Izložba slika Desimira Jevtića u maloj Sali Kruševačkog pozorišta

Fragmenti starog Kruševca zabeženi na 16 ulja na platnu sadržaj su izložbene postavke u kojoj Kruševljani svog prošle godine preminulog sugrađanina, Desimira Jevtića, nekadašnjeg direktora Fabrike 14. oktobar, doktora tehničkih nauka, profesora Univerziteta, predsednika Vlade Srbije, ambasadora naše zemlje u Rumuniji, upoznaju kao umetnika, ili, kako na otvaranju izložbe reče Ljubiša Bata Đidić, onako kako su njegove slike videle naš grad

– Biografija Desimira Jevtića je gotovo toliko obimna da se gotovo i ne treba predstavljati drukčije nego onako kako se predstavlja jedan veliki čovek, ali je  u svemu onome što jeste bio, imao i jedan drugi deo tajnog bića, njegova radoznalost je ulazila u jedan drugi svet, u jedan snovidovni svet koji se upravo predstavlja na ovoj izložbi – rekao je još Bata Đidić na otvaranju izložbe slika Desimira Javtića koju su u predvečerje Dana oslobođenja i imendana Fabrike koju je dugo vodio, priredili Grad Kruševac, Narodni muzej i Kruševačko pozorište.

To drugo, unutrašnje biće, kaže Đidić, Desimir je otkrio kada se, u duhu reči Dobrice Ćosića, osetio da je živeo u tuđem veku.

– Desimir Jevtić nije živeo u tuđem veku, on je bio bio moćna, angažovana društveno politička ličnost, dakle čovek koji  je ovom gradu, ovoj zemlji darovao sve što je mogao jedan čovek da da. Ali on je iza toga, umeo da da i ovu divnu poetiku koja se nalazi na ovim slikama. U ovim odabranim slikama nam je dao nešto što predstavlja dušu našeg grada, nešto za čim smo mi zažudeli, jer je prošlo, jer je nestalo. Te stare kuće na Deskovim slikama kao da su se zbrale da ispevaju neku divnu starogradsku pesmu. To je upravo jedna lepa poema koju nam je Desko ostavio.

Istoričarka umetnosti i kustos Narodnog muzeja, Natalija Tipličanin, provela je posetioce kratko kroz umetničko stvaralaštvo Desimira Jevtića za koje je rekla da ga karakteriše izoštren osećaj za liniju, čvrsta, jasna i sigurna kompozicija, uravnotežen kolorit. Rekla je i da na šesnaest izloženih radova Jevtić ostavlja zapis o starim, možda i zaboravljenim fasadama svog rodnog grada Kruševca, te da ti naslikani detalji, kao simboli starog Kruševca svakako upućuju na prolaznost, ali, možda i više od toga, na trajanje.

– Evocirajući sećanja i uspomene, vraćajući se u svoju mladost, Desimir ih beleži kao neku vrstu dokumentacije, kao svedočanstvo o nasleđu, tradiciji, o vremenu koje prolazi – kaže Natalija.

Izložbu u maloj Sali Kruševačkog pozorišta, zvanično je otvorenom proglasila Vesna Lazarević, zamenica gradonačelnice Kruševca. Ona je rekla da je večeras sa nama „veliki deo jednog divnog, dragocenog čoveka“i podsetila na bogatu stručnu, političku i umetničku karijeru Desimira Jevtića.

– Ostavio je dubok trag u svim sferama svog delovanja. Govorio je da u slikarstvu nalazi spas od politike. Bio je od ugleda i uticaja u teškim vremenima sankcija i NATO agresije i činio mnogo za našu zemlju i očuvanje dobrih odnosa sa susednim zemljama u tom periodu – podsetila je Lazarevićka, dodajuči da je grad Kruševac ponosan što je u njegovoj sredini Desimir izabrao da živi i radi, a da bi njemu samom bilo drago saznanje da Fabrika 14. oktobar, posle niza godina urušavanja zaokružuje godinu dana ponovnog rada.

– Kažu da je svaki razgovor sa njim bio dragocen, ohrabrujući, usmeravajući. Desimir je napisao: Srbi moraju da shvate da su mali narod i da su oni ti koji moraju da naprave nešto od ove zemlje. Neke od osobina Srba se moraju obnoviti: razumevanje različitih, bliskost sa malim stvarima, držanje do svojih opredeljenja, sposobnost da se izvini, ljubav prema  zakonima života – citirala je Vesna Lazarević Jevtića, proglašavajući izložbu otvorenom.

U ime porodice Desimira Jevtića, prisutnima se obratio njegov sin, Vladan Jevtić.

– Desimir je bio dete ovog Kruševca, beba 14. oktobra i kao takav ostavio je Kruševac na ovim slikama koje su njegovi poslednji radovi – rekao je Vladan Jevtić. Objasnio je da je te slike Desimir radio  za izložbu koju je planirao za prošli septembar ili oktobar, ali da ga je smrt u tome prekinula. –Mi želimo da se Gradu i Pozorištu i Muzeju zahvalimo na ukazanoj časti i njemu i nama i želimo da jednu njegovu sliku poklonimo gradu Kruševcu. To je „Sresko načelstvo“, jedan od njegovih ranijih radova.

Desimir Jevtić rođen je 1938 godine u Kruševcu, a poreklom je iz Oparića gde su mu atelje i pčelinjak uz koje je proveo poslednje godine svog života.

Počeo je da slika u zrelom životnom dobu, u vreme kada je bio ambasador Srbije u Rumuniji i, kako se navodi u biografiji, usamljene diplomatske noći ispunjavao je učenjem o slikarstvu a višak inteletualne energije ispoljavao slikom i crtežom. Uz pčelarstvo i fotografiju, slikarstvo postaje njegova nova strast.

Publika je Jevtićeve slike imala prilike da vidi na petnaestak samostalnih i nekoliko kolektivnih izložbi u Srbiji i Rumuniji.

Na izložbi u Kruševačkom pozorištu, uz slike Desimira Jevtića, predstavljena je i slika njegovog unuka Đorđa Jevtića, autoportret koji je 2015. godine proglašen pobedničkim radom na likovnom takmičenju Congressional Arts Awards u Prvom distriktu države Mejn (SAD).