Intervju: Predrag Vukićević, direktor Regionalne privredne komore Kruševac

O stanju u kruševačkoj i privredi Rasinskog okruga, o spoljnotrgovinskoj razmeni, novim investicijama i mogućnostima za otvaranje novih radnih mesta, ali i o problemima sa kojima se privednici suočavaju, preduslovima za rast plata u realnom sektoru, te planovima  Komore u narednom periodu, za GRAD govori Predrag Vukićević, direktor Regionalne privredne komore Kruševac, Privredne komore Srbije 

Sumirajući godinu na izmaku Predrag Vukićević, direktor kruševačke Regionalne privredne komore, najpre podseća na brojne strane i domaće investicije koje su doprinele da visina spoljnotrgovinske razmene Rasinskog okruga bude skoro duplirana u odnosu na pre sedam godina. Investicije, ističe on, garantuju i otvaranje novih radnih mesta, rast plata i stvaranje preduslova da mladi ostaju i ovde formiraju porodice. Navodi da danas u Kruševcu i Rasinskom okrugu posluju novi svetski brendovi i investitori poput Valvolajna, Kromberg i Šuberta, Čehoslovakia grupe, Nepija, Amfenola, uz postojeće Kuper tajer, Mol, OMV, Planet bajk, Pompeu, Henkel, DS Smit,  Novu Slogu. Podseća i na domaće investicije u hotelijerstvo te navodi da ne izostaju ni investicije fabrika „Trajal“, „Rubin“, HI „Župa“, Namenska i Zaptivni elementi Trstenik, Prva petoletka, Armature Aleksandrovac, ali ni javnih preduzeća poput Vodovoda u Fabriku za prečišćavanje otpadnih voda.

# Kakva je slika kruševačke i privrede Rasinskog okruga na izmaku 2019. godine?

– Imajući u vidu navedene investicije i podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni možemo da kažemo da su ukupna slika i ambijent naše privede na zadovoljavajućem nivou. I dalje smo u visokom investicionom programu, spoljnotrgovinska razmena je u konstantnom trendu rasta, on je takav više godina. Kada sve uzmemo u obzir možemo da pričamo i o velikom broju novih radnih mesta. Uporedni podaci za prvih sedam meseci u 2012. i u 2019. godini pokazuju da je iznos spoljnotrgovinske razmene skoro dupliran, sa 188 miliona evra pre sedam godina na 368 miliona evra sada. Ovde nisu uključeni najveći izvoznik iz Okruga, „Henkel“, kao ni „Pompea“, čija su sedišta u Beogradu, a njihov izvoz polugodišnji je oko 100 miliona evra. Ako se nastavi ovakav trend računamo na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu na kraju godine  od oko 700 miliona evra, što je, zaista, odličan podatak. 

# Kruševačka privreda beleži viši uvoz od izvoza, hoće li se to promeniti?

– Dobro je kada je uvoz sirovina veliki jer to garantuje da će biti nove proizvodnje. Mi najviše izvozimo gume u Veliku Britaniju, uvozimo kaučuk, koji se ovde ne proizvodi. To nije loš trend, naprotiv, garantuje proizvodnju. „Kuper tajer“ ima investiciju od 250 miliona dolara koja je u postupku realizacije, reč je o izgradnji nove fabrike.

U najavi pet hiljada novih radnih mesta

# Kada će ta fabrika biti završena?

– Fabrika je gotova. Plan je da u u narednih pet godina, u tri segmenta ulože ukupno 250 miliona dolara, prvi deo je ova fabrika. Građani dobijaju nova radna mesta. Sada radi 850 ljudi, a na kraju cele te investicije treba da ih bude 2.400, što znači 1.550 novih radnih mesta. To postoji kao potencijal. „Kromberg i Šubert“ su značajan izvoznik, drugi iz Okruga, posle „Kupera“. I tamo u potencijalu očekujemo još 1250 radnih mesta, na postojećih 1250. 

