Kako je “Pčela” postala Živanov drugi dom: Iz ljubavi prema prirodi i ljudima

Pune dve decenije, sada već devedesetšestogodišnji Živan Tomić, svakodnevno brine o česmi “Pčela” u Šancu i zahvaljujući velikom trudu koji ulaže, ova izvorska voda u kontinuitetu je ispravna za piće. U to ime, Grad Kruševac mu je pre dve godine dodelio i Vidovdansko priznanje koje mu je gradonačelnica lično uručila na njegovom “radnom mestu”. Tada je obećao, pre svega sebi, da će o česmi brinuti sve dok ga noge nose

Svako ko je bar jednom došao da natoči vodu sa česme Pčela, ušuškane između Jasike i Šanca, upoznao se i sa deda Živanom koji svakoga dana, od jutra do večeri, po kiši, suncu ili snegu, dočekuje putnike namernike . Na “posao” dolazi biciklom, natovaren motikom, lopatom, metlom i ostalim potrebnim alatom. U torbi obično ima i nešto od hrane, kako bi mogao da ostane ceo dan.

Svakoga jutra, ovaj vredni čovek, najpre pokupi smeće koje obično ostavljaju nemarni noćni posetioci. Na tri kamena stola sa drvenim klupicama za odmor, uvek stoji sveže ubrano cveće koje ponese od kuće ili ga ubere u obližnjem šumarku. Kao dobar domaćin, pre nekoliko godina posadio je i voćnjak, na nekoliko metara od izvorišta.

– Posadio sam 58 stublastih jabuka i 13 lešnika, da ljudi mogu da se posluže kad dođu. Zasadio sam i ruže i tuje, da dodatno ulepšam prostor. Uz pomoć dobrih ljudi, postavljen je i reflektor iznad platoa, tako da sada nije problem da se po vodu dođe i noću – ponosno govori Živan, dodajući da oko česme ima dovoljno mesta za parkiranje, te da je i za vozila koja dolaze iz suprotnog pravca obezbeđen manji parking.

Bazen koji se nekada koristio za pojenje stoke, preuredio je u mini ribnjak, ali je vrlo brzo od ove ideje odustao .

– Hteo sam da ovo mesto bude zabavno i za decu, nabavio sam za početak dvadesetak ribica, ali ne vredi, ukradu ih noću, ja ponovo nabavim i tako stalno. Kradu i metalni novac koji ljudi ostavljaju pored ikona iznad česme, a koji uvek iskoristim da kupim nešto što je ovde potrebno. Ipak, i na sreću, takvi loši primeri su u manjini. Mnogo je više onih koji kao i ja ovo mesto vide kao nešto što je vredno i što je opšte dobro, i u skladu sa tim se i ponašaju – kaže ovaj devedesetšestoogodišnjak.

Sve ove poslove obavlja Živan bez ikakve nadoknade, iz čiste ljubavi prema ljudima i prirodi, a kako bi voda uvek bila ispravna, jer ovde ljudi pre svega zbog toga i dolaze, preuzeo je na sebe i neke dodatne obaveze.

– Iz Zavoda za javno zdravlje donose mi hlor koji ubacujem u protočni bazen koji se nalazi stotinak metara iznad točećeg mesta, nakon čega dva do tri sata dežuram pored česme i ne dozvoljavam ljudima da toče vodu – navodi on, dodajući da se voda ponekad zamuti i nakon većih padavina, ali to veoma kratko traje.

Prisećajući se kako je to bilo na samom početku, kada je odlučio da preuzme brigu o “Pčeli”, kaže da je prostor oko rezervoara bio takoreći deponija, da je smeća dosta bilo i oko same česme, te da je sve delovalo prilično zapušteno i nekako obeshrabrujuće.

– Kada sam odlučio da preuzmem brigu o ovoj česmi, prvi korak je bio da se ukloni godinama nagomilano smeće. Uz pomoć dobrih ljudi, tada je pokupljeno čak 26 kamiona smeća, počev od kućnog do ugunulih životinja. I sada se dešava da ljudi pored rezervoara bacaju uginule životinje, ali dosta ređe nego ranije. Ostala je i navika da se pored česme baca otpad, iako je postavljen kontejner JKP-a koji se svakodnevno prazni. Sve to smeće van kontejnera treba ukloniti, posebno uginule životinje, kako se ne bi ugrozio kvalitet vode – kaže on.

