Hip-hopom osvojili Evropu – drugo mesto za mlade plesače (VIDEO)

Mnogi bi bili zadovoljni samim učešćem na Evropskom prvenstvu, ali našim takmičarima bi to bilo malo, pogotovu jer su u najbitnijoj, kategoriji produkcija, u kojoj je nastupilo njih 27,  osvojili drugo mesto! Na trodnevno putovanje u Skoplje, kako bi na evropskom nadmetanju predstavljali Srbiju, krenuli su mladi plesači iz  kruševačkog kluba „Immortal Matrix“ te klubova „La Luna“ iz Jagodine i Paraćina, a pod vođstvom trenera Stefana Vukašinovića. Na ovom Evropskom prvenstvu takmičari iz brojnih zemalja prikazali su umeća iz hip-hopa, vogue-a, popping-a, house-a, pa sve do krumping-a.

Bilo je tu svega, smeha i suza, sreće, nervoze, treme, žurbe, trčanja, traženja, ali i uživanja.

Na put su krenuli optimistično, sigurni i svesni sebe. Noć pre polaska za Makedoniju retko ko je spavao, a euforija je vladala među njima i tokom puta.

Prešli smo granicu. Posmatram ih.. ovo je već treća pauza, a oni i dalje plešu. Solisti uvežbavaju svoje pokrete, neki u grupicama vežbaju produkciju, a najmlađi članovi kluba veselo trčkaraju i posmatraju one starije.

Jutro je, sedam sati.  U putu smo saznali da nemamo smeštaj, došlo je do nekih komplikacija, tako da nervoza lagano počinje da vlada. Svi su željni tuširanja i odmora, ipak danas nastupaju… Autobus se parkira ispred Sportskog centra „Jana Sandanski“, ulazimo unutra i tada manje više sve postaje nebitno.

Kada uđete u halu, u kojoj hiljade ljudi pleše, u kojoj je navijanje glasno kao na stadionu i u kojoj se zastave raznih zemaja viore, adrenalin vam lagano raste, a osmeh ne silazi sa lica. Tu nije bilo sujete, svako je gromoglasnim aplauzom podržao takmičare drugih zemalja.

Došao je red i na naše plesače… Nastupaju u beleže sledeće rezultate: Lena Petrović 21. mesto od 160 u kategoriji hip-hop solo girls, Jovan Šoškic 41. od 100 u kategoriji hip-hop solo Adults, kategorija male grupe 20. mesto od 50, Nina Pavlović 57. od 100 devojaka, hip-hop duo odrasli Stefan Vukašinović i Nina Pavlović 31. od 80 parova. Nije loše!

Sada smo već svi iscrpljeni i željni spavanja. Napolju je i dalje jako toplo, pa dodatno utiče na nervozu, sreća- smeštaj smo našli. Tuširanje i u krevet.

Sledećeg jutra sve je bilo drugačije. Naspavani i odmorni, sabirali su utiske od prethodnog dana, ali sada sa osmehom. Roditelji takmičara, koji su krenuli na ovaj put, bili su od velike pomoći. Nemoguće je da samo jedan čovek (trener) brine o ovolikom broju mališana, te su oni preuzeli tu brigu i bili roditelji ne samo svojoj, već i ostaloj deci iz kluba.

To je veoma važno jer ovkva takmičenja traju od jutra do mraka, sudije su veoma rigorozne kada je u pitanju kašnjenje i zbog toga takmičar vrlo lako može biti diskvalifikovan. Dešavalo se i da po nekoliko sati sedimo u hali, ili u restoranu pored, kako bismo sačekali da neko od naših takmičara dođe na red. Ne znam kako, ali mi koji nismo igrali delovali smo umornije od onih koji su „svoje srce ostavili na terenu“.

Prošao je još jedan takmičarski dan, ali na spavanje nećemo uskoro. Miljani je od ponoći 13. rođendan, spremamo joj iznenađenje. Njena mama je još u Kruševcu kupila neophodne čaše, tanjiriće, plastične viljuške, svećice i sve to vešto skrivala od nje, tortu i sokove kupila je ovde.

U međuvremenu trener Stefan ih je organizovao da te večeri prošetaju svi zajedno do centra Skoplja, gde će odigrati svoju produkciju. Nevoljno su ga poslušali. Iako je centar blizu hotela, pešačenje do tamo je potrajalo. Smejali smo se, slikali, razgledali grad, a kada smo stigli ugledali smo dve devojke sa psom, zvučnikom, mikrofonom i kutijom za novac. Stefan ih je zamolio da se preko blututa poveže na njihov zvučnik i pusti muziku uz koju će oni igrati produkciju. U roku od dve sekunde okupilo se toliko zadivljenog sveta oko nas. Svi su izvadili svoje telefone, snimali, slikali, a na kraju aplaudirali. Imali smo plan da se zadržimo tek toliko da oni odigraju svoj takmičarski program, međutim umesto 8 minuta, plesali su taman toliko da devojke koje su nam izašle u susret nisu dobile ni denar dobrih sat i po vremena. Na brinite, na kraju smo im mi spustili po koji denar u koferčić.

Makedonci su veoma srdačni, trudili su se da nam sve objasne što bolje, neretko i na našem, srpskom jeziku. Primetila sam da se Skoplje svima dopalo, neka deca su ovde prvi put, prepešačili su ga uzduž i popreko.

Iako su nevoljno krenuli, sada im je drago što su ipak poslušali svog trenera. Ovo veče će sigurno pamtiti. Vratili smo se u hotel…Svećice, torta, rođendanska pesma i još malo druženja ispred hotela, pa na spavanje…

U 11 sati sledećeg jutra svi smo bili spakovani. Deca su doručkovala, roditelji ispijali kafu, a vozač nas je čekao ispred autobusa koji nije mogao da upali.  Jedna koka-kola rešava stvar, ne znam kako, ali tako su mi objasnili, i stvarno je tako bilo…krenuli smo na takmičenje.

U dva imaju generalnu probu. Bolje su igrali na ulici nego na toj probi. Ne smem ništa da komentarišem, ne želim da im ubijem samopouzdanje, a ko sam ja da se mešam, vide oni sve i sami. Op… evo i nervoze, opet, mada ima tu i smeha, možda je to zapravo samo trema. Sat vremena pre nastupa svi su bili obučeni i spremno čekali svoj red u ograđenom prostoru za takmičare, odmah do „bine“. Pomno i sa divljenjem pratili su nastupe drugih zemalja. Nervoza je prošla, trema je i dalje tu, ali sada mi svi deluju kao jedno. Međusobno se ohrabruju, ređaju ruku preko ruke i uzvikuju: „Svi za jednog, jedan za sve!“, e tada sam znala da su spremni.

Došlo je i njihovih 5 minuta, ali samo za probu. Preko razglasa čuo se glas koji ih je obaveštavao o svakom preostalom minutu. Za tih 5 minuta trebalo je da isprobaju sve svoje pozicije koje se tokom nastupa menjaju. Kada su završili izašli su sa scene i posle nekoliko minuta ponovo se vratili, ovog puta uz aplauz. Počinje muzika, a oni- svi, njih 27 iz Kruševca, Paraćina i Jagodine, kao jedan.  Iskoristili su svojih 8 minuta na najbolji mogući način. Ovako nisu igrali ni na jednoj probi. Verujem da su roditelji imali veću tremu od njih, snimali su ih i navijali. Čekamo rezultate. Mislim da ne dišemo..

„Second place goes to… Serbia!!!“

Vrištanje, aplauz, smeh i suze..Osvojili su drugo mesto na Evropskom prvenstvu u kategoriji Produkcija. Bravo deco! Na defileu, koji je trajao nešto kraće od sat vremena, potrošili su i zadnji atom snage, barem sam ja tada tako mislila. Sve je završeno. Slikanje, sabiranje utisaka, autobus i povratak kući. Osim zavidnog uspeha na takmičenju, ovo Evropsko prvenstvo ostaće im kako jedna od nezaboravnih uspomena u životu.

Milica Simić