Ljiljana Habjanović Đurović danas puni 70 godina

Najpopularnija srpska spisateljica 21. veka Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 6. septembra 1953. godine u Kruševcu, u kojem je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prvi roman „Javna ptica“ objavljuje 1988. godine, a 2016. Grad Kruševac joj dodeljuje Vidovdansku nagradu za izuzetan doprinos u razvoju kulture

Od 1985. do 1995. godine radila je kao bankarska službenica, komercijalistkinja inostranog turizma i novinarka. U tom periodu objavila je tri romana (“Javna ptica”, 1988, “Ana Marija me nije volela”, 1991, i “Iva” 1994. godine) i knjigu literarne publicistike „Srbija pred ogledalom“ (1994). Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu i od tada je objavila romane: “Ženski rodoslov” (1996), “Paunovo pero” (1999), “Petkana” (2001). Dve godine kasnije objavila je roman “Igra anđela”(2005), “Svih žalosnih radost” (2007), “Zapis duše” (2009), “Voda iz kamena”(2012), “Sjaj u oku zvezde”(2014), “Naš otac”(2016), “Onda je došla dobra vila” (2018), “So zemlji” (2020), “To je ljubav slepa sila” i 2022. “Kćeri Svetog Vasilija”.

Dobila je šest nagrada „Zlatni bestseler“, tri nagrade „Specijalni zlatni bestseler“, tri nagrade „Hit liber“, nagradu „Kočićevo pero“ (Igra anđela, 2004.), nagradu „Pečat“ za knjigu „koja je obilježila prethodnu godinu“ (Igra anđela, 2004.), nagradu „Pečat kneza Lazara“ (Svih žalosnih radost, 2005.), nagradu „Kočićeva knjiga 2005.“ za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve reči i misli. Dobitnica je nagrade „Zlatni beočug“ za 2008. godinu. Pet puta je njena knjiga bila najčitanija u bibliotekama Srbije (1998. Ženski rodoslov, 2000. Paunovo pero, 2003. i 2004. Igra anđela i 2005. Svih žalosnih radost). Četiri puta je imala po dve knjige među pet najčitanijih u bibliotekama Srbije (1999. Ženski rodoslov i Paunovo pero, 2001. Paunovo pero i Petkana, 2003. Petkana i Igra anđela, 2005. Svih žalosnih radost i Igra anđela), a 2006. Svih žalosnih radost bila je na trećem mestu. Na oba održana izbora (2001. i 2006.) za najpopularnije žene u Srbiji, glasovima javnosti izabrana je za „najvoljeniju književnicu“.

Romani Ljiljane Habjanović Đurović prevedeni su i objavljeni u inostranstvu: Ana Marija me nije volela (Francuska i Ukrajina), Iva (Grčka), Ženski rodoslov (Češka, Italija, Grčka, Hrvatska, Mađarska), Paunovo pero (Grčka, Bugarska), Petkana (Makedonija, Bugarska). Kritičar češkog časopisa „Dnes“ zapazio je: „Ona slika sudbine svojih likova u kojima ispod gotovo mirnog toka priče prodiru na površinu najdublje strane ljudske prirode. Slično kao Anton Pavlovič Čehov.“ Recenzent francuskog magazina „Literarni dijalog“ napisao je: „Ona je književni fenomen u svojoj zemlji!“

Međunarodni biografski centar u Kembridžu 2001. godine je dvoje autora iz Srbije uvrstio u pregled „Ko je ko među piscima i autorima u svetu“ — Dobricu Ćosića i Ljiljanu Habjanović Đurović. Prema izboru ovog Centra Ljiljana Habjanović Đurović je 2005. i 2007. godine uvršćena među sto najuticajnijih pisaca u svetu na regionalnom nivou.

Na predlog Njegove svetosti patrijarha srpskog, gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je o Božiću 2006/2007. godine Ljiljanu Habjanović Đurović Ordenom svetog Save za njen književni rad.

Udata je za Milovana Đurovića i ima sina Hadži-Aleksandra.

J. S.