Deda Živan je potpukovnik u penziji, a da se iz Beograda gde je proveo radni vek vrati u svoj rodni Šanac, odlučio je, kako kaže, nakon što ga je ova voda ozdravila. Porodica je ipak ostala u prestonici i posećuje ga povremeno.

– Mislim da ovoj vodi dugujem to što sam zdrav i izuzetno vitalan za svoje godine. Pijući je nekoliko godina, po više litara dnevno, izbacio sam kamen iz bubrega. Da nisam jedini, svedoči i priča žene iz Kukljina koja je na nagovor svog brata, đakona Tome koji je radio u Patrijaršiji SPC, počela da pije ovu vodu. Nakon što je vodu odneo na kontrolu u Beograd gde je potvrđeno da hemijski i bakteriloški ispravna, Toma je ubedio sestru da počne da je pije. Žena je tako izbegla operaciju, a na narednom kontrolnom pregledu, nakon što je utvrđeno da više nema kamen, lekari su se složili da nastavi da pije ovu vodu –  kaže Živan, dodajući da svakog meseca dođe po neko da mu se pohvali da je zahvaljujući ovoj vodi izbacio kamen iz bubrega, donose i izveštaje lekara pre i posle njenog konzumiranja.

Da li je voda lekovita ili ne, ne možemo da tvrdimo, ali zbog verovanja da ipak jeste, na stotine ljudi dnevno dolazi na ovo izvorište, iz svih delova Srbije, najviše iz Kruševca, okolnih sela i Beograda.

– Dolaze sa svih strana, parking je uvek pun. Desilo se prošlog leta da je u jednom danu, brojao sam od jutra do večeri, bilo čak 680 automobila. Nije tako svakog dana, ali je gužva uvek velika – kaže Živan, naglašavajući da je dnevni protok oko 100 hiljada litara, da je temperatura vode ista i leti i zimi i da nikada ne mrzne, te da se ovo izvorište može smatrati važnim alternativnim izvorom vodosnabdevanja u slučaju nestašice vode.

“Čuvar” česme Pčela kaže i to da niko ne zna tačno kada se prvi put pojavila voda na izvorištu koje se nalazi stotinak metara iznad česme, te da prema nekim saznanjima, voda podzemno dolazi iz Kragujevca. Da je zdrava za piće, potvrđuju analize koje radi ovdašnji Zavod za javno zdravlje.

– Analize pokazuju da je ova voda konstantno i bakteriološki i hemijski ispravna i da se može koristiti za piće i pripremanje hrane – objašnjava deda Živan koji se tokom godina sprijateljio i sa zaposlenima u Zavodu koji, kako smo imali prilike da saznamo, za njega imaju samo reči hvale, a od kojih smo takođe dobili potvrdu da je Pčela jedna od retkih česmama na području grada Kruševca koja pokazuje konstantnu ispravnost.

A prema svedočenju meštana, česma je napravljena davne 1938.godine, materijal za njenu izgradnju je obezbedilo tadašnje Ministarstvo zdravlja Kraljevine Jugoslavije, a majstor je bio Stojan Vidić iz Šanca koji je u tom selu kasnije napravio još tri česme. Izgrađena je kulukom meštana koji su bili toliko vredni da im je majstor tada rekao da su vredni kao pčele. Otuda i njen današnji naziv.

Vredni su bili majstori koji su je pravili, a vredan je i njen današnji čuvar. U susret 97. rođendanu, deda Živan radi kao da mu je makar duplo manje godina. I dalje čita bez naočara i odličan je sagovornik.

– Ovde sam stalno sa ljudima, družimo se, uživam i u zelenilu koje me okružuje, a srećan sam i zbog toga što i u ovim godinama mogu da doprinesem zajednici. Nikada se nisam pokajao što sam se vratio u svoj rodni kraj i što je ova česma na neki način moj drugi dom – kaže na kraju Živan Tomić.

D.P.