Kako rukovati hranom u letnjim mesecima

Veliki broj bakterija i virusa ne izazivaju bolest kod ljudi, ali ipak postoji određeni broj „opasnih“ mikroorganizama, koji se nalaze u zemljištu, vodi, životinjama

Preko spoljne sredine, u kontaktu sa nosiocima bolesti (ekskreti, preko ruku, rana), mikroorganizmi mogu biti preneti na radne površine, krpe za brisanje, pribor, daske za sečenje, te svakim kontaktom mogu da se prenesu na hranu i izazovu trovanje hranom.

Kako bi se izbegla mogućnost izazivanja bolesti neophodno je održavati higijenu svih posuda i površina ruku, svega što dolazi u kontakt sa hranom, pranje ruku toplom vodom i sapunom pre pripreme hrane, u toku same pripreme, sečenja, kuvanja, kao i nakon upotrebe toaleta, detaljno čišćenje i pranje površina i pribora korišćenog za pripremu hrane, a važno je i obezbediti zaštitu prostora i hranu od insekata, glodara i životinja.

Sirova hrana, uključujući vodu i led, može da bude zagađena mikroorganizmima i posledično toksinima. Otporni „filmovi“ koje stvaraju određeni mikroorganizmi ili njihovi toksini mogu da se formiraju u oštećenoj i plesnivoj hrani. Zato tokom leta treba obratiti pažnju na izbor sirovih sastojaka i hrane koja se priprema, i jednostavnim postupcima pranja i ljuštenja smanjiti rizik od trovanja hranom.

Takođe, tokom kuvanja ili pečenja hrane, uništavaju se skoro svi mikroorganizme, te ove postupke treba primenjivati kada god je to uputno. Držanjem hrane na temperatrurama ispod 4°C, rast/umnožavanje mikroorganizama se usporava ili zaustavlja.

Sa hranom i sastojcima treba postupati tako da se:
– kupuje hrana poznatog porekla, deklarisana i koja je držana na adekvatnoj temperaturi;
– nabavlja hrana koja je sveža, bez prisustva oštećenja, buđi ili neprijatnih mirisa;
– hrana čuva na temperaturi propisanoj na ambalaži proizvoda, a naročiti obratiti pažnju na rok trajanja proizvoda pre i posle otvaranja ili manipulacije;
– dobro opere sva hrana vodom za piće ako se konzumira sveža ili presna i da se odvaja presna/sirova hrana od kuvane ili pečene hrane;
– uvek odvaja sirovo meso (pileće, goveđe, svinjsko, riba) od ostale hrane, naročito neživotinjskog porekla;
– koristi poseban pribor i predmeti: noževi, seckalice, daska za sečenje za pripremu sirove hrane, od one koja je obrađena toplotom;
– čuva hrana u posebnim posudama kako bi se izbegao kontakt sirove i pripremljene hrane;
– hrana životinjskog porekla uvek dobro toplotno obraditi – kuva ili peče;
– skuvana hrana drži uvek u frižideru ili kratko na sobnoj temperaturi, van toplih mesta i izloženih suncu;
– zagreva ona količina hrane koja će se utrošiti za jedan obrok;
– smrznuta hrana odmrzava u frižideru ili odmah kuva;
– odmrznuta hrana priprema i utroši odmah, nikako je ne zamrzavati ponovo.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede
Foto: Pixabay