Istraživali smo: Gde je „Kruševljanka“?

Skulptura čuvenog kruševačkog akademskog vajara Dimitrija Simića „Kruševljanka“ , sklonjena je sa platoa ispred hotela Rubin kada je novi vlasnik krenuo u rekonstrukciju ovog zdanja. Ovaj izuzetan kameni ženski akt, izvajan u beolovodskom peščaru, sa prodajom hotela pripao je takođe novom vlasniku, a naša ekipa pronašla ju je iza zaštitne ograde oko gradilišta, nezaštićenu i okruženu građevinskim otpadom. Kakva će biti njena sudbina rasipitivali smo se i kod vlasnice i kod gradskih vlasti

Skulptura će, tvrdi za KruševacGrad gradonačelnica Jasmina Palurović, biti reastaurirana i vraćena na mesto na koje je 1986. godine postavljena. 

– Prema mom saznanju Kruševljanka, koja je sada vlasništvo onog ko je kupio Rubin, jer se našla tu gde se našla, vratiće e na mesto na kome je bila. Mi se trudimo da novim vlasnicima objasnimo koliko su umetnička dela čiji su postali vlasnici važna i da treba da se sačuvaju. Negde naiđemo na razumevanje, kao što smo ovde naišli na razumevanje, pa će Kruševljanka biti vraćena tamo gde je bila, restauriraće je i postaviti ispred hotela – kaže gradonačelnica.

Advokat vlasnice Hotela, Nebojša Perović, pak, kaže za naš portal da će skulptura „biti integrisana u kompleks hotela i vraćena u skladu sa projektom“, ali da u ovom trenutku ne može da kaže da li će to biti baš isto mesto na kojem je nekada stajala.

Skulptura „Kruševljanka“, jedna je od tri skulpture od belobodskog peščara, nastale nakon otvaranja vajarske kolonije u Beloj Vodi 1984. godine. Kako u svom tekstu „Skulpture u javnom prostoru“ piše istoričarka umetnosti Biljana Grković, otvaranje kolonije pratila je ideja da svake godine  po jedno delo koje nastaje tokom trajanja i rada ove kolonije bude postavljeno na javnim površinama u gradu i u okviru zelenih površina tadašnjih radnih organizacija, kako bi obogatile likovni život u gradu i oplemenile prostor.

– Ovom korpusu pripadaju tri skulpture koje su umetnici izveli u okviru rada vajarske kolonije čiji je finansijer i pokrovitelj bila tada Opština Kruševac, a stručnu pomoć pružala je Umetnička galerija – navodi u tekstu Grković.

Ona podseća da je prva takva skulptura, „Moravska pralja“, delo akademskog vajara Radoljuba Spasojevića, 1985. godine postavljena u parkovskom prostoru tadašnje industrije Merima, dok je „Kruševljanka“  naredne godine postavljena na javnoj površini ispred hotela Rubin. Nakon nje urađena je još samo skulptura „Zagrljaj“, rad akaemskog vajara Branislava Milašinovića i ona je svoje mesto našla u parku tadašnje HI Župa. 

– Skulptura Kruševljanka predstavlja sedeći ženski akt, snažno modelovan, u tradiciji srpske modernističke škole vajarstva. Položaj tela, posebno glave i zgrčenih nogu nije samo predstava ženskog tela, već otkriva i način da se izrazi emocija koja se prepoznaje u svakom pokretu naglašenog gornjeg dela tela i sumarnog prikaza nogu koje se stapaju sa prirodnom oblinom kamena – piše Biljana Grković još 2018. godine i upozorava da je za skulpturu potrebno uraditi zaštitu „u skladu sa mišljenjem i pod nadzorom stručnih lica“.

Umesto zaštite, „Kruševljanka“, za koju se vezuje i legenda da ju je autor, naš čuveni vajar Dimitrije Simić, izradio inspirisan tragičnom pogibijom Milice Kostić koja je u begu od nasilnika skočila sa zgrade Rubinove kule, za sada je završila na gradilištu, čekajući da joj projektanti odrede dalju sudbinu.

Činjenica da i ova skulptura deli sudbinu velikog broja vrednih umetničkih dela koja su u procesu privatizacije državnih i društvenih preduzeća, završila kao sitan inventar i prešla u ruke novih vlasnika, da su mnoga od tih dela potpuno su uništena, a da su neka završila u privatnim zbirkama, tema je za novu priču o tome kako čuvamo umetničko nasleđe. 

U parkovskom prostoru, takođe na platou isped hotela Rubin nalazilo se i Spomen obeležje u granitu, autora arhitekte Svetislava Živića, postavljeno na mestu gde je 1941. godine obešen Veselin Nikolić, zanatlijski učenik i član SKOJ-a. Za ovo obeležje smo od gradskih vlasti još na početku rekonstrukcije Trga čuli da će biti zadržano na istom mestu.

Nada Budimović