Komemoracija povodom smrti pesnika Srbe Đorđevića – odlazak pesničkog glasa savesti

U Književnom klubu „Bagdala“ održana je komemorativna sednica povodom iznenadne smrti predsednika Kluba i poznatog kruševačkog pesnika Srbislava Srbe Đorđevića

– Poslednji ciklus pesama Srbe Đorđevića zove se „Kuća otvorenih vrata“. On je u poeziji i kao predsednik Kluba delovao bez zidova, bez senki. Bio je pravi domaćin Kluba, brinući o članovima, finansijama i časopisnoj produkciji. Kao pesnik ušao je u jednu znatnu struju savremene srpske poezije, koja se odlikovala kritički oštrim odnosom prema društvenoj stvarnosti. Poezija Srbe Đorđevića isto tako je i bolećiva, mekana, lirska sa puno isijavanja životnih trenutaka. Kod njega smo voleli i poštovali isto toliko pesnički glas savesti, koliko i nežan lirski glas – istakao je Miloš Petrović, književni kritičar i glavni i odgovorni urednik časpoisa „Bagdala“, posle uvodne reči Nebojše Lapčevića potpredsednika Kluba, o životnom delu Srbe Đorđevića.

Prema rečima pesnika Ljubiše Bate Đidića, glavni i odgovorni urednik časopisa „Bagdala za decu“, delo Srbe Đorđevića sastoji se iz 15 zbirki pesama, sa prvom knjigom „Poljubac zemlje“, koja je već sadržala određeno poetsko proroštvo do poslednje knjige „Grad Urfu“, koja je u tom proroštvu imala svu dematerijalizaciju mitskog u odnosu na stvarnost koju je živeo.

– Njegovo delo je istovremeno posvećeno ovom gradu u kojem je bio „najbolji pesnik među bankarima i najbolji bankar među pesnicima”, a vezano je „za Bagdalu“ u kojoj je književno i kulturno rođen, a kojoj je uzvraćao kao njen član, funkcioner i predsednik u više mandata i tu ga je zatekla smrt kao vernika ove književne organizacije. Nama, koji smo ga več tumačili u njegovom nadrealizmu u reskom tumačenju, u nesanicama i skrivalicama, gde je tražio da pronađe svoju tačku oslonca i svoj mitski grad Urfu, ostaje da ga još više tražimo sada kada ga više nemamo, a zapravo imamo ga sve više. Tako se zatvorio njegov životni krug sa zbirkom „Poljubac zemlje“ u kojoj je bilo i to proroštvo da smo svi prah i da se vraćamo prahu, a da veličinu njegovog ovozemaljstva pronalazimo u snazi života – rekao je Đidić.

Srba Đorđevič je rođen 1943. u Kruševcu, Ekonomski fakultet je završio u Beogradu, a ceo radni vek proveo je u Komercijalnoj banci Kruševac. Pisao je poeziju, a povremeno i književnu kritiku. Objavio je zbirke pesama: „Poljubac zemlje“, 1970, „Lice u travi“, 1974, „Mesec u stolici za ljuljanje“, 1978, „Sjaj Atlantide“, 1982, „Cipele tesne za leve pesme“ (za decu), 1984, „Koža reči“, 1986, „Povratak u budućnost“ (grčko-srpsko izdanje), 1994, „Godine kiselih kiša“, 1995, „Gli anni delle pioge aciede“ (Italija), 1996, „Linija prava jednako je krava“ (za decu), 1996, „Pogled zlog oka“, 2000, „Nulta tačka“, 2004, „Pevanje iz kaveza“, 2007, „Stranac u grlu“, 2010, „Kuća bez krova“ (2013) i „Grad Urfu“ (2015). Objavio je i dramu „Orevuar Pariz“, 1991.

Zastupljen je u nekoliko antologija srpske poezije, a zatim u Belorusiji i Litvaniji. Dobitnik je Vidovdanske plakete grada Kruševca, priznanja UKS „Blagodarje“ za Savindan 2014. godine i nagrade Udruženja književnika Srbije, Plakete sa imenom njegovog prvog predsednika Sime Matavulja, 2016. godine.

Srba Đorđevič sahranjen je na Kruševačkom groblju. U ime KK „Bagdala“ i UKS od njega se oprostila književna kritičarka i književnica Gordana Vlahović uz njegovu pesmu „Prosvetljenje“ iz zbirke „Kuća bez krova“.

Živomir Milenkovič