DS Kruševac podseća na premijerske godine Zorana Đinđića

Za dve godine premijerskog mandata Zorana Đinđića prosečna plata prasla je sa 35 na 164 evra, inflacija je sa 113 odsto oborena na 8 odsto, MMF je odobrio Srbiji trogodišnji stend baj aranžman u iznosu od 829 miliona dolara, a Pariski klub zbog toga pristao da otpiše rekordnih 66 odsto duga, posle višedecenijske pauze nastavljena je izgradnja Hrama svetog Save. Na ove i neke druge rezultate vlade Zorana Đinđića podsećaju kruševačke demokrate na godišnjicu ubistva premijera

– U znak sećanja na tragično izgubljenog Zorana Djindjića, Demokratska stranka Kruševca želi da podseti one koji su ga voleli, kao i one koji to nisu, koji su rezultati političke karijere Zorana Djindjića u periodu od januara 2001. do marta 2003. godine – početak je pisma kojim se ovdašnji odbor DS-a danas, na godišnjicu Đinđićevog ubistva obratio javnosti.

Šta se sve promenilo za dve godine premijerskog mandata Zorana Đinđića, u pismu kruševačkog odbora Demokratske stranke ilustrovano je taksativnim podacima. Tako se navodi da je prosečna plata, sa 35 evra u 2000, porasla do 164 evra u februaru 2003. godine, te da su isplaćene sve zaostale penzije, dečji dodaci i naknade za materijalno obezbeđenje porodice.

“Na dan preuzimanja dužnosti premijera, penzije zemljoradnicima su kasnile 36 meseci, dečji dodaci 24 meseca, a materijalno obezbeđenje porodice 26 meseci. „Klasične“ penzije su kasnile više od 2 meseca” podsećaju demokrate.

Takođe, inflacija sa zatečenih 113 odsto u 2000. oborena na 8 odsto do 2003. Otpisano 70 odsto kamata građanima na dugove za struju. Za nekoliko meseci su potpuno ukinute restrikcije.

“Srpski budžet 2000. godine imao je samo 65 milijardi dinara. Posle reformi, budžet za 2003. godinu iznosio je već 261,5 milijardi dinara. Privredni rast u 2001. Iznosio je 5,6, u 2002. godini 3,9 odsto. Obnovljeno oko 800 km puteva, smanjene zbirne stope socijalnih doprinosa sa 105 na 71,8 odsto. Ukinut je represivni Zakon u univerzitetu i usvojen Zakon o vraćanju dela nadležnosti Autonomnoj pokrajini Vojvodini oduzetih tokom Miloševićeve vlasti” nabraja se u pismu kruševačkog DS-a.

Dodaje se i da je 2001. godine školska godina, posle 10 godina, počela bez obustave nastave, uvedene su verska nastava i građansko vaspitanje i dodeljeno prvih 1.000 stipendija za mlade talente iz cele zemlje, a plate prosvetnim radnicima povećane su sa 30 evra 2000-te na 205 evra 2002-ge. I plate u pravosuđu su sa prosečnih 170 evra u januaru 2001. porasle na 600 evra na kraju 2002. godine.

“U to vreme dogodio se i prvi susret jednog srpskog premijera i američkog predsednika. U novembru 2001. sastali su se Zoran Đinđić i Džordž Buš.MMF je odobrio trogodišnji stand-by aranžman u iznosu od 829 miliona dolara, ključan za otpis duga prema Pariskom klubu poverilaca koji je otpisao Jugoslaviji 66 odsto duga, što predstavlja najveći otpis duga jednoj zemlji u poslednjih 50 godina”, precizira se u pismu.

Takođe se, između ostalog, navodi i da je u vreme vlade Zorana Đinđića potpisan Ugovor o prvoj tranši pomoći EU od 150,8 miliona evra, da je na donatorskoj konferenciji za SRJ prikupljeno 1,28 milijardi dolara, a da je Evropska komisija 2001. dala 34,4 miliona evra pomoći Srbiji.

U rezultate ove vlade ubraja se i stabilizovane tržišta naftnih derivata, konsolidovani su EPS i NIS, ukinute sve izvozne kvote koje su bile izvor korupcije tokom 90-ih, a rast poljoprivredne proizvodnje je 2001. godine iznosio 25 odsto. Počelo je vraćanje „stare devizne štednje”. Otvoreni su prvi hipermarketi Merkator i Veropulos.

U ovom periodu ukinuta smrtna kazna, a za najteža krivična dela uvedena kazna od 40 godina, nakon ulaska združenih snaga bezbednosti vraćen je suverenitet nad teritorijom Kopnene zone bezbednosti i stabilizovane opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa. Teroristički napadi, kojih je pre ove operacije u porseku bilo i po 136 mesečno, potpuno su prestali.
Formirane su Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i Žandarmerija i donet Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.

“Srbija i Demokratska stranka imali su u Zoranu Đinđiću, pravog čoveka, na pravom mestu. Nažalost isuviše kratko i nenadoknadivo” zaključuje se u saopštenju koje potpisuje predsednica Gradskog odbora DS-a, Goranka Vilimanović.

Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Njegov telohranitelj Milan Veruović je takođe bio teško ranjen u stomak od drugog hica.
Oba metka je, snajperom, sa 130 metara udaljenosti, ispalio policijski specijalac Zvezdan Jovanović, sa prozora zgrade Zavoda za fotogrametriju.

Godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića obeležava se svakog 12. marta sa više različitih događaja. Fond “Dr Zoran Đinđić” obeležava je organizovanjem takmičenja u besedništvu pod nazivom “Besede u Zoranovu čast” u kojem mladi ljudi unapređuju veštine besedništva promovišući vrednosti za koje se zalagao Zoran Đinđić.

N.B.
Foto: Wikipedija