Jeste li čuli da je veliki deo interneta „mrtav“?

Teorija „mrtvog interneta“ potiče iz diskusija na online forumima poput 4chan-a, negde oko 2016. ili 2017. godine. Internet, nekada hvaljen kao ultimativna platforma za ljudsku kreativnost i interakciju, sada se suočava sa egzistencijalnim pitanjem o svojoj autentičnosti. Ova spekulativna teorija tvrdi da će u budućnosti većinu sadržaja na internetu generisati veštačka inteligencija i botovi, a ne stvarni ljudi.

Teorija sugeriše da će internet biti preplavljen automatski generisanim sadržajem koji oponaša ljudske interakcije, ali bez stvarne ljudske uključenosti. Ova ideja je popularizovana 2021. godine kada je anonimni korisnik pod imenom IlluminatiPirate objavio post koji je izazvao veliku pažnju. Autor je izrazio zabrinutost da internet postaje mesto gde većinu aktivnosti obavljaju botovi i AI, stvarajući iluziju ljudske prisutnosti. Kada je The Atlantic objavio članak o ovoj temi, teorija je dobila dodatnu pažnju i povećanje interesa.

Osnovne premise teorije uključuju prisustvo „dobrih botova“ koji služe za indeksiranje web stranica i prikupljanje feedova, ali i „loših botova“ koji učestvuju u DDoS napadima, prikupljanju podataka i slanju neželjenih poruka. Ovi botovi čine veliki deo internet saobraćaja, što postavlja pitanje autentičnosti sadržaja koji konzumiramo.

Napredne AI tehnologije mogu da generišu sadržaj koji je skoro neprepoznatljiv od ljudskog. Ove tehnologije pišu članke, kreiraju slike i simuliraju interakcije na društvenim mrežama, podržavajući ideju da je veliki deo interneta „mrtav“. Proizvodnja sadržaja od strane AI postavlja pitanja o autentičnosti i raznolikosti, stvarajući iluziju bogatstva i aktivnosti koje zapravo ne postoje.

Ekonomski i operativni podsticaji za usvajanje AI su jaki, jer automatizacija kreiranja sadržaja i korisničkih interakcija smanjuje troškove i povećava efikasnost. Međutim, ovaj trend vodi ka tome da internet postaje prostor gde prava ljudska kreativnost i interakcija postaju ređe. AI generisani sadržaj preti da zamagli granicu između stvarnog i veštačkog, stvarajući digitalno okruženje u kojem preovlađuje neautentičan sadržaj.

Iako se teorija „mrtvog interneta“ može činiti preteranom, brzi tehnološki napredak čini ovu budućnost sve mogućnijom. AI sve bolje generiše sadržaj koji je neprepoznatljiv od ljudskog, otežavajući razlikovanje autentičnih online interakcija. Ova evolucija može dovesti do digitalnog okruženja gde je autentičnost sadržaja i interakcija stalno dovedena u pitanje.

Teorija „mrtvog interneta“ nas izaziva da preispitamo percepciju interneta kao prostora za ljudsku povezanost i kreativnost. Kako internet postaje sve više zasićen AI generisanim sadržajem, važno je pronaći balans između korišćenja AI za unapređenje digitalnih iskustava i očuvanja autentičnosti ljudskog izraza.

M.M.