Kasna setva, seme sa „tavana“ i manje đubriva mogu da ugroze prinos pšenice

Setva pšenice i ostalih strnih žita je kasnila zbog kasnije berbe kukuruza, koji je  uglavnom predusev strninama, te je setva počela tek posle 25. oktobra, kada bi, u optimalnom roku, trebalo da se privodi kraju. Završena je tek u drugoj polovini novembra. S obzirom na kašnjenje procene stručnjaka su da je setva obavljena na oko 15 odsto manje površina od planiranih.

-Zemljište je u tom periodu bilo suvo i s obzirom na veću količinu žetvenih ostataka posle kukuruza, jako je teško išla obrada zemljišta i predsetvena priprema. Setva je do kraja oktobra obavljena na oko 25 odsto planiranih površina. Plan setve pšenice je oko 12.500 hektara, a ostalih žita oko 2.000 hektara u Rasinskom pkrugu. Nicanje iz prvog roka setve je bilo lošije tako da su usevi neujednačeni – navodi Radojka Nikolić, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Setva  je uglavnom obavljena do sredine novembra, što  je van optimalnog roka, a kako dodaje svakako će kašnjenje imati posledice kao što je slabije formiranje korena, lošiji sklop useva i slabiji rast i razvoj.

–Poljoprivrednici su sejali i seme sa „ tavana“  kako bi smanjili troškove proizvodnje što, uz smanjenu upotrebu kompleksnih NPK đubiva, dodatno pogoršava stanje useva. Setva sortnog , deklarisanog semena je veoma bitna za uspešnu proizvodnju svih strnih žita posebno pšenice koja se seje na najvećim površinama. Upotrebu mineralnih đubriva treba obaviti posle agrohemijske analize zemljišta, jer su NPK hraniva neophodna biljkama u toku celog vegetacionog perioda. Upotreba azotnih hraniva koja se primenjuju kao prihrana, posle zime, ne mogu da osiguraju visoke prinose. Izbalansirana ishrana je osnov visokih, stabilnih  i kvalitetnih prinosa – objašnjava Nikolićka.

Padavine u poslednjoj dekadi novembra su, navodi ona,  dobrodošle za sve posejane useve, kako bi se ubrzalo klijanje i nicanje i ostvario dobar sklop  biljaka.

–Vremenski uslovi su veoma povoljni za sve posejane useve  jer ima dovoljno vlage  i toplote za normalan rast i razvoj. Obilaskom terena smo  ustanovili da je stanje useva dobro, formirana su 2-4 lista i sklop je ujednačen. Poljoprivrednim proizvođačima ne preporučujemo dalju setvu, sem fakultativnih sorata pšenice koje se mogu sejati do februara, međutim i one znatno bolje prinose ostvaruju setvom u oktobru i do prve dekade novembra – napominje ona.

Inače, pšenica je u Rasinskom okrugu zasejana na oko 12.000 hektara, ječam na 750 hektara, ovas na 200 hektara,  tritikale na 740 hektara i raž na 50 hektara, odnosno na oko 15 odsto manjim površinama od planiranih.

J.B.