Hitna pomoć: Stanje redovno

Broj intervencija na javnim mestima kao i pregleda u samoj Službi hitne medicinske pomoći sličan je kao i pre tropskih dana. Kolapsa izazavnih ekstremnim vrućinama uopšte nije bilo, za razliku od prethodnih godina kada su tokom leta, a posebno u vreme podele penzija, lekarske ekipe imale pune ruke posla na otvorenom. Pored hroničnih bolesnika, uglavnom se javljaju pacijenti sa povredama i alergijama, te sa povišenom temperaturom

Da su i tokom novog toplotnog talasa u ovoj godini građani nastavili da se ponašaju odgovorno, potvrdila nam je načelnica Službe hitne medicinske pomoći, doktorka Gordana Simić.

– Gotovo da nema ljudi na ulicama u najtoplijem delu dana, a poštuju se i preporuke lekara kako se treba ponašati ukoliko neko zbog poslovnih i drugih obaveza mora da bude napolju u to vreme. Svedoci smo toga i u redovnom obilasku parkova i drugih javnih površina, a rezultat takvog ponašanja građana je da smo od početka leta imali samo jednu interveciju zbog kolapsa izazvnog ekstremno visokim temperaturama – kaže doktorka Simić, uz poruku građanima da nastave tako da se ponašaju sve dok traju tropski dani.

Prema njenim rečima, trenutno je najviše izlazaka na teren zbog povreda, u proseku do sedam na dnevnom nivou.

– To je trend koji je prisutan u poslednje dve godine. Kod starijih osoba mahom su to padovi usled saplitanja, što većinom za posledicu ima povredu kukova. Kod mlađih to su uglavnom padovi sa bicikli i električnih trotineta, bilo je i povreda kod korišćenja pokretnih stepenica u tržnim centrima, te povreda prilikom korišćenja poljoprivrednih mašina – navodi ona, dodajući da je u prethodnoj nedelji bilo i više saobraćajnih udesa.

U samu Službu, građani se uglavnom javljaju zbog nemogućnosti regulisanja krvnog pritiska, alergija, bolova u stomaku i povišene telesne temperature.

– Kod hipertoničara je problem što u letnjem periodu mnogi od njih smanjuju svoju dozu terapije jer zbog vrućine dolazi do pada pritiska u toku dana, a što za posledicu ima povećanje pritiska u noćnim satima, kada temperatura vazduha padne. Kod pacijenata koji se javljaju zbog alergija, većinom je uzrok ujed insekta, u manjem broju slučajeva hrana i lekovi – navodi doktorka Simić, dodajući da je u prethodnoj nedelji bilo mnogo manje pacijenat koji su se javljali zbog ujeda krpelja.

Prema nejnim rečima, dolaze se i pacijenti sa stomačnim tegobama praćenim dijarejom i povišenom temperaturom.

– Kada je ovoliko toplo, posebno treba voditi računa o hrani, pre svega da bude sveža i da se drži obavezno u frižideru, s tim da u vrelim danima treba izbegavati tešku hranu i ishranu bazirati na što više voća, povrća, raznih salata, uz obavezan unos veće količine tečnosti – savetuje naša sagovornica.

Uz poštovanje svih preporuka lekara tokom vrelih letnjih dana, doktorka Simić apeluje na građane i da pravilno koriste klima uređaje, odnosno, da ih podese tako da se temperatura u prostorijama u kojima borave ne razliku više od deset stepeni u donosu na spoljašnju.

Podsećamo, visoke temperature mogu da dovedu i do toplodnog udara, a simptomi zbog kojih bi se obavezno trebalo javiti lekaru, ukoliko traju duže od sat vremena, su umor, slabost, vrtogalvica, mučnina i povraćanje, otežano znojenje, ubrzana ili usporena srčana radnja, nesvestica.

D.P.