Intervju: Maja Marković, direktorka PKS Regionalne privredne komore Kruševac
Postavljeno: 30.01.2024
Piše: Marija Janković
Prošla godina bila je samo jedna u nizu godina punih izazova na globalnom nivou. Uprkos nestabilnim i teškim vremenima, sa ponosom možemo istaći da je naša privreda zadržala stabilnost. Spoljnotrgovinska razmena Rasinskog okruga za prvih 9 meseci prošle godine iznosi 606,1 miliona evra, i trostruko je veća u odnosu na isti period 2012. godine. Da se privreda intenzivno razvija, govori i podatak da su se proizvodi naših kompanija 2012. godine plasirali u 64 zemlje sveta, a sada u 91 zemlju sveta – Maja Marković, direktorka PKS Regionalne privredne komore Kruševac opisuje trenutno stanje regionalne privrede. U sumiranju prethodne godine, naša sagovornica je naglasila važnost saradnje između preduzetnika i Komore u stvaranju podsticajnog poslovnog ambijenta, a govorila je i o planovima za unapređenje podrške malim i srednjim preduzećima, i o tome koja će preduzeća u Kruševcu širiti svoje kapacitete i koliko je to važno za Rasinski okrug
Kako biste opisali trenutno stanje regionalne privrede?
Privrednici Okruga beleže odlične rezultate – iz godine u godinu oni ulažu sve veći trud i rad u svoje poslovanje, u nove proizvode, podižu lestvicu svojih profesionalnih ciljeva, unapređuju poslovne procese i organizaciju, ali se zalažu i za zajednicu u kojoj žive i rade. Uočljiv je porast broja privrednih subjekata. Pre 10 godina, taj broj je iznosio 8.662, dok trenutno na teritoriji Rasinskog okruga posluje 12.457 privrednih subjekata. Takođe, evidentan je i značajan pad nezaposlenosti; broj nezaposlenih lica 2012. godine, u Rasinskom okrugu iznosio je 27.658, a u Kruševcu 15.930, dok najnoviji podaci, od kraja 2023. godine, pokazuju da je broj nezaposlenih lica u Okrugu pao na 15.977, a u Kruševcu na 7.657. Sve nam to daje nadu da ćemo, zajedničkim zalaganjem, i u ovoj godini očuvati ekonomski potencijal.
Koje su ključne industrije koje doprinose ekonomskom rastu u našoj regiji?
Najdominantnije su hemijska i gumarska industrija, metalo-prerađivačka, prehrambena industrija, proizvodnja sadnog materijala, sektor usluga i građevinska industrija. Regionalna privredna komora Kruševac je prepoznata među privrednicima kao pravi zastupnik interesa privrede i kao partner državi u unapređenju poslovnog ambijenta. Glas privrede se izuzetno uvažava i poštuje. Kontinuirano se realizuju inicijative privrednika koje doprinose poboljšanju privrednog ambijenta.
Kako se Komora angažuje u podršci malih i srednjih preduzeća?
Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća su od izuzetne važnosti za privredu Rasinskog okruga. Beliku pažnju posvećujemo privrednim subjektima, a naš zadatak je i da ohrabrimo i pružimo punu podršku početnicima u poslovanju. Pomažemo oko registracije privrednih subjekata u APR-u, pravnog statusa i pružamo informacije o dostupnim izvorima finansiranja kod Ministarstava i nevladinih sektora. Cilj nam je da male kompanije i preduzetnici iskoriste sredstva za kupovinu opreme, obrtna sredstva, proširenje kapaciteta i da se njihovim razvojem, stvaraju potrebe za novim radnim mestima, širenjem lanaca vrednosti. Konstantno radimo na obezbeđivanju njihove konkurentnosti i stabilnosti.
Možete li podeliti neke konkretne inicijative koje su preduzete radi unapređenja poslovnog okruženja?
Komora je od početka 2023, pokrenula 32 inicijative prema nadležnim ministarstvima i državnim institucijama za izmenu zakonskih i podzakonskih akata, od čega je pozitivno realizovana 21 inicijativa. Ovom prilikom bih istakla i napore Vlade Republike Srbije koja uvažava i podržava inicijative privrede, i na taj način omogućava dalje obavljanje redovnih privrednih delatnosti. Tokom letnjih meseci, održan je značajan broj javnih rasprava na kojima su predstavljena nova zakonska rešenja, a čija primena utiče na poslovanje poslovne zajednice. Privredni subjekti su imali priliku da učestvuju u diskusiji i dostave svoje predloge za izmenu brojnih zakona. Jedna od inicijativa je otvaranje organizacione jedinice graničnog sanitarnog inspektora za kontrolu pošiljaka na mestima carinjenja, radi vršenja kontrole o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze od strane privrednih subjekata sa područja Okruga, odnosno u okviru nadležnosti Carinarnice Kruševac. Takođe, realizovan je veliki broj lokalnih incicijativa u saradnji sa lokalnim samoupravama.
Kako Komora podstiče inovacije i tehnološki razvoj među lokalnim kompanijama?
Podstičemo inovacije i tehnološki razvoj kroz različite vidove edukacija i promocije javnih poziva za podršku inovativnim kompanijama, sajmove, organizacije B2B susreta. Imamo odličnu saradnju sa Fondom za inovacione delatnosti Srbije, koji stoji privrednicima na raspolaganju. Takođe, Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, velika je podrška u osvajanju novih tehnoloških rešenja i uvođenju inovacija.
Koje međunarodne partnerske inicijative su trenutno aktuelne u podršci regionalnoj privredi?
Jedan od prioriteta Komore je pružanje podrške preduzećima u procesu plasmana proizvoda, izlaska na nova tržišta i pronalaženje odgovarajućih partnera u inostranstvu. Gradimo partnerstva sa brojnim međunarodnim asocijacijama i ambasadama u zemlji i inostranstvu. U proteklom periodu, najintenzivnija saradnja odvija se sa kineskom Centralno-evropskom logističkom zonom (CECZ), ambasadama Turske, Indonezije, Južne Koreje. China Brand Fair u Budimpešti, sajmovi u Bursi, Instanbulu, Džakarti, Plovdivu, realizovani uz podršku međunarodnih partnera, bili su mesta uspešnih poslovnih povezivanja, sa ciljem jačanja izvoznih kapaciteta domaćih kompanija, njihovih uključivanja u međunarodne lance dobavljača, i osvajanja novih tržišta. Podrška internacionalizaciji poslovanja privrede biće nam u fokusu i u narednom periodu.
Kako se reaguje na izazove tržišta rada i nedostatak određenih kadrova u regiji?
Sa izazovom nedostatka kadrova suočavaju se i najrazvijenije privrede sveta, a dualni model obrazovanja pokazao se kao najbolje rešenje za navedeni problem. Privredna komora Srbije, već godinama sa Ministarstvom prosvete, a sada i sa Kancelarijom za dualno obrazovanje i Nacionalnim okvirom kvalifikacija, aktivno radi na razvoju ovog modela obrazovanja. Privredna komora na ovaj način obezbeđuje da obrazovni sistem bude u skladu sa potrebama poslodavaca, odnosno sa realnim potrebama tržišta rada. Sve veći broj privrednika prepoznaje dualno obrazovanje kao model školovanja budućih kadrova. Dualno obrazovanje je zastupljeno u 5 srednjih stručnih i u njemu, od početka ovog modela obrazovanja, učestvuje 28 akreditovanih kompanija. Oko 110 licenciranih instruktora prošlo je pedagoško-didaktičku obuku i položilo ispit za rad sa učenicima. Jedna od aktivnosti koje doprinose zapošljavanju mladih jeste i organizovanje Dana otvorenih vrata u kompanijama, gde se, u saradnji sa srednjim stručnim školama, promovišu dostupna zanimanja u kompanijama. Kroz ovakve aktivnosti podstičemo mlade da zasnivaju radni odnos u mestu rođenja i da svojim radom i angažovanjem doprinose razvoju kompanija i privrednom razvoju Rasinskog okruga.
Kako Komora planira da promoviše investicije i privuče nove poslovne subjekte?
U odnosu na druge države Zapadnog Balkana, Srbija prednjači u privlačenju stranih direktnih investicija, a značajnu ulogu imaju sporazumi o slobodnoj trgovini. Zahvaljujući sinergiji i timskom radu svih lokalnih i državnih institucija, a posebno zahvaljujući neprestanom zalaganju Bratislava Gašića, Rasinski okrug stvara dobro poslovno okruženje stranim i domaćim kompanijama i mnogim malim, srednjim i mikro preduzećima. Trudimo se da budemo mesto u kome će investitori naći dobrog poslovnog partnera za ostvarivanje zacrtanih poslovnih rezultata i poslovnih ciljeva.
Od velikog značaja je odličan geostrateški položaj u centralnoj Srbiji; povezani smo Koridorom 10, Moravskim koridorom i posedujemo aerodrom Rosulje. Zahvaljujući merama podrške Vlade Republike Srbije i lokalnih samouprava, značajna sredstva se opredeljuju za domaće i strane investitore, što doprinosi povećanju broja investicija. Izgradnja novih industrijskih zona, putničkog terminala na Aerodromu Rosulje i proširenje piste doprinose ovom cilju.
Brojne mogućnosti u oblasti zelene transformacije stvorene su nedavnim pokretanjem prvog teretnog voza sa novog intermodalnog terminala u Kruševcu, od strane jedne od najvećih logističkih kompanija u regionu, Transfera, zajedno sa partnerskom kompanijom i članicom austrijske železnice – Rail Cargo Austria. Ovaj projekat umnogome će doprineti smanjenju emisija ugljen-dioksida i postizanju energetske efikasnosti i doneće velike uštede za privredu.
Sa kojim izazovima se suočavate? Koliko se ekonomska kriza odražava na ovdašnju privredu?
Članice Privredne komore Srbije iz različitih sektora privrede ukazivale su na izazove sa kojima su se suočavale prilikom obavljanja svojih delatnosti. Izazovi su prouzrokovani globalnom krizom izazvanom sukobom u Ukrajini, najnovijim tenzijama na Bliskom istoku i to doprinosi: poskupljenju sirovina, otežanom transportu, energetskoj recesiji. Inflatorni pritisak u najrazvijenijim ekonomijama sveta i dalje je znatno iznad proseka, što se svakako preliva i na ekonomiju. Na privredu utiče i pooštravanje monetarnih uslova, što usporava kreditnu aktivnost privrede i stanovništva. Uprkos izazovima, priveda je stabilna uz veliki trud privrednika i uz podršku Vlade, PK Srbije, Unije poslodavaca, lokalnih samouprava, sindikata. Ono što olakšava poslovanje privrednika je i inicijativa Otvoreni Balkan koja daje mogućnost bržeg protoka roba i usluga, kapitala, radne snage i udruženog nastupa na svetskim tržištima.
Šta Kruševcu još nedostaje ili smatrate da bi trebalo u relativno bliskoj budućnosti uraditi?
U bliskoj budućnosti, sa aspekta privrede, prioriteti bi trebalo da budu povezivanje kompanija u regionu i na globalnom nivou, nova tržišta, investicije, šanse za privredni razvoj grada. Imajući u vidu da je obrazovanje ključni faktor društvenog razvoja, potrebno je dodatno ulaganje u visokoškolske ustanove. Ulaganje u obrazovanje mladih i obezbeđivanje kvalitetnih kadrova takođe su ključni preduslovi koji doprinose sigurnijoj budućnosti Okruga, ali i održivosti i inovativnosti kompanija, i njihovom razvoju.
Mnogi investitori prepoznali su naš kraj kao odlično mesto za širenje svog biznisa. Pored dobro razvijene domaće privrede, u Okrugu posluju najveće i najjače svetske kompanije, kao što su: Henkel, Goodyear, Kromberg & Schubert, Valvoline, DS Smith Packaging, Amphenol; sve pomenute fabrike svake godine realizuju značajne investicione planove, koji se očekuju i u narednom periodu.
U Rasinski okrug dolaze i manje kompanije, i samo u protekloj godini otvorene su dve takve fabrike: austrijska Electroplast packaging i švajcarska Etampa. Pažnju privlačimo i kada su pitanju visokotehnološki razvijene kompanije; prošle godine, ruska kompanija koja se bavi proizvodnjom putničkih helikoptera otvorila je svoju firmu u Kruševcu. Na Vidovdan prošle godine, postavljen je kamen temeljac za veliku srpsku porodičnu tekstilnu kompaniju Luss Textile, gde se očekuje investicija od 9 miliona evra i 500 novih radnih mesta. Najveća domaća kompanija, Trayal Korporacija AD Kruševac, pomaže lokalnu zajednicu i veliku pažnju posvećuje boljim uslovima svojih zaposlenih i biće prva u Okrugu koja će u sklopu kompanije imati vrtić. Takođe, kompanija Kromberg & Schubert proširuje svoje proizvodne kapacitete za 10.000 m2, i zaposliće 1000 radnika.