Javne česme kao spomenici kulture: Vremenu odolevaju ali žeđ ne gase

Pet kruševčkih česama, izgrađenih najverovatnije u doba kneza Lazara, još uvek zvanično nemaju status kulturnog dobra, ali kao značajan deo graditeljske baštine Kruševca, uživaju prethodnu zaštitu. Restauracija i konzervacija ovih izvorišta izvedena je 1989-te, odnosno 2013. godine. Atrakcija su za turiste, ali bez mogućnosti da se na njima ugasi žeđ. Zbog mikrobiloške neispravnosti voda sa ovih česama danas se koristi samo kao tehnička

Pre izgradnje vodovodne mreže, Kruševac se u gornjem delu grada vodom za piće snabdevao iz plitkih kopanih bunara, dok se donji deo grada, poznat pod imenom Stara čaršija, snabdevao sa pet starih česama lociranih na prelazu od druge na treću Moravsku terasu, na potezu od mosta na Garskom potoku pa sve do iznad Železničke stanice.

Nazivi česama duž Stare čaršije imaju istorijska imena, a poslednja merenja obavljena pre skoro 70 godina pokazala su da su Lazarička, Car Lazar i česma Dobra voda koje imaju po tri lule, kapaciteta 0,913 ; 1,130 i 0,093 litara u sekundi. Po jednu lulu imaju Jug Bogdanova i Uroševa česma, a kapaciteta su 0,182, odnosno, 0,375 litara u sekundi.

Izvorišta sa kojih se nekada davno voda pila, danas imaju samo tehničku primenu. Zbog konstantne mikrobiloške neispravnosti, nisu ni za higijensko sanitarnu upotrebu niti za piće i pripremanje hrane. U Zavodu za javno zdralje kažu da je neispravnost vode sa ovih izvorišta konstantna, odnosno, stanje je nepromenljivo od prvih zvaničnih kontrola kvaliteta koje obavlja ova zdravstvena ustanova. Takođe, nema ni tehničkih mogućnosti da se ova izvorišta saniraju i privedu nameni.

Ipak, česme koje svedoče o nekim davnim vremenima, uvek su interesantne za turiste koji dolaze u naš grad, neke su i omiljeno mesto okupljanja mlađih sugrađana. Nažalost, pojedinci ih koriste i kao mesto gde mogu da operu tepihe, a neretko se zatrpavaju i praznim limenkama, flašama i ostalim smećem koje uglavnom ostavljaju noćni posetioci.

Zub vremena ali i nemaran odnos, doveli su i do određenih oštećenja ovih spomenika kulture. Ipak, arhitektura samih česama je sačuvana u meri koja je omogućila uspešnu konzervaciju.

– Sedamdesetih godina prikupljena je dokumentacija o starim česmama, kako bi se konkurisalo za finansijska sredstva za njihovu restauraciju i konzervaciju. Tek krajem osamdesetih, tačnije 1989. godine, izrađeni su konzervatorsko restauratorski projekti na osnovu kojih je izvedena njihova zaštita. Jedino je Uroševa česma sve do 2013. godine ostala u veoma lošem i ruiniranom stanju. Te godine pored njene restauracije očišćeni su i grafiti sa ostalih česama – kaže Nataša Miladinović, arhitekta konzervator u Narodnom muzeju.

Govoreći o dugoj istoriji česama raspoređenih duž ulica Car Lazar i Jug Bogdanove, naša sagovornica kaže da više niko ne pamti kada su nastale, a da ih predanje datuje u srednji vek, u doba kneza Lazara.

– Njihova arhitektura, način zidanja i dekorisanja ne ukazuje na tačni vremenski period nastanka. Sve su uklopljene u okolni prostor na isti način, spuštene u odnosu na nivo ulice i ograđene potpornim zidovima od lomljenog kamena sa kamenim prizmama na vrhu. Svih pet česama su jednostavne pravougaone osnove, u manjoj ili većoj meri vešto i precizno zidane fino tesanim kamenim blokovima od peščara – objašnjava Miladinović.
Prema njenim rečima, i dekoracija svih pet česama je takođe slična.

– To su plitki lukovi sa stepenasto oblikovanim konzolama, profilisani pločasti ili prizmatični pokrivač na vrhu, kao i male niše iznad lula za vodu. Njihova sličnost ukazuje na to da su nastajale verovatno u isto vreme, a sa druge strane, vidljiva razlika u njihovoj veličini i reprezentativnosti govori nam o značaju i bogatstvu nama danas nepoznatih darodavaca ovih česama – kaže ona, dodajući da se možda jedino za česmu Dobra voda sa sigurnošću može reći da je iz perioda otomanske vlasti jer na njoj postoji turski natpis koji, kako navodi, nije protumačen.

Karakteristično je i to da su sve ove česme ukopane najmanje jedan metar pa i više od okolnog terena i da se sve nalazi na jednoj idelnoj pravoj liniji, što navodi na pretpostavku da je to nekada bio pravac starog druma, te da su česme locirane neposredno pored tog druma.

Sa razvitkom kulta vode, izgrađene su česme kao savremeniji način snabdevanja vodom. Po rasporedu na gotovo jednakoj međusobnoj udaljenosti, kasnije su činile prvi gradski vodovod u Srbiji. Nažalost, sa izgradnjom hidroforskih postrojenja došlo je i do izdizanja nivoa voda izvora, čime je isti poremećen, a što je uticalo na normalno oticanje vode sa nekih od ovih izvora. Pored toga, usled sve šire nadogradnje i ova, kao i sva ostala prirodna izvorišta, danas spadaju u najugroženija kulturna dobra.

D.P.