Na dan Biblioteke: Promocija novog romana Vladimira Pištala
Postavljeno: 08.02.2024
Danas Narodna biblioteka obeležava 167 godina osnivanja čitališta u Gradu. Ovim povodom u E-čitaonici održana je promocija romana Vladimira Pištala Pesma o tri sveta, a o novom, uzbudljivom romanu koji je ušao u uži izbor za NIN-ovu i nagradu Beogradski pobednik, pored autora govorili su Selimir Radulović Upravnik Biblioteke Matice srpske i Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“.
– Početna ideja za nastanak romana je na neki način bila ono što Miloš Crnjanski naziva sumatraizmom. To je ustvari jedna veoma široka vizija povezanosti sveta. Nisam mislio na Crnjanskog u tom trenutku, nego prosto, to je slična ideja izražena u različitim momentima. Godine kada sam dobio Ninovu nagradu, 2009. bili smo u Budvi i plivali smo Nenad Šaponja i ja i došli do bova kada sam mu ja rekao ideju za ovaj roman, a ideja je da napišem roman o ženi iz Perasta koju su oteli gusari, iz Tunasa u svojoj čuvenoj pohari 1620. godine, kada je 300 ljudi odvedeno u roblje. Nju su oslobodili ljudi iz Amerike, tadašnje kolonijalne Engleske, da bi je oteli indijanci. Na kraju kad se ona vratila oslobođena u Boku , o kojoj je sanjala, njoj se čini da je izmislila svoj život – kaže Vladimir Pištalo.
U vreme kada je smeštena radnja romana, ljudi nisu imali predstavu o drugim kontinentima, kao danas.Tri sveta su tri kontinenta, Evropi, Africi i Americi.
-Indijanci nisu pomenuti ni kod Aristotela, ni u Bibliji, a u ono vreme to su bili dokazi istine. Na španskom dvoru se raspravljalo da li su oni ljudi i da li imaju dušu i da li je Isus umro i za njih. U ovom romanu pratimo susret tih ljudi sa različitih kontinenata kroz oči jedne žene iz kolonijalne Venecije, jer je Boka tada bila u njenom sastavu. Taj zaplet nam omogućava da govorimo o mnogim drugim stvarima, o kolonijalizmu, dekonolijalizaciji o neokonolijalizmu…o tome da se be plašiš da razumeš drugog. Ljudi se na neki način brane psihološki neznanjem, a moja junakinja nije takva – objašnjava Pištalo.
Knjiga „Pesma o tri sveta“, do sada je predstavljena u Kladovu, a drugu promociju je dočekala u Kruševcu, za koji autor kaže da mu je posebno drag.
– Ovo je dugoočekivani pustolovni roman i ova knjiga našu književnost drži u najboljim dosezima sa Crnjanskim, Pekićem, Kišom i Dučićem. To je priča o vremenu kada nastaje ovaj svet ovakav kakav je, priča o različitim kulturama, naša junakinja kreće kroz različite svetove od islamskog, indijanskog, a ona je iz venecijanskog. Ova knjiga svedoči o tri kulturna obrasta i kako su zaoštrene stvari u 20. veku mi vidimo korene toga u tom vremenu – rekao je Nenad Šaponja, urednik izdavačke kuće Agora.
Odlomak iz romana:
„Dali su mi ime Ozana po kotorskoj svetici. Zvali sume Bojana. Rođena sam u palati Bolica u Kotoru. Neki Nikola Bolica bio je proto vestijer cara Dušana. Moji preci su sedeli u Malom Vijeću, prodavali češljeve ćelavima u Marki, ogledala slepima u Pulji, i leute gluvima u Draču. Gušili su bune u Grblju. I plovili. Uvek sam imala više nego jedno „mi”. Očev Kotor je imao biblioteku još u doba Rima. Majčin Perast je bio udaljen dva sata veslanja. Sledili smo svoj Statut i svog sveca.
– Mi u Kotoru – govorila sam očevim glasom –poštujemo Svetog Tripuna, blagog zaštitnika vinograda.
– A mi u Perastu – odgovorila sam majčinim glasom –slavimo ubicu zmaja, Svetog Đorđa.“
M. J.
Ostale vesti
Povezane vesti
Dodeljene nagrade na Vidovdanskom literarnom konkursu
Narodna biblioteka: Predstavljanje Instituta za srpski jezik SANU
Predstavljanje romana „Rađanje oca“
Dan Narodne biblioteke u Kruševcu
8°C