Intervju: Violeta Kaplarević pred sutrašnji rođendan Kulturnog centra

– Kulturni centar Kruševac jeste kuća koja okuplja ljude koji vole kulturu, ljude koji žive u ovom gradu, okolini, ali i one koji dolaze iz daleka, sa svih strana sveta. Pre svega, to je kuća koja uvek ima otvorena vrata za mlade, zainteresovane i talentovane muzičare, plesače, glumce, pisce, slikare, za one koji tek otkrivaju svoje talente i koji žele da uče. Zbog toga u KCK postoji Dečiji hor, škole govora i glume, plesa, baleta, Kurs klasične gitare, Radionica za kreativno pisanje, Master klas radionice – kaže diretorka Voleta Kaplarević, sumirajući gotovo tridesetogodišnji rad ove ustanove

– Mi zaposleni u Kulturnom centru verujemo da radimo nešto što nije samo posao već i neka vrsta misije. Naš osnivač, Grad, zajedno sa nama razvija politiku u kulturi koja je dostupna svima. Kulturu ne posmatramo kao ekskluzivno pravo manjine, već kao sastavni deo izgradnje društva jer kultura mora da dođe do svakog stanovnika. Osmišljavali smo i stvarali kulturne sadržaje u svim njenim pojavnim oblicima, od izvornog narodnog stvaralaštva do elitne kulture – navodi Violeta Kaplarević.

Odgovarajući na pitanje sa kakvim rezutatima Kulturni centar dočekuje svoj 29. rođendan, naša sagovornica podseća da je tokom gotovo tri desenije realizovano blizu 12 i po hiljada programa, da je reč o ustanovi koja se širokom lepezom programskih sadržaja trudi da bude što bliža svojoj publici.

* Možemo li kratko da nabrojimo najvažnije programe koje KCK realizuje ili podržava?

– Podsetiću vas na samo jedan deo programa i manifestacija koji su tradicionalni, a koje smo organizovali i realizovali: Svetosavska akademija, Plivanje za časni bogojavljenski krst u Beloj Vodi i [avranu, Festival školskog teatra – FEŠT, TIN FEST, Međunarodni festival humora i satire Zlatna kaciga, nova manifestacija pod nazivom Čarapanski dani koja se od 2019. održava u okviru Vidovdanskog programa, Takmičenje sela, Triptih Raspeto Kosovo, Kruševačka filozofsko-književna škola, Festival pravoslavnog filma Snažni duhom, Belovodska rozeta, Festival muzike za decu Rasinskog okruga, Padeški kladenac, Leto kulture koje smo započeli i otvorili na kružnoj sceni u Pionirskom parku. Tokom godine osim koncerata popularne, zabavne muzike, priređivali smo koncerte klasične muzike, trudeći se da obrazujemo publiku i damo doprinos u formiranju kvalitetne muzičke scene. Klub Kck kao omiljeni prostor, starije i mlađe populacije je renoviran. U novom ruhu u prethodnom periodu ugostio je brojne umetnike.

* Ovo je prilika da se podsetimo i priznanja koja su neki vaši programi dobijali

– Osim članova u školi plesa, prvim mestom na Republičkom takmičenju horova u Ruskom domu, u 2019. okitio se Dečiji hor KC sa dirigenticom Violetom Jovanoskom.Ostali su upamćeni po mnogobrojnim nastupima u okolnim gradovima i našem gradu povodom obeležavanja važnih jubileja i datuma,kao i na platou ispred Hrama Sv.Save u Beogradu, povodom obeležavanja Dana Slovenske pismenosti i kulture kada su ih preko video linka gledali na Crvenom trgu u Moskvi. Veliki doprinos hor je sa profesorkom Jovanoskom dao realizovanju Festivala muzike za decu RO čiji je idejni tvorac i organizator KCK. Hor se okitio drugim i prvim mestom na Republičkom takmičenju horova u Srbiji.

Godina izazova, ali i pobeda

* Kako je u Kulturnom centru protekla godina koju smo nedavno ispratili, a koja je pred sve nas postavila brojne izazove?

– Tokom prošle godine naš tim je osmislio i realizovao 478 programa (90 pred publikom i 237 onlajn). Osim dece, polaznika naših škola i sekcija, naši posetioci su bili i učenici, mladi i odrasli na književnim, tribinskim, dramskim, likovnim, muzičkim, dečijim i filmskim programima. U godini iza nas, uspostavljena je saradnja i prijateljstvo sa kulturnim stvaraocima iz okruženja Inđija, Novi Pazar, Beograd,promovisane su i objavljivane knjige, štampan časopis Putevi kulture, novi zbornik radova KFKŠ, koja je u 2019. obeležila 30 g. postojanja. Ostvarili smo značajnu saradnju sa ostalim ustanovama u gradu i okolini. Svim našim programima obuhvaćene su gotovo sve oblasti kulture.

* Koliko je pandemija izmenila rad ustanove, koji programi su najviše pogođeni ograničenjima koja postavljaju protivepidemijske mere?

– Intenzitet rada Kulturnog centra nije prekinut tokom cele 2020. godine. Programi su prilagođavani trenutnoj epidemiološkoj situaciji i preporukama Kriznog štaba. Naš tim je osmislio i realizovao 478 programa, od kojih je 90 realizovano uživo u redovnom repertoaru, a 151 onlajn. Organizovana je i 151 filmska projekcija. Do uvođenja vanrednog stanja Kulturni centar je redovno realizovao programe po planu i programu za 2020 godinu, a tokom vanrednog stanja programi su prilagođeni trenutnoj situaciji bez kontakta publike i izvođača. Mnoge planirane manifestacije nisu održane, ali su zato izvedene neke druge, u prilagođenom formatu. Rezultat toga je da smo razvili nove digitalne sadržaje: kratke video klipove, virtuelne izložbe, elektronske publikacije, studije, pozorišne predstave, elktronsko predstavljanje knjiga, predavanja, video snimci koncerata i konkursi za decu i mlade. Onlajn programi su obeležili proteklu godinu i društvene mreže su nam postali prvi nivo kontakta sa našom publikom. Da je novi digitalni odnos sa publikom dobar pokazuje nam broj pregleda i pratilaca (3000) na društvenim mrežama. Veće manifestacije, koncerti, tehno žurke, ugostiteljska delatnost, projekcije filmova u bioskopu i sekcije i škole Kulturnog centra pretrpele su naviše u prethodnoj godini.

* Kada sumirate godinu iza nas da li mislite da ste iskoristili sve mogućnosti digitalizacije ili planirate neka unapređenja i koja?

– KCK se može pohvaliti da je samo nakon nedelju dana od proglašenja vanrednog stanja počeo sa emitovanjem programa preko društvenih mreža. Takav vid rada je smanjio intrekaciju sa publikom, ali sa druge strane prednost onlajn programa je što su mogli da ga vide i ljudi koji ne žive u Kruševcu. Takođe, osmislili smo besplatne Viber stikere u cilju promocije Kulturnog centra i Grada Kruševca. Trenutno radimo na izradi novog sajta koji će biti kvlitetniji i sadržajniji. Otvorili smo sajt i kruševačkoj Književno-filozofskoj školi, koja zbog pandemije nije radila. Poslednja dva izdanja časopisa “Putevi kulture” su takođe postavljeni u elektronskom obliku. Kulturni centar će i u narednom periodu usavršavati digitalizaciju programa.

* Kako u novim uslovima protiče konkurs za Zlatnu kacigu, da li je uspeo da sačuva međunarodni karakter?

– Konkurs je uspešno završen i sačuvao je svoj međunarodni karakter. Očekuje nas žiriranje pristiglih radova. U ovakvoj situaciji zbog pandemije, zadovoljni smo brojem pristiglih radova, jer stiglo ih je više nego prethodne godine. Iz 50 zemalja sveta, radove je poslalo 347 autora (291 autor za karikaturu i 56 autora za pisanu formu). Na adresu KCK stigle su 882 karikature, 35 priča, 43 pesme, 579 aforizama. Najviše karikatura je poslato iz Irana, Kine, Turske, Kazahstana.

* Da li i kako funkcionišu škole i sekcije KCK u novim okolnostima?

U prethodnoj godini rad škola i sekcija je bio desetkovan, ali sada polako se vraćaju u radne tokove poštujući protivepidemijske mere, ali i dalje ne u onom istom obimu po brojnosti članova i dinamici kao u redovnim okolnostima pre pandemije. Za polaznike škole govora i glume održavani su javni časovi na otvorenom, a polaznici škole plesa su snimili kraće video zapise koji su putem interneta bili dostupni publici.

Nastavlja se rekonstrukcija, pripremaju programi za Dan grada

* Posle rekonstrukcije bioskopa, šta se planira u ovom segmentu rada?

– I u ovoj godini smo okrenuti projektnim aktivnostima, uz podsećanje da smo sredstvima Filmskog centra Srbije u iznosu od 6.688.000 dinara adaptirali parterni deo bioskopa krajem 2020. Sredstva koja su odobrena apliciranjem na dva konkursa iskorišćena su namenski za zamenu poda, fotelja i bine.To je svakako značajna polazna osnova za novi, lepši, savremeniji bioskop, a vrednost ove investicije je najveća od osnivanja KCK.
U ovoj godini već smo počeli sa projektnim aktivnostima kako bi aplicirali kod Ministarstva kulture, ambasada, fondova, za sredstva neophodna kako bi po fazama nastavili renoviranje. Potpuna digitalizacija i nov enterijer je nešto za šta se KCK sa osnivačem zalaže prepoznajući značaj bioskopa kao važnog strateškog objekta u kulturi. Dakle, u narednom periodu očekuje nas sređivanje bioskopa po fazama (balkonski deo, rasveta, krečenje, zanavljanje audio i video opreme.)

* Podrška i organizacija rada kulturno umetničkih društava je deo vaših zadataka. Kako ona funkcionišu i sa kojim se problemima suočavaju u vreme epidemije?

– Problem koji imaju KUD-ovi su nemogućnost održavanja proba zbog novonastale situacije ali kada je lepo vreme išlo na ruku probe su održavali na otvorenom prostoru i na letnjim scenama. Veće manifestacije poput Padeškog kladenca, Belovodske rozete, ove godine Viteškog nadmetanja za bogojavljenski krst nismo organizovali, ali smo se potrudili da Takmičenje sela grada Kruševca kao najstariju manifestaciju nekada KPZ a sada KC organizujemo i realizujemo. U okviru manifestacije Takmičenje sela, mesne zajednice su predstavile rezultate iz prethodne godine u oblasti ekologije, poljoprivredne proizvodnje, infrastrukture i izgradnje sela, obrazovanja i vaspitanja, a kulturno umetnički program je izveden u Domovima kulture ispred žirija bez publike i emitovan onlajn. Centralna smotra na kojoj su proglašeni pobednici takmičenja, održana je na Bagdali u prisustvu publike.

* Pripremate li se već sada za obeležavanje 650 godina od osnivanja grada? Koje programe planirate za taj jubilej?

– Planiramo da predložimo Savetu za obeležavanje jubileja grada dva programa. Prvi predlog je izvođenje prve kruševačke opere “Lazarevo Obretenije” (libreto Nebojša Lapčević, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski). Zbog nedostatka sredstava 2015. izvedena je samo Prva slika “Zidanje Kruševca”. Smatramo, da je jubilej grada, prava prilika da konačno realizujemo ovu operu koja tematski obuhvata našu istoriju, baštinu i poetiku koja je očuvala srpsku duhovnost i kulturu. Kako je Kruševljanin Stanislav Binički autor prve srpske opere, mi kao nastavljači tradicije smo u prilici da se ovim programom odužimo kao zalog za budućnost. Ovo originalno kruševačko delo kasnije bi se izvodilo i u drugim gradovima Srbije.

Drugi predlog Kulturnog centra je 31. kruševačka Književno filozofska škola, koja ima dugu tradiciju od 1989. godine. Za ovu godinu planirana je tema “Srpski jezik u književnosti i filozofiji – jezik kao takav”. Druga tema na zasedanju škole bila bi posvećena obeležavanju jubileja 650 godina od osnivanja Grada Kruševca.

Osim centralnih programa, KCK je već počeo sa emitovanjem onlajn programa povodom jubileja. Održano je jedno predavanje istoričara, a počeli smo i sa emitovanjem rubrike pod nazivom Rasinske hronike. Ovo je značajan jubilej za naš grad, a naša želja je da uz sveukupan napredak Grada, kultura bude dostojan reprezent Kruševca, da doprinese očuvanju srpskog identiteta, da postane merilo vrednosti i zauzme značajno mesto u kulturnoj strategiji Srbije.

Marija Stanković