# Koliko je Regionalna privredna komora doprinela, pomogla?

– Privredna komora je nezaobilazan element, ona aktivno učestvuje, svaka kompanija koja je došla u Kruševac, sarađivala je sa Komorom. Naš zadatak je da zajedno sa Vladom animiramo privrednike koji dolaze i damo sliku privrednog ambijenta što se tiče infrastukture, subvencija države, da kažemo ko je sve prisutan od investitora i da tako damo sigurnost i ohrabrenje za svaku novu investiciju. Sada pregovaramo sa jednom nemačkom kompanijom, radi se o 850 novih radnih mesta, pregovori su u toku i vrlo brzo će se znati rezultati. Uključeni su lokalna samouprava, Vlada, Privedna komora, zaista je dobra horizontalna i vertikala saradnja u dovođenju investitora. Ako i to uspemo, imaćemo potencijal od skoro pet hiljada radnih mesta. Imamo i „Tatru“ (Čehoslovakia grup), sa još 900 radnih mesta za narednih par godina. Kod njih početkom naredne godine očekujemo potpisivanje velikog ugovora. Fabrike koje se bave vojnim programom se orijentišu i na civilni program što im donosi mogućnost razvoja i sigurnost. „Trajal“ takođe ima odlične projekte, završene, i može se reći da se čeka samo finansijer za te fabrike. Dosta smo toga uradili, aktivno smo radili na ozbiljnom razvoju. 

Potrebna kvalifikovana i stručna radna snaga

# U stalnom ste kontaktu sa privrednicima šta je njihov najveći problem u poslovanju?

– U velikim preduzećima postoji stručnija radna snaga koja može da prihvati veće obaveze i veće projekte. Ta razlika se vidi u odnosu na mala privredna društva, na preduzetnike, njima je potrebno da kroz različite obuke koje sprovodi Komora dobiju novo znanje, informacije. To za njih znači podršku i ohrabrenje kako bi se uveli novi programi. Jedan od takvih programa je digitalna transformacija koju Privredna komora trenutno sprovodi. Cilj je da potpuno digitalizujemo privredu Srbije u nekom narednom periodu. Do kraja ovog meseca planiramo da animiramo sedam preduzeća sa područja Okruga u čijem ćemo procesu digitalne transformacije aktivno da učestvujemo. Taj posao će država subvencionisati sa 50 odsto. Preduzeće „Matejić“ je prvo prijavljeno sa naše teritorije koje je iskazalo interesovanje da učestvuje u tom projektu. 

# Da li se privednici žale na nedostatak kvalifikovane radne snage?

 – Da, to postoji kao problem, to smo počeli da rešavamo kroz dualno obrazovanje. Pokušavamo da animiramo privrednike, iako je to za njih skupa investicija u ovom trenutku, u budućnosti će se ona isplatiti jer će oni školovanjem i pripremom đaka u praksi, doći u mogućnost da sutradan za sebe imaju kvalifikovanu radnu snagu. Ove godine u Okrugu imamo duplo više dece u dualnom obrazovanju nego prethodne. Do kraja godine će biti urađena akreditacija sa „Trajalom“ za hotelijere i uslediće potpisivanje ugovora o dualnom obrazovanju sa Fakultetom za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje. Dualno obrazovanje znači i sigurnost za roditelje da će im deca ostati ovde. Naš cilj je da nam mladi ostaju ovde, da osnivaju porodice, da imamo povećanje nataliteta…

Potražnja za radnicima će podići plate u privredi

# Šta treba uraditi da plate u privredi, u realnom sektoru, počnu da rastu?

– Država može da utiče na povećanje minimalnog ličnog dohotka u saradnji sa sindikatima i Unijom poslodavaca Srbije. Većom konkurencijom na tržištu i smanjenjem broja nezaposlenih do toga svakako mora da dođe. Ako je 2012. godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo oko 16 i po hiljada nezaposlenih u Kruševcu, a danas ih je oko 9 i po hiljada, i ako imamo listu potencijalnih novih radnih mesta o kojima sam govorio, to znači da će se nezaposlenost dalje smanjivati. To znači i da dolazi do veće konkurencijie na tržištu i to treba da dovede od većih plata. Kada nemate radnika morate da ga platite više nego pre da vam ne bi otišao. Ne postoji privrednik koji neće da plati kvalitetnu radnu snagu kako bi je zadržao. Mi treba da radimo na edukaciji celokupnog radnog stanovništva jer samo će stručna radna snaga moći da doprinese povećanju životnog standarda.

# Šta je sa preostalim preduzećima iz doba tranzicije, većina je dobila nove vlasnike, šta se dešava sa Fabrikom ulja i Savremenim domom?

– U „Savremenom domu“ radove sprovodi firma „Planet bajk“ koja je ranije bila u delu te fabrike. Oni su bili deo konzorcijuma koji predvodi firma „Merima tek“, koji je kupio „Savremeni dom“. Mi smo u Komori 2014. godine održali sastanak sa preduzećima u stečaju, osam ih je bilo iz Kruševca i dvanest iz Trstenika, delovi „Prve petoletke“. Taj broj smo uz plan i strategiju sveli na još samo jedno preduzeće. To je Uljara koja ima značajan infrasturkturni potencijal, čuvamo ga za potencijalnog investitora koji će sutradan, kada prođe autoput, moći tu da dođe. To Grad Kruševac čuva kao zlatnu koku  jer kao ozbiljan grad treba da imate potencijale.

RPK kao primer ostalima u Privrednoj komori Srbije

# Kakva je pozicija RPK Kruševac u sistemu Privredne komore Srbije?

– Mi smo imali 2016, 2017 i 2018. godine izuzetne rezultate kao Regionalna komora, u ukupnom obimu i kvalitetu rada, a te rezultate je merila Privredna komora. Predložili smo da animiramo i druge Komore da prihvate modele funkcionisanja i rada naše Komore. Ove godine smo imali zajedničke sastanke sa kolegama iz Centralne i Zapadne Srbije. Jedan od rezultata je da je Komora Kruševac uspela da pokrene i poveže kolege i zajednički smo nastupili na kineskom sajmu u Budimpešti, a zajedno su i na sajam u Tiranu otputovale delegacije Kruševca, Kraljeva, Kragujevca i Valjeva. Kada se posmatra procenat ukupnog broja platiša RPK Kruševac je prva u sistemu Komora. U Rasinskom okrugu od 1.517 platiša imamo naplatu od hiljadu različitih uplata. Bili smo prvi prošle godine, imali smo 60 odsto učešća u naplati, a ove godine ćemo to uvećati. Model pristupa i rada su doveli do toga, ovde mora da se radi, da se bude prisutan na terenu, tako smo privukli sve te ljude oko nas. Bitno je da je Privredna komora zadovoljna našim radom, da podaci to pokazuju. Kada smo najbolji, onda možemo da unapređujemo uslove rada. Komora je sada, sa privredom predvođenom trsteničkom Namenskom, čija je direktorka Anđelka Atanacković predsednica Skupštine privrednika u našoj Komori, uložila sredstva u ugradnju lifta u zgradi u kojoj se nalaze prostorije Komore.  

# Kakvi su planovi RPK za narednu godinu?

– Sledeće godine ćemo pokušati da pojačamo međunarodnu saradnju tako što ćemo se više povezivati sa komorama iz inostranstva. Imamo odlične ugovore sa Kinom, Rusijom, Slovačkom, Rumunijom, Mađarskom, Slovenijom, a planiramo da pojačamo rad sa Turskom, da pokrijemo to tržište. Plan je da  krenemo na sajam u Bursi u Turskoj, sledećeg novembra. Pripremamo izvozni program, imamo kompanije koje su se već izjasnile da žele da nastupaju na tom tržištu, što znači dodatno povećanje spoljnotrgovinske razmene. Moj cilj je da ovih 700 miliona evra, koliko očekujem da će biti ukupna spoljnotrgovinska razmena do kraja godine, podignemo na milijardu godišnje. Imam još dve godine mandata na mestu direktora RPK, nije realno da to dostignemo do tada, ali to bi bio realni cilj u eventualnom narednom mandatu …

Jelena Božović