In memoriam: Umro profesor dr Stevan Baljošević, infektolog velikog ugleda

Profesor dr Stevan Baljošević ostvario je vrhunsku profesionalnu karijeru, a obavljao je i najodgovornije funkcije u zdravstvu Kosova i Metohije, Srbije i Jugoslavije. Bio je direktor Kliničko bolničkog centra u Prištini, rektor Prištinskog univerziteta, sekretar za zdravstvo AP Kosova i Metohije i predsednik

Jugoslovenske komisije za saradnju sa UNICEF-om. Bio je i član najviših naučnih, stručnih i akademskih institucija i redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 1988. godine, Predsedništva Akademije i član Naučne grupe za internu medicinu.

Stevan Baljošević rođen je drugog avgusta 1938. godine u staroj patrijarhalnoj srpskoj porodici, poreklom iz Prizrena i Orahovca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je sa odličnim uspehom u Prištini, na Medicinski fakultet u Beogradu se upisao 1957 / 1958 godine, a diplomirao 1963.

Radio je u Opštoj bolnici u Prištini, na Infektivnom odeljenju, a specijalistički ispit je položio u Klinici za infektivne bolesti u Beogradu 1969 godine. Ubrzo postaje načelnik Odeljenja za infektivne bolesti, zatim direktor Infektivne klinike Medicinskog fakulteta u Prištini 1976. godine, sve do 1993. godine, kada postaje direktor Kliničko bolničkog centra u Prištini i na toj dužnosti ostaje do 1998. godine.

Kao rukovodilac Infektivne klinike stručno je osposobio veliki broj specijalista za infektivne bolesti i učinio da autoritet Klinike bude na vrlo visokom profesionalnom nivou. Tokom perioda rada u KBC u Prištini formirao je niz novih klinika i instituta, sa velikim brojem poznatih mladih lekara, upućujući ih na stalna usavršavanja, što je doprinelo da lekari iz ovog perioda (1993 – 1998) danas predstavljaju naučno nastavni kadar na Medicinskom fakultetu u Prištini (privremeno u Kosovskoj Mitrovici).

Doktorsku disertaciju pod naslovom „Kliničko epidemiološka i imunološka istraživanja kliconoštva trbušnog tifusa posle velike epidemije Typhus Profesor dr Stevan Baljošević u Prištini 1962 godine“ odbranio je 1975. godine pred komisijom najuglednijih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Školske godine 1975/1976 proveo je na usavršavanju u Parizu, Bolnica Claude Bernard, te odbranio doktorsku tezu sa naslovom „Etude du trois cas de deficit imunoglobuline congenital“ i stekao zvanje asistenta Medicinskog fakulteta Bichat, u Parizu. Kasnije je više puta bio na kratkim usavršavanjima u Parizu, Zagrebu, Beogradu, iz oblasti imunologije infektivnih bolesti i savremenog tretmana u infektologiji. Znanja stečena na ovim usavršavanjima je prenosio mladima lekarima iz raznih grana medicine.

Osim profesionalnih obaveza, kao načelnik i direktor Infektivne klinike, te direktor Kliničko bolničkog centra u Prištini, bio je prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Prištini (1976-1983.), rektor Univerziteta u Prištini (1988 – 1989.), predsednik Jugoslovenske komisije za saradnju sa UNICEF-om (1985 – 1989), sekretar za zdravlje Kosova i Metohije.

Kao predsednik UNICEF-a zastupao je humanitarne i plemenite ciljeve ove svetske organizacije, afirmisao slanje pomoći afričkoj i azijskoj bolesnoj deci, pre svega vakcine koje su se proizvodile u Beogradu, lekove, hranu i sanitetski materijal. Zbog priznate aktivnosti u ovoj svetskoj organizaciji dobio je medalju Italijanskog UNICEF-a i zlatnu medalju UNICEF-a SFRJ.

Profesor Baljošević je napisao i publikovao 138 stručnih i naučnih radova u časopisima i zbornicima kongresa u zemlji i inostranstvu iz raznih oblasti infektologije i kliničke imunologije infektivnih bolesti. Sa saradnicima napisao je Atlas infektivnih bolesti, kao i priručnike iz Interne medicine, Reumatologije i Epidemiologije. Imao je veliki uspeh u lečenju bolesnika od najtežih infektivnih bolesti, uvek je insistirao na preduzimanju preventivnih mera i aktivno je učestvovao u suzbijanju mnogih epidemija infektivnih bolesti na Kosovu i Metohiji.

U Srpskom lekarskom društvu aktivno je radio od 1963. godine, kao predsednik podružnice u Prištini, član Upravnog odbora SLD Srbije, generalni sekretar Društva lekara Kosova i Metohije, član Upravnog odbora Saveza lekarskih društava Jugoslavije, član Balkanske medicinske unije, član Francuskog infektološkog društva.

Bio je redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 1988. godine i član Predsedništva Akademije i član naučne grupe za internu medicinu. Dobitnik je Zahvalnice, Diplome i Plakete Srpskog lekarskog društva i nosilac je Ordena bratstva i jedinstva i Ordena zasluga za narod, te Medalje Crvenog krsta. Od osnivanja Medicinskog fakulteta u Prištini 1969. godine učestvuje u redovnoj nastavi, kao asistent, docent, vanredni i redovni profesor, a po pozivu predaje na Medicinskom fakultetu u Srbinju.

Održao je mnoge seminare i edukativna predavanja lekarima na specijalizaciji raznih grana medicine, na postdiplomskim studijama, organizovao simpozijume i kongrese infektologa, stručne sastanke i druge oblike aktivnog usavršavanja lekara. Učestvovao je u naučnim projektima, bio mentor mnogim magistarskim i doktorskim tezama, recenzent brojnih monografija i medicinskih udžbenika.

Njegov rad u UNICEF – u bio je izvanredno koristan i afirmativan za Jugoslaviju, koju je profesor Baljošević predstavljao u svetu, od 1983. do 1987. godine, kada je Jugoslavija bila veoma cenjena, imala je mnogo projekata za decu zemalja u razvoju, koja su mnogo patila od infektivnih bolesti. Organizovao je brojne humanitarne koncerte. Prikupljala se hrana, antibiotici i vakcine i sve se to slao specijalnim brodovima, avionima i drugim prevoznim sredstvima zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike.

Imao je veoma prijateljske odnose sa italijanskim UNICEF-om. Jedna od najlepših manifestacija u to vreme pozdravljena u svetskom centru UNICEF-a u Njujorku bila je susret prijateljstva dece Jugoslavije i Italije u Novoj Gorici i Gorici. Tada su podignute rampe i deca su slobodno prelazila iz jednog dela podeljenog grada u drugi i izmešala se. Bilo je nekoliko hiljada dece iz Jugoslavije i još toliko iz Italije. „Izbrisane“ su granice pre nego što se Evropa ujedinila i to je bila divna vizija, koju su deca započela. Hiljade golubova sa naše i italijanske strane poletelo je uvis, kao simbol zajedničke budućnosti dece Evrope.

Profesor dr Stevan Baljošević bio je angažovan u Domu zdravlja „Medikus universalis“ u Kruševcu, Radio je kao naučno stručni konsultant i bio je veoma omiljen među pacijentima i zaposlenim i brojnim poznanicima i prijateljima kao skroman, tih i porodičan čovek.

Ž. M.