Grad Kruševac dobio novi Statut, a Skupština najavu ostavke odbornika DS-a

Odbornici gradskog parlamenta danas su po hitnom postupku usvojili novi najviši pravni akt grada, usaglašen sa izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi i drugim zakonima koji regulišu nadležnost lokalne samouprave. Među novinama u Statutu je i smanjenje neophodnog broja birača za pokretanje inicijativa za osnivanje ili ukidanje mesnih zajednica na 5 odsto, koliko je sada potrebno i za pokretanje inicijative za promenu Statuta. Ostavku na funkciju odbornika najavio Milomir Marinković (DS)

Statut grada Kruševca donet je je 2008 i dva puta je menjan, zbog čega je odlučeno da se, umesto unošenja izmena koje traži novi Zakon o lokalnoj samoupravi, sačini novi tekst ovog najvažnijeg  pravnog akta koji donosi Skupština. Izmene i proceduru donošenja novog statuta obrazložila je gradonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović, koja je objasnila da bi prečišćeni tekst olakšao primenu, te da je izrada novog statuta mnogo racionalnija, celishodnija i primenjivija.

U novom Statutu, rekla je Palurovićka, zadržan je broj odbornika, broj članova Gradskog veća i pomoćnika gradonačelnika, dok je koncept utvrđivanja nadležnosti grada u skladu sa Zakonom u potpunosti izmenjen tako što se umesto nabrajanja poslova iz nadležnosti, navode oblasti u kojima grad ima nadležnosti na osnovu posebnih zakona iz tih oblasti.

– Zbog čestih izmena posebnih zakona nije moguće nabrojati sve poslove koje Grad obavlja, tako da će ubuduće biti uspostavljen jedinstveni popis poslova koji obezbeđuje Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Odredbe Statuta sadrže i nadležnosti koje su predviđene i drugim zakonima, kao što su Zakon o odbrani, o planiranju i izgradnji, javnoj svojini, turizmu, kulturi, zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave – objasnila je gradonačelnica.

Statut precizno definiše poslove Skupštine, a broj radnih tela i broj članova radnih tela utvrdiće se Poslovnikom Skupštine. Pored stalnih radnih tela, predviđena je i mogućnost formiranja i posebnih, kao što su saveti za zdravlje, za bezbednost i slično.

Novina u statutu je da se uvodi se javno slušanje o predlozima odluka i drugih opštih akata, a sprovođenje postupka javnog slušanja utvrđuju se Poslovnikom.

U okviru nadležnosti izvršnih organa, novi statut sadrži i ovlašćenje gradonačelnika da osniva službu budžetske inspekcije i interne revizije i donosi odluku o proglašenju i ukidanju vanredne situacije u gradu, te da obrazuje stručna i savetodavna radna tela za pojedine poslove.

I nadležnost Gradskog veća je proširena, tako da pored ostalog Gradsko veće može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta mesne zajednice pred Ustavnim sudom, pokreće postupak pred upravnim sudom u skladu sa zakonom, obrazuje žalbenu komisiju, usvaja pravilnik o organizaciji  i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, Gradskom pravobranilaštvu i službama čiji je osnivač grad.

Na osnovu izmena Zakona, u Statut je uvedena odredba da je za pokretanje građanske inicijative potrebno 5 odsto birača, (do sada je bilo potrebno „najmanje 5 odsto“). Izmenjen je i potreban broj građana za pokretanje ukidanja odnosno formiranja mesne zajednice. Umesto najmanje 10 odsto birača, taj procenat je smanjen takođe na 5 odsto, koliko je potrebno i za pokretanje inicijative za promenu Statuta.

Najviše izmena uvedeno je u delu mesne samouprave. Predviđeno je da Savet mesne zajednice bude osnovni predstavnički organ građana na području jedne mesne zajednice. Postupak izbora saveta, organi, način odlučivanja i drugi elementi utvrđuju se odlukama o osnivanju mesnih zajednica, a Skupštini grada daju se ovlašćenja da može da raspusti Savet mesne zajednice i da do konstituisanja novog, imenuje poverenika Grada za obavljanje poslova.

Gradskom veću se daje ovlašćenje da poništi odluku mesne zajednice ukoliko proceni da nije u skladu sa Statutom ili drugim propisom Grada.

Uvodi se i obavezna javna rasprava koja se predviđa u postupku donošenja Statuta, budžeta, strateških planova, planova razvoja, primene prostornih i urbanističkih planova. Postupak i sprovođenje javne rasprave uređuje se posebnom odlukom Skupštine.

Gradonačelnica je napomenula o da je javna rasprava o novom statutu održana od 7. do 18. decembra, te da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave insistiralo da se u Statut unesu odredbe da se o javnom zaduživanju, obrazovanju i uli ukidanju jedinica lokalne samouprave, odlučuje prostom većinom u gradskoj Skupštini.

Milomir Marinković (DS) protestvovao je što se ovako važna tačka stavlja na dnevni red po hitnom postupku, a raspravu o statutu iskoristio je da zatraži odgovornost predsednika Skupštine zbog toga što se na prošloj sednici samo njegovo izlaganje nije čulo u javnom prenosu sednice. On je zbog, kako je rekao, omalovažavanja odbornika, zatražio ostavku predsednika Skupštine.

U odgovoru na njegov nastup, predsednik Žiovojin Miloradović je rekao da je Marinković  dobio reč ali da se nije adekvatno prijavio na sistem, te da je zato na početku ove sednice posebno upozorio odbornike da pritisnu start da bi se čuli u direktnom prenosu.

Predsedniku su se pridružili i drugi odbornici vladajuće koalicije. Mladen Bešić je napomenuo da je RTK tokom prenosa puštala kajron u kome se izvinjava zbog tonskih smetnji, Predrag Vukićević je govorio o „iznošenju neistinitih činjenica“ i demantovao „tendenciozno vođenje sednice“, a Vladimir Tasić (SPS) rekao je da „Skupština ne postoji za televiziju već za skupštinsku salu“.

Tasić je još rekao da se javnost rada obezbeđuje na razne načine, a da je prenos na javnom servisu (?) samo jedan od njih.

Nakon toga Marinković je najavio da će najverovatnije dati ostavku na odborničko mesto u Skupštini, što je pozicija propratila burnim aplauzom.