије које могу да плате више од нас, ми са тиме не можемо да се боримо. Трудимо се да, поред редовне зараде, нудимо друге услове, бенефите, који су такође битни. Мислим да смо у односу на остале послодавце из текстилне индустрије далеко конкурентнији, али је на кандидатима да оцене да ли испуњавамо њихова очекивања.

Иако је део послова компаније централизован те ће око 90 одсто од потребних 500 радника бити запослено у производњи, Митровић потврђује да ће бити потребни кадрови за пратеће службе, попут инжењера и логистичара.

Како су Митровићи ушли у текстилну индустрију?

„Luss Textile је највећа домаћа, приватна текстилна компанија, која се бави производњом  гардеробе. У тој бранши су од 2008. године, када је отац нашег саговорника, приватизовао „Инекс укус“ из Новог Београда.

– То је фабрика која је производила за ЈНА, у најбоље време запошљавала три до четири хиљаде радника, али је 2005. године отишла у стечај. Наша компанија је 2018. године одлучила да прошири производне капацитете јер смо имали повећане захтеве за производњу, а нисмо могли да обезбедимо више радника у Београду. Тада смо одлучили да у закуп узмемо фабрику у Рашкој, где смо за непуне две године запослили више од 350 радника и покренули индустријску производњу, као што је некада било у компанијама „Беко“, „Клуз“, „Први мај“. Реч је о великим серијама и начину организације посла. Фабрика у Рашкој је отворена у фебруару 2019. године,  присуствовао је председник Србије,  Александар Вучић, а за четири године смо се показали као поуздан добављач највећим светским модним брендовима, поуздан добављач приватним компанијама и јавним институцијама, са којима смо сарађивали. Када смо почињали у Рашкој сумњали су многи да ћемо наћи довољно радника у општини од 20-так хиљада људи, али је наш однос према радницима довео до тога да смо велики број људи обучили и запослили – истиче Сава Митровић.

Он је најстарији од четворице браће, по чијим почетним словима имена компанија носи назив (Лазар, Урош, Стефан, Сава). Реч је о породици из Београда, која је већ три деценије у бизнису. Наш саговорник истиче да је, иако је он оснивач ове компаније, најтачније рећи да иза те инвестиције стоји породица Митровић.

– Инвестирали смо у претходним деценијама у више различитих области. Били смо један од оснивача аутлета у Инђији, који је касније продат, власници смо атомске бање Горња Трепча. У новембру 2022. године купили смо фабрику у Власотинцу, која упошљава 130 радника, како би додатно проширили капацитете. Чињеница је да је фабрика у Власотинцу тада производила баш оне производе за које имамо највећу потребу, довела је до тога да је купимо. Тренутно имамо две фабрике које раде у нашем власништву, а осим тога доста фабрика у Србији су наши кооперанти и партнери у одређеним пословима по потреби – додаје Митровић.

Повратак „текстилаца“ у Европу – шанса за Србију

Подсећајући да се текстилна индустрија деведесетих година прошлог века преселила на Далеки Исток, претежно у Кину, Бангладеш, док је мањи део остао у Турској, епидемија ковида, а потом и рат у Украјини, како наводи наш саговорник, довели су до тога да бројне текстилне фирме желе да се врате у Европу.

– То је шанса за нас произвођаче да се наметнемо као решење. Такође, током претходних деценија остали смо без кадрова, зато стално обучавамо наше кадрове, али и доводимо инжењере и техничаре из других држава, Италије, Румуније, Турске, Бангладеша. Поред тога наша фирма је партнер у дуалном образовању, а очекујемо да ћемо и кроз тај процес створити кадрове неопоходне како би текстилна индустрија могла даље да се развија – закључује наш саговорник.

Јелена Божовић
Фото: Luss Textile

Za posao u „Luss Textile“ mogu se prijaviti žene bez obzira na godine starosti i kvalifikacije:

Na telefon: 063460107
Na email: krusevac@lusstextile